DR MILENA JOVICIC O UZROCIMA SROZAVANJA ZIVOTNOG STANDARDA

Iz praznih hala prazne koverte

Cinjenica da je prema sadasnjem koriscenju kapaciteta u industriji lociran polumilionski visak zaposlenih objasnjava zasto ovogodisnja aprilska zarada ima kupovnu moc od svega 160 dinara iz sredine 1994.

A gde su plate:
Radnici "DMB"

Bojana Jager

Rezim je preuzeo ulogu opozicije i iz dana u dan se iscudjava kako narod lose zivi pod njegovom vlascu. Mera za kvalitet zivota je aprilska prosecna plata od 733 dinara, koja u stvari predstavlja kupovnu moc od (ondasnjih) 160 dinara iz sredine 1994. godine. Ostalo je u medjuvremenu pojela inflacija. Zarade su u stvari primerene stagniranju proizvodnje, odnosno cinjenici da se njen nivo danas nalazi negde na oko 40 odsto obima privredne aktivnosti iz 1989. godine.

Pri tome prosecna plata je sve efemerniji pokazatelj, s obzirom da se oko te granice vrti mali deo zaposlenih u privredi (preko 60 odsto zaposlenih prima nize zarade od proseka), a da se sve vise povecava raspon izmedju minimalnih i maksimalnih plata, kao i da raste broj zaposlenih sa izrazito niskim zaradama. Ujedno, sve je veci broj onih koji plate neredovno primaju, sa zaostatkom ili izostankom od par meseci.

Maksimalna plata bila je, na primer, u aprilu 1994. godine 4,34 puta veca od minimalne, u istom mesecu naredne godine veca je za 5,5 puta, u aprilu 1996. za sest puta, da bi u ovogodisnjem aprilu bila veca cak za 15,77 puta. Recimo, prosecna plata u proizvodnji nafte i gasa iznosi 2.098 dinara, a u proizvodnji kozne obuce i galanterije samo 133 dinara.

Uz ove podatke u MAP Instituta ekonomskih nauka dr Milena Jovicic upozorava da ove velike razlike medju prosecnim platama u industrijskim granama nisu uslovljene adekvatnim razlikama u oporavku i porastu proizvodnje ili u porastu proizvodjackih cena. Naprotiv, u tu mutnu sliku ugradjene su sve anomalije postojeceg sistema.

Najbolje prolaze monopolisti

Izuzetak su tri grane sa visokim porastom vrednosti proizvodnje u zadnjih godinu dana (od aprila lane do istog meseca ove godine). Rec je o elektroprivredi sa porastom vrednosti proizvodnje od 155 odsto (prouzrokovanim i najvecim rastom cena od 128 procenata), zatim o proizvodnji derivata nafte sa porastom vrednosti proizvodnje od 250 odsto (kako zbog rasta proizvodnje od 72 procenta, jos vise zbog rasta cena od 103 odsto) i najzad o proizvodnji hemijskih proizvoda, gde je vrednost proizvodnje povecana za 186 odsto, a sama proizvodnja za 81 procenat. Medjutim, za prve dve pomenute grane karakteristicno je i to da su pod drzavnom brigom i da imaju krajnje komotan odnos prema stvaranju gubitaka (koje ce neko drugi pokrivati), na sta su plate zaposlenih u njima sasvim neosetljive. U svih ostalih 28 grana industrije veza izmedju porasta zarada i vrednosti proizvodnje sasvim je zanemarljiva, konstatuje dr Jovicic.

Zakljucak do kojeg je ona dosla u svojim istrazivanjima glasi: osnovni razlog velikih razlika u prosecnim zaradama izmedju grana industrije i dalje ostaje sasvim razlicito koriscenje kapaciteta, a sa njim i nejednaka opterecenost troskova proizvodnje sa viskovima zaposlenih. Ili jos konkretnije, razlog za spori rast zarada je nedovoljno prilagodjavanje broja zaposlenih smanjenom koriscenju kapaciteta. Doduse, neke grane poput tekstilaca i obucara, dodatno su opterecene i cinjenicom da svoje robe u izvozu nisu u stanju adekvatno da naplate, jer placaju visoku cenu za izgubljeno trziste i visegodisnju izolaciju.

Procenat ucesca u broju zaposlenih

Samo u proizvodnji nafte i gasa i u proizvodnji i preradi duvana prosecna plata je relativno znacajnije rasla nego sto je to uobicajeno pri nedovoljnom prilagodjavanju broja zaposlenih, smanjenom koriscenju kapaciteta. Ali, za obe ove grane je karakteristican mali broj firmi u grani, dakle veci stepen monopolizacije, pa stoga i netipican nacin formiranja plata, objasnjava dr Jovicic.

Viskovi, tabu tema

Podaci iz grube racunice pokazuju da prosecne plate do 500 dinara u ovogodisnjem aprilu ima 12 grana sa procenjenih oko 300 hiljada prekomerno zaposlenih. Izmedju 500 i 1.000 dinara prosecne plate, takodje, ima 12 grana, u kojima se viskovi zaposlenih cene na oko 200 hiljada. Preko 1.000 dinara prosecne plate belezi se u devet grana, sa oko 40 hiljada prekomerno zaposlenih.

Vlast naravno krije ono na sta dr Jovicic upozorava: nisko koriscenje kapaciteta i veliki viskovi zaposlenih osnovne su kocnice rasta zarada u privredi, a nizak broj efektivno zaposlenih u odnosu na radni kontingent predstavlja ogranicenje za rast opsteg standarda i javne potrosnje, drugim recima i za rast plata u vanprivredi, koju na tom planu poslednjih meseci trese teska kriza.

Trosenje u vetar
O viskovima zaposlenih ne zele da raspravljaju ni u drustvenim firmama koje su se dokopale nekog jednokratnog izvoznog posla i zbog njega vratile radnike sa prinudnih odmora. Ni oni, kaze dr Jovicic, ne zele da sagledaju svoju stvarnu situaciju i perspektive i sve lici na reagovanje davljenika koji se usred okeana dokopao daske za spasavanje i ne razmislja da ga od obale deli jos 200 kilometara neizvesnog plivanja.
Dr Jovicic uz to upozorava da u privatizaciji, na nacin kako se ona predlaze u novom srpskom zakonu, drzava, takodje, svesno pod tepih stavlja pitanje tehnoloskih viskova i odlaze ga za neizvesnu buducnost.
Ukoliko se sredstva dobijena od prodaje PTT budu iskoristila za kratkorocno pumpanje standarda zaposlenih i penzionera, to ce znaciti njihovo trajno trosenje, a da se nijedan kljucni problem privrede nece resiti. Na taj nacin do kraja ove godine moze se povecati standard za nekoliko procenata, ali treba znati da posle toga sledi isto - suocavanje sa nereformisanom privredom i javnom potrosnjom, niskim zaradama i velikim viskovima zaposlenih, a malim mogucnostima da ljudi nadju nova produktivna radna mesta, istice dr Jovicic.

Posaljite nam vas komentar! Izbor vasih reagovanja i misljenja objavljujemo.
© 1997 Yurope & ,,Nasa Borba" / Sva prava zadrzana /