RASPRAVA POSVECENA DELU DR VLADANA VASILIJEVICA

Strucna rasprava Jugoslovenskog udruzenja za medjunarodnopravo ukazala na duboke tragove koje je nedavno preminuli Vladan Vasilijevic ostavio u nasoj pravnoj teoriji i kao humanista koji se zalagao za kaznjavanje ratnih zlocinaca

Beograd. - U Institutu za medjunarodnu politiku i privredu odrzana je strucna rasprava Jugoslovenskog udruzenja za medjunarodno pravo o osnovnim pravcima razvoja savremenog medjunarodnog krivicnog prava, posvecena delu nedavno preminulog dr Vladana Vasilijevica, visegodisnjeg glavnog i odgovornog urednika "Jugoslovenske revije za medjunarodno pravo". O naucnom delu dr Vasilijevica iz oblasti medjunarodnog krivicnog prava govorili su profesori Momir Milojevic, Vesna Rakic Vodinelic i Milan Sahovic.

Profesor Milojevic je istakao da doktorska teza Vladana Vasilijevica o medjunarodnom krivicnom sudu danas izgleda jos bolje nego u vreme kada je odbranjena. Posebno uspesno su obradjena pitanja izbora sudske vlasti, zakonitosti i polozaj stranaka pred sudom. Vesna Rakic Vodinelic je podsetila na Vasilijeviceve radove posvecene Haskom tribunalu, naglasivsi da je Tribunal za njega predstavljao pravni, moralni i civilizacijski imperativ. "On je izrazio rezervu u pogledu nekih odredaba Statuta Tribunala, ali se za kaznjavanje pocinilaca ratnih zlocina zalagao uporno i dosledno, bez mrznje, ali sa zarom profesionalca koji poznaje pravo i veruje u njega". Prema profesoru Sahovicu dr Vasilijevic je ostavio dubok trag u nasoj pravnoj teoriji kao tvorac naseg medjunarodnog krivicnog prava i covek koji podseca da pravo nije samo orudje onih koji imaju silu i vlast, vec i put da se ostvari siri drustveni interes. Profesor Sahovic je ukazao da se medjunarodno krivicno pravo danas nalazi u novoj fazi prakticne realizacije svoje decenijama stare ideje i istakao potrebu blizeg upoznavanja sa praksom Haskog tribunala i vece saradnje strucnjaka za krivicno i medjunarodno pravo.

Po misljenju profesora Koste Obradovica medjunarodno krivicno pravo se danas nalazi u sferi prevencije oruzanih sukoba, posto je kaznjavanje za ratni zlocin postalo mera za jacanje medjunarodnog mira i bezbednosti. Dr Boris Krivokapic je govorio o nastanku tribunala za Ruandu i njegovoj vremenskoj prostornoj i stvarnoj nadleznosti. Izneo je stav da verovatno ne bi doslo do njegovog osnivanja da nije osnovan tribunal za prethodnu Jugoslaviju. Slozivsi se sa tom ocenom profesor Vojin Dimitrijevic je podsetio da je medjunarodni pravni poredak jos uvek primitivan i da se razvija skokovito. "Sudjenje u Nirnbergu je bilo moguce zbog klime koja je nastala posle drugog svetskog rata. Posle toga su usledile decenije teorijskih rasprava, ali se tek povodom zlocina na prostorima bivse Jugoslavije ponovo stvorio konsenzus koji je omogucio nastanak Haskog tribunala. Ipak, pravni poreci u mnogim drzavama savremenog sveta jos su primitivniji od medjunarodnog pravnog poretka", zakljucio je profesor Dimitrijevic.

Ne dovodeci u pitanje potrebu kaznjavanja zlocinaca profesor Stevan Djordjevic je podsetio da je pravna osnovanost Haskog tribunala sporna i kritikovao je njegovu praksu, posebno u slucajevima oficira Vojske Republike Srpske Krsmanovica i Djukica. Jedino pravo resenje, za Djordjevica je formiranje stalnog suda. Osnovno pitanje za Biljanu Kovacevic Vuco je da li smo za to da se individualizuje krivica i gone ratni zlocinci. Ne sporeci da bi bilo najbolje da to cini stalni krivicni sud, koji jos uvek ne postoji, ona je ukazala na to da se nacionalni sudovi zemalja na prostoru bivse Jugoslavije nisu pokazali zrelim da sude "svojim" ratnim zlocincima. "Sudjenja u Belom Manastiru i Sapcu imala su za cilj da pokazu kako su ratni zlocinci samo obicne psihopate i da nisu imali nikakve veze sa politikom koja je vodjena. Ovakva praksa nacionalnih sudova, kako u Srbiji tako i u Hrvatskoj, predstavlja najjaci razlog u prilog podrske Haskom tribunalu", smatra ona.

Vesna Nikolic Ristanovic je izrazila zaljenje zbog toga sto medjunarodno krivicno pravo jos nije postalo poseban predmet na nasim pravnim fakultetima i komentarisala je zlocin ratnog silovanja prema Statutu Haskog tribunala. Ona smatra da ovaj zlocin nije dovoljno vidljiv, posto se ili podvodi pod mucenje, ili dovodi iskljucivo u kontekst etnickog ciscenja, dok neki drugi problemi poput prisilne trudnoce posebno se zanemaruju. Jugoslovensko udruzenje za medjunarodno pravo planira da jedan od sledecih brojeva svoje "Jugoslovenske revije za medjunarodno pravo" u potpunosti posveti svom dugogodisnjem glavnom uredniku dr Vladanu Vasilijevicu i strucnim pitanjima kojima se on bavio tokom svoje bogate naucne karijere.

B. Milinkovic