POSLE NOVOG USPEHA "PLAVIH" U KVALIFIKACIJAMA ZA SVETSKO PRVENSTVO

Savicevic za "otvaranje": Slavlje "plavih" posle prvog gola

"Plavi, do Pariza", "Na pragu Trijumfalne kapije", "Jugoslavija pod Parizom"... samo su neki od naslova posle preksinocne pobede "plavih" u kvalifikacijama za Svetsko prvenstvo. Zaista, nasi fudbalski ljubimci napravili su jedan od odlucujucih koraka ka zavrsnici ovog takmicenja, ali ni veci ni manji od svih prethodnih koraka kada su poceli da nizu pobede u svojoj sestoj grupi.

Do kraja trke ostala su jos dva susreta, oba u gostima (Slovacka i Malta), i tek tada ce se moci reci da li je posao dobro uradjen ili ne. Kako sada stvari stoje, jedino je pitanje da li ce Jugoslavija kvalifikacije zavrsiti kao najbolji drugoplasirani tim u svih osam grupa - sto bi je direktno odvelo u Pariz - ili ce, takodje kao drugi, morati u "baraz" da sa nekim od vicesampiona jedne od grupa u dve utakmice vadi vizu za Francusku. (Teoretski, postoji sansa da "plavi" budu na celu tabele, ali je ta mogucnost malo verovatna).

Hocemo da kazemo da su gore pomenuti naslovi vise izraz nase euforicne naravi, nego sto je to sasvim izvesna cinjenica. Pogled na trenutnu situaciju u ostalim grupama ne daje nam za pravo da vec pocnemo da ucimo francuski jezik. Englezi i Belgijanci u boljoj su prilici da zasednu na to "najbolje drugo mesto", a nama ostave da u doigravanju trazimo sansu za konacan prolaz (pod uslovom, naravno, da jos jednom savladamo Slovake i, ocekivano, pobedimo Maltu). I onda cekamo da nam zreb odredi sa kim cemo obarati ruku za zavrsnicu Mundijala...

Drugim recima, do Pariza treba preturiti jos dve, a moguce i cetiri utakmice. Valja se nadati ali i sacuvati emocije za onaj dan koji ce nas odvesti tamo gde zelimo ili, ne daj Boze, stanemo pred ciljem.

Jedno je sigurno: bila bi velika steta da se ova generacija ne pridruzi najboljim svetskim ekipama u junu iduce godine. Posle duzeg lutanja, tumbanja i traganja za sopstvenim fudbalskim identitetom, nas drzavni tim je u mecu sa Slovackom pronasao davnu izgubljenu aromu, ma koliko priznali sebi da nam na megdan nije izasla reprezentacija iz prve evropske "vrednosne grupe".

Bez obzira na razliku u kvalitetu koja je, ocigledno, bila u nasu korist, tesko se setiti takmicenja ove vrste u kojima nije bilo iznenadjenja (poslednje su priredili Ukrajinci Nemcima). To se nama, ovog puta, nije dogodilo, i tu cinjenicu ne bi trebalo zanemariti u ocenjivanju dosadasnjeg ucinka.

Selektor Santrac najzad je uspeo da sastavi tim u kome se, kako sada stvari stoje, ne moze nista ni oduzeti ni dodati. Uz postovanje Santracevog truda, moze se reci da je to i rezult pojacanja u strucnom stabu, pre svega posledica velikog iskustva i "male tolerancije" Vujadina Boskova. Ako izuzmemo turisticki ulazak Govedarice minut pre kraja, prvi put se dogodilo u protekla 24 "Santraceva meca" da se, u "normalno vreme", zameni samo jedan igraci (Nadj-Drulovic). Santrac i Boskov, Boskov i Santrac, svejedno, ispostavili su nasem fudbalskom narodu najbolju mogucu kombinaciju. Da li i dobitnu, ostaje da se vidi.

Ispod pomenutih naslova na pocetku teksta, ispisano je dosta ushicenja na racun igre nase reprezentacije. To se, donekle, moze razumeti, tri boda su - tri boda. Nama su, ipak, bliza razmisljanja "koordinatora" Boskova, koji je posle meca rekao da je nedopustiv pad posle prvog i drugog pogotka, i da je to u savremenom fudbalu nedozvoljivo. Radujmo se ovoj pobedi - ta vrsta osecanja nikada nije naodmet - ali budimo suzdrzani i realni kako sutra ne bismo zvizdali ne samo himni, nego svakom onom ko sa reprezentativnim fudbalom ima ma kakve veze.

Uz odbojku, fudbal nas jos jedini nije u poslednje vreme razocarao, kada je o ekipnim sportovima rec. Odbojci svaka cast, a za omiljeni fudbal jos cemo da vidimo. Za sada je uglavnom sve u redu, ali sacekajmo zavrsni rasplet i konacni rezultat i konacni rezultat poslednje (?) velike generacije.

Borivoje Karaulic