DA LI JE SRBIJA NAPRAVILA DOBAR POSAO PRODAJUCI DEO SVOG TELEKOMA

"Na kratak rok gleda se samo cena, a na duzi rok najvaznije je koliko ce biti podignut nivo usluga", kaze strucnjak "Morgan Stenlija". U narednih 10 godina u Telekomu Srbija trebalo bi da bude ulozeno 5,2 milijarde DEM ili 1.000 dolara po novom prikljucku, sto odgovara ulaganjima u Matavu i ceskim telekomunikacijama

U narednih deset godina u Telekom Srbija bice investirano 5.2 milijarde nemackih maraka, broj telefonskih linija bice udvostrucen na 4,2 miliona, a milion linija ce biti zamenjeno.U prvih pet godina bice investirano tri milijarde DEM. "Ulaganje od 1.000 dolara po novom prikljucku gotovo je istovetno ulaganju stranih partnera u Matav i ceski telekom, i tako mereno ovaj ugovor ne bi se mogao oceniti kao los", rekao je "Nasoj Borbi" jedan analiticar investicione banke "Morgan Stenli", specijalista za telekomunikacije u istocnoj i centralnoj Evropi.

Uz to treba imati u vidu, kaze ovaj sagovornik, da su se prilike na trzistu promenile i da su investitori pre dve godine kada su privatizovani telekomi Madjarske i Ceske, bili daleko vise raspolozeni da uloze novac u ovom delu sveta. To se medjutim promenilo pa cenu prikljucka od 900 dolara i na taj nacin treba vrednovati, kaze ovaj strucnjak.

Prema stepenu digitalizacije, koji takodje predstavlja jedan od kljucnih parametara za odredjivanje cene Matav je 1994. godine imao 43 odsto digitalizovane mreze, a ceski telekom u trenutku privatizacije 18 procenata.

"Fajnensl Tajms" objavio je podatak da je stepen digitalizacije srpskog telekoma samo pet odsto, dok domaci strucnjaci smatraju da je taj podatak netacan i da je pravi procenat izmedju 20 i 25 odsto. Ako bi se merio samo stepen digitalizacije na medjunarodnim linijama (sa dve medjunarodne centrale jednom starom analognom "Eriksonovom" i novom digitalnom na koju je ova prva "prikacena") taj stepen digitalizacije dostizao bi gotovo 50 procenata.

Podatak da ce prihod u desetogodisnjem periodu biti utrostrucen, a profit udvostrucen, strucnjak "Morgan Stenlija" komentarise uslovno, kao ne preterano impresivan. Za ozbiljniju ocenu ugovora morao bi biti poznat podatak o profitu koji je Telekom ostvarivao, a njega medju dostupnim podacima nema. Prema nekim podacima za 1995. godinu profit koji je ostvario PTT je 25,2 miliona dolara, 1,7 odsto ukupnih prihoda) ali strucnjaci smatraju da taj podatak uopste ne treba uzimati u obzir jer je rec o cifri koja govori o poslovanju oba dela PTT (poste i telekoma), koji pri tom nije ni oditovan.

"Mislim da je cena koja je postignuta, sasvim dobra. Ona je navise bila uslovljena cinjenicom da je rast jugoslovenskog drustvenog proizvoda relativno nizak, a prema njemu se ravna i procenjeni profit nacionalnog operatora", kaze jedan izvor iz vrha italijanske telekomunikacione kompanije STET. "Ovde se previse paznje poklanja ceni, a uopste se ne vodi racuna o biznis planu, o tome kolike ce biti investicije, i koliko ce se poboljsati nivo usluga".

Jedan strani diplomata izjavio je Rojteru da je za ovakav nivo telekomunikacija koje ima Jugoslavija, cena sasvim srecno pogodjena. Suprotno tvrdjenjima iz diplomatskih krugova, analiticar "Morgan Stenlija" kaze da politicki rizik nije bio odlucujuci za cenu srpskog telekoma. "Na kratak rok, gleda se samo cena, ali na duzi rok najvaznije je koliko ce biti podignut nivo usluga i tek za godinu ili dve, gradjani Srbije moci ce da procene da li je Vlada prodala telekom jeftino ili ne", kaze ovaj sagovornik.

Matav Rt je ostvarila neto prihod u iznosu od 840.140 miliona dolara i neto profit 89.672 miliona dolara. Tokom prosle godine u telekomunikacije je investirano 484.577 miliona dolara.

Iste godine telekomunikaciona mreza je potpuno automatizovana, a kompanija je uspostavila 302.000 novih linija ukljucujuci i ISDN glavne linije. Vise od 63,5 odsto Matavovih glavnih centrala je digitalno dok je ta cifra 1995. godine bila 58 procenata.

Broj telefonskih linija na 100 stanovnika na nivou cele Madjarske se od 24,4 u 1995. god. povecao na 28,1 u 1996.

Cesto isticanu cinjenicu da je STET do sada gubio na tenderima u Ceskoj i Madjarskoj uprkos tome sto je imao bolje novcane ponude, ovaj analiticar relativizuje: Dojce Telekom koji je vodeci partner u Matavu ima 57 odsto digitalizovane mreze, a STET je 1995. godine imao 75 odsto digitalizovanu mrezu. "Strategijski ovaj ugovor je dobar posao i za STET i za OTE koji je u velikoj ekspanziji. Njihovi pokazatelji o poslovanju znacajno su se popravili", kaze ovaj sagovornik.

M. D. Markovic T. Jakobi