DOKUMENTI IZVESTAJ O STANJU LJUDSKIH PRAVA U SRBIJI ZA 1996. GODINU (3)

Izbeglice

Struktura izbeglicke populacije

Prema navedenom popisu, od 1991. godine do avgusta meseca 1995. registrovano je 228.929 izbeglica. Od avgusta 1995. - registrovano je 189.003 prognanika. Od ukupnog broja od 537.937, status izbjeglice nema 120.005.

U kolektivnim centrima smesteno 54.409 izbeglica, vlastiti smestaj (stan ili kuca) ima 25.439 izbeglica, dok kod rodbine ili prijatelja, prema popisu, zivi njih 296.715, sto nije tacan podatak, jer su se mnogi priajvi da stanuju kod rodbine (102.668) radi dobijanja prognanicke legitimacije. Prema podacima Helsinskog odbora, veliki broj izbeglica koji je prijavio da stanuje kod rodbine, uglavnom stanuju u iznajmljenim objektima. U napustenim objektima stanuje 49.539 izbeglica.

Prema ovom popisu, od izbeglicke populacije 254.074 su muskarci, 283.863 zene, a dece je 143.278 (bez oba roditelja 653, a sa jednim 6.676). Osoba starijih od 65 godina je 70.522. Po nacionalnoj strukturi Srba je 496.386, Jugoslovena 7.920, Muslimana 4.847, Hrvata 4.000 i drugih 24.784.

Posebno treba istaci da penzionera ima 43.419, od kojih nijedan ne dobija penziju, a onih koji zavise od tudjeg rada i pomoci ima 231.164, dok je aktivno radno sposobnih 253.746. Ovi podaci ukazuju na socijalni problem koji ce nastati prilikom integracije izbeglica. Kako se u vecini izjava tvrdi da je izbeglicka populacija pretezno sastavljena od poljoprivrednika potrebno je naglasiti da se prema popisu kao iskljucivo poljoprivredno stanovnistvo izjasnilo 17.435 izbeglica.

Zakoni i praksa

Za razliku od srpskog zakona, Konvencija o statusu izbeglica iz 1951. godine i Protokol iz 1967. godine na bitno drugaciji nacin regulisu pojam izbeglice. Prema ovoj Konvenciji, koju je Jugoslavija ratifikovala, izbeglice su sva ona lica koja su se nasla izvan svoje zemlje (cije drzavljanstvo imaju) zato sto ne zele ili zbog straha ne zele da traze zastitu svoje zemlje, bojeci se opravdano da ce biti progonjeni zbog svoje rase, vere, nacionalnosti, pripadnosti nekoj socijalnoj grupi ili svog politickog misljenja. Izbeglice su i sva ona lica koja nemaju drzavljanstvo, a nalaze se izvan zemlje u kojoj su imali prebivaliste i usled istih dogadjaja ne mogu ili zbog straha ne zele u nju da se vrate.

Zakon je donesen u odredjenoj politickoj situaciji, na pocetku rata, kao rezultat tadasnjih politickih potreba. U takvoj situaciji se nije vodilo racuna o standardima koji su postavljeni u Konvenciji o izbeglicama.

Posledice ovakvog zakonskog odredjivanja pojma izbeglice direktno su se odrazile na praksu, tako da svi oni koji su pobegli iz tzv. Republike Srpske Krajine do 1995. i Republike Srpske po pravilu nisu mogli da regulisu izbeglicki status, da bi tek nakon operacije "Oluja" Uredbom Vlade Republike Srbije izbeglice iz Krajine dobile status prognanika.

Medjunarodna konvencija o izbeglicama iz 1951. i protokol iz 1967. proklamuje da ce drzave ugovornice primenjivati njene odredbe bez diskriminacije u pogledu rase, vere ili zemlje porekla. U odnosu na pravni polozaj garantuje e licni status tako sto ce drzava prijema postovati prava koje je izbeglica ranije stekao i koja proisticu iz licnog statusa, a posebno ona koja su nastala iz braka.

Prema misljenju Saveznog ministarstva pravde 029/3-1996-05 od 12. 11. 1996, odluka koju je doneo sud van teritorije SRJ ne moze se smatrati domacom sudskom odlukom, a sa Republikom Hrvatskom za sada ne postoji uzajamnost u priznavanju sudskih odluka u gradjanskim stvarima. U odnosu na uzajamnost sa Republikom Srpskom Krajinom, zbog identicne pravne regulative, smatra se da postoji fakticka uzajamnost. Medjutim, i pored takvog misljenja redovni sud je u slucaju kada mu se obratio Helsinski odbor odbio priznati odluku suda RSK.

Najveci problem predstavljaju slucajevi razvoda brakova i poveravanja dece jednom od roditelja koji se sada nalaze na teritoriji Srbije, jer se odluka sudova Hrvatske i Bosne i Hercegovine u Srbiji ne priznaju. Kao posledica toga moguca je situacija da neko ko je razveden na primer u Hrvatskoj ne moze ovde zakljuciti novi brak. Zato Helsinski odbor predlaze da drzave koje su se priznale sto pre regulisu ovo pitanje posebnim sporazumom o uzajamnom priznanju sudskih odluka.

(Nastavice se)