STA SE VALJA IZA BRDA

Slobodan Vucetic

Tek sto su se malo smirile uzburkane politicke strasti i brojne strucne rasprave povodom nedavno najavljene mogucnosti da se aktuelni predsednik Srbije ponovo, po treci put, protivustavno kandiduje za istu funkciju, u javnost je lansirana nova "kadrovska bomba" SPS. Ali sada u vidu zvanicne najave da ce svog predsednika (i predsednika Srbije) kandidovati za predsednika SR Jugoslavije.

Ta vest ne bi izazvala vece iznenadjenje, cak je i ocekivana, da nije bila "zacinjena" politickom inicijativom da se istovremeno (citaj: prethodno) promeni Ustav SRJ u tom smislu da se predsednik savezne drzave bira od strane gradjana neposredno, a ne kako je vazecim Ustavom propisano (cl. 97) - od strane Savezne skupstine, vecinom od ukupnog broja poslanika u oba njena veca, na vreme od cetiri godine i bez prava ponovnog izbora. Ali, uz pravo te iste Skupstine, opet vecinom od ukupnog broja poslanika u oba veca, da sefa savezne drzave razresi (smeni) kad "utvrdi da je povredio Ustav".

Takvo ustavno resenje sasvim je u skladu s parlamentarnim sistemom vlasti, kakav postoji u nasoj federaciji, protokolarnim ovlascenjima. Ono je u skladu i sa postojecim mesovitim, federalno-konfederativnim drzavnim uredjenjem SR Jugoslavije koje je rezultat razumljivog zahteva Crne Gore, kao neuporedivo manje republike, da joj se u zajednickoj drzavi Ustavom (clan 1) garantuje ravnopravnost. Ako bi sef te drzave imao jaka ovlascenja, to bi automatski narusavalo osnovni princip na kojem se zasniva i moze opstati zajednicka drzava - princip ravnopravnosti republika clanica.

Medjutim, u inicijativi SPS ne trazi se promena, odnosno, jacanje ustavnih ovlascenja sefa savezne drzave, vec (za sada) samo njegov neposredni izbor od strane grdjana i promena, u tom smislu, clanova 97. i 98. Ustava SRJ.

Nije, naravno, sporno pravo na politicku inicijativu da se u vecoj ili manjoj meri promeni Ustav SRJ. Ali, ako je, kao sto je saopsteno, stvarni cilj te promene - jacanje SR Jugoslavije, postavljaju se prethodno bar dva pitanja.

Prvo je zasto takva inicijativa nije iz istog razloga pokrenuta u toku proteklih pet godina koje su bile u znaku tavorenja savezne drzave odnosno apsolutne dominacije, patronata nad njom od strane vrhova dve vladajuce socijalisticke partije, a narocito od strane samog predsednika Srbije. Drugo pitanje je: zasto, upravo u cilju jacanja i pravnog konstituisanja SRJ kao "suverene savezne drzave", kako je Ustav definise, u proteklih pet godina nije ni pokrenuta inicijativa za uskladjivanje Ustava Srbije sa Ustavom Jugoslavije, iako savezni Ustav izricito predvidja (cl. 115) da "ustavi republika clanica, savezni zakoni, zakoni republika clanica i svi drugi propisi i opsti akti moraju biti saglasni sa Ustavom Savezne Republike Jugoslavije".

Odgovor na ova pitanja ne nalazi se u sferi Ustava i prava, vec ciste politike, tacnije licnih i grupnih interesa uske vladajuce strukture, pre svega u Srbiji, koja inace cini skoro 95 odsto teritorije, ekonomske snage i stanovnika SR Jugoslavije. A, u Srbiji, zna se ko je i kako vladao proteklih desetak godina, a narocito od donosenja Ustava Srbije 1990. U tom periodu je, naime, umesto ustavnog koncepta mesovitog parlamentarno-predsednickog sistema u praksi uspostavljen predsednicki sistem. A posto je Ustavom Srbije (cl. 86) izricito i sasvim precizno propisano da "isto lice moze biti izabrano za predsednika Republike najvise dva puta" (a do sada je isto lice vec birano dva puta), bilo je previse rizicno grubo pogaziti Ustav.

