RADIO NE RADIO...

Teofil Pancic

Sluzbenu i prijateljsku vikend-posetu Nisu, prestonici Juzne pruge i kulisi iza koje se krije mitski Nisvil izv proze Zorana Cirica, iskoristio sam, jakako, za osluskivanje lokalnih FM frekvencija. Utisci koji slede, pomesani s prigodnim filozofiranjem, su onoliko povrsni i slucajni koliko i izvestaji dopisnika madagaskarske telegrafske agencije koji je imao cak dva dana da spozna bezdane metafizickih razlika izmedju Kulen Vakufa i Han-Pijeska...

Nis je, u mnogo cemu, bio prvoborac u izvanprestonickoj i out-of-RTS lokalnoj radiofoniji. U vreme dok je, recimo, "srpska Atina" dremala u toplom i smrdljivom RTS okrilju, "pljeskavicari" su krenuli u elektronsku ofanzivu: prvo je, ako me pamcenje i lokalni dousnici ne varaju, krenuo Belami (Belle amie) Radio, svojevrsni ekvivalent Radio Pingvina iz njegovih upecatljivih dana, da bi doticna firma, u pravom dzekil-hajdovskom maniru, dobila i svoju zlu stranu u vidu Belami Turbo Folk Radija, frekvencije za 24-casovno kontaminirajuce emitovanje stetnih zvucnih vibracija. Usledilo je rodjenje Fast Radija (poredjenje: Radio Index bez politike), a zatim su u etar kuljnuli Sunce, Meteor, Petica, Banker, KPGT Radio i druge, sto (mainstream) rock, sto neo-turbo-dziber-znoj- dance-folk postaje. Ah da, u gradu postoji i nesto sto se zove Radio Nis, i sto je inkorporirano u (van)zemaljski RTS sistem, ali poslednji slusalac ove stranice preminuo je u Gospodu negde krajem 1974. godine. Bio je, doduse, jedan kojeg su komsije sumnjicile da to jos slusa, pa je siromah, posle neuspelih pokusaja da spere ljagu sa sebe i familije, emigrirao na obliznji Fidzi.

Sada se, dakle, broj aktivnih lokalnih FM frekvencija opasno priblizio tucetu, ali postaje sve teze medjusobno iz razlikovati. Taj problem nam je, inace, odnekud vec dobro poznat. Omiljeni srpski filozofski pravac, poznat kao Linija Manjeg Otpora, trijumfovao je i u jedinom ozbiljnom gradskom naselju izmedju Beograda i Sofije, tako da se ceo FM etar, ne racunajuci folk mucilista u kojima nisam ni pokusao da se zadrzim duze od 12 milisekundi, svodi na beskrajnu vrtnju aktuelnih MTV chart/domacih pop i rock hitova prosaranu neobicