PROGRAMATSKI TEKST KLAUSA KINKELA

Politika opstrukcije vodi u politicku izolaciju koja za posledicu ima samo osiromasenje stanovnistva, upozorava nemacki sef diplomatije osvrcuci se na BiH

Snezana Bogavac
dopisnik "Nase Borbe" iz Bona

Savezna Republika Jugoslavija mora da pruzi ubedljive dokaze o napretku u pravcu demokratizacije, da ponudi opsezna ljudska i manjinska prava, radi na sprovodjenju Dejtonskog ugovora i obezbedi siroku autonomiju Kosova ukoliko zeli drugaciji tretman Bona, ali i Evrope ciju politiku u ne maloj meri odredjuje i Nemacka. Ovo je u tekstu za konzervativni, vladi blizak dnevnik "Frankfurter algemajne cajtung" istakao nemacki ministar inostranih poslova Klaus Kinkel.

Kinkel u tekstu naglasava da jugoistocna Evropa i dalje ostaje krizni region, ali da se nakon kraja hladnog rata i raspada Jugoslavije manje nego ikada drzave ovog podrucja mogu podvesti pod zajednicki imenitelj. "Zato osnovni stav nemacke politike prema jugoistocnoj Evropi glasi: 'Mi zelimo da diferenciramo, ali ne i da diskriminiramo'. Ovaj stav dosao je do izrazaja u strategiji priblizavanja Slovenije, Rumunije i Bugarske Evropskoj uniji kao i u regionalistickom konceptu EU za Hrvatsku, BiH, SR Jugoslaviju, Makedoniju i Albaniju" - pise Kinkel.

On naglasava da su nemacki ciljevi kada je rec o drzavama jugoistocne Evrope jasni: "Obezbedjivanje stabilnosti kroz demokratizaciju, trzisnoprivredne reforme i razvoj civilnog drustva uz poseban akcenat na probleme nacionalnih manjina. Time i mi pomazemo da se ogranici migracija i reka izbeglica iz ovog podrucja i da se, gde god je to moguce, obezbedi njihovo vracanje u zemlju" - nabrojao je nemacki sef diplomatije. Naglasio je ono sto je, posebno na podrucju bivse Jugoslavije, ionako dobro poznato - naime da je "nemacka politika prema jugoistocnoj Evropi sustinski uticala na stvaranje koncepcija Evropske unije i NATO".

Kinkel je posebnu paznju posvetio Makedoniji za koju je naglasio da kao zemlja okrenuta reformama zasluzuje posebnu nemacku podrsku: "Mi se zauzimamo za to da ova zemlja, cije su reforme odmakle dalje nego sto je slucaj u ostatku regiona, dobije poseban tretman i u Evropskoj uniji". Konstatujuci da je Bosna i Hercegovina "poseban slucaj" u regionu, Kinkel je upozorio, ne navodeci posebno nijednu od tri strane u BiH, njene vlasti da shvate da "politika opstrukcije vodi u politicku izolaciju koja za posledicu moze da ima samo osiromasenje stanovnistva".

Tekst u tiraznom dnevnom listu nesumnjivo je neuobicajen nacin da jedan ministar inostranih poslova izlozi osnove svoje politike prema odredjenom regionu. Jens Rojter, strucnjak iz minhenskog Instituta za jugoistocnu Evropu kojeg smo zamolili za kratak razgovor povodom Kinkelovog teksta, shvata ovaj prilog i kao upozorenje zemljama za koje se sada smatra da se nalaze, kako kaze, u "straznjem dvoristu Evrope". "Ko zeli u Evropu, mora se meriti prema njenim vrednostima i standardima", kaze Rojter.