Zato je "u interesu jacanja Jugoslavije" ponudjeno novo resenje tj. da se aktuelni predsednik Srbije "preseli" na mesto sefa savezne drzave, ali nikako ne na "Lilicevo mesto", vec na ustavno modifikovanu, politicki bitno ojacanu funkciju cijeg bi nosioca birao "ceo narod" odnosno gradjani putem neposrednog i tajnog glasanja. Valja podsetiti da je prilikom izbora sadasnjeg predsednika Srbije za predsednika Predsednistva SR Srbije 1989. (posle Petra Gracanina) organizovan referendum gradjana o tom izboru, umesto da ga izabere republicka Skupstina, kako je izricito propisivao Ustav SR Srbije (koja je volju gradjana samo formalno potvrdila).

Na prvi pogled inicijativa SPS deluje cisto, demokratski, inspirisana opstim dobrom i interesom Jugoslavije. A rec je o providnoj politickoj ideji da se prelaskom sadasnjeg predsednika Srbije na funkciju sefa savezne drazve, zajedno s njim "preseli" i njegova ogromna fakticna politicka moc, koja daleko prevazilazi njegova ustavna ovlascenja. Plan te "seobe" obuhvatao je, ili podrazumevao, potpunu lojalnost i saglasnost koalicionog partnera iz Crne Gore - DPS. Medjutim, realnost aktuelnog dubokog politickog sukoba u DPS izgleda ne ide na ruku planu vrha SPS. Zato se sada predlaze dopunska "demokratska klauzula" tj. da se promenom Ustava SRJ obezbedi da sefa savezne drzave biraju neposredno gradjani. To je na prvi pogled demokratski superiorno resenje. Ono bi to i bilo da nije inspirisano zeljom ne samo da se ogromna fakticka politicka moc sadasnjeg predsednika Srbije premesti u federaciju vec i da, zbog neposrednosti izbora buduceg sefa savezne drzave taj izbor i njegova moc dobiju demokratsku legitimnost, bez obzira sto, za sada, ne bi bile povecane njegove ustavne funkcije.

To resenje bi se ustavnopravno, eventualno, moglo braniti pod uslovom da se predlozi odnosno usvoji novo ustavno resenje da se sef savezne drzave bira od strane vecine gradjana u svakoj od republika clanica. U protivnom, Crna Gora ne bi nikada imala nikakvog uticaja na izbor i razresenje sefa savezne drzave zbog toga sto je njeno biracko telo manje od birackog tela Srbije skoro 20 puta! Takodje, neposredno od gradjana izabrani predsednik SRJ bio bi fakticki nesmenjiv, jer bi procedura smene nuzno bila vrlo slozena, u cijoj bi prvoj fazi verovatno trebalo obezbediti dvotrecinsku vecinu od ukupnog broja poslanika u oba veca Savezne skupstine, a zatim vecinu ukupnog birackog tela. Tako bi se u federaciji uspostavio nedodirljiv, nikom odgovoran i prakticno nesmenjiv predsednik sa ogromnim, cak presudnim faktickim uticajem u oblasti odbrane, policije, finansija, spoljne politike i RTS, kakav i danas fakticki ima. Time bi se uloge Savezne skupstine i Savezne vlade (a ona po Ustavu "utvrdjuje i vodi unutrasnju i spoljnu politiku") u praksi marginalizovale, sto bi, pre ili kasnije, izazvalo protivljenje manje republike sa vrlo ozbiljnim politickim posledicama. Najzad, to bi dovelo do deformacija federalnog ustavnog sistema koji je zasnovan na parlamentarnom nacelu vlasti sa vrlo snaznom ulogom Savezne vlade (kancelarski model).

Dakle, nesumnjiv je interes i Jugoslavije i njenih gradjana, a narocito Crne gore, da se ne vrse nikakve ustavne promene u predlozenom pravcu koje su inspirisane bilo cijom licnom ambicijom i vlascu. Ono sto Jugoslaviji danas treba jeste dosledna primena, a ne brzopleta i parcijalna promena njenog Ustava. Valjda je vec vreme da se, posle dugotrajnog "vezbanja" licne vlasti nad Srbijom i Jugoslavijom (od 1945. do danas), krene putem izgradnje drzave kao demokratske i pravne institucije.

(Autor je sudija Ustavog suda Srbije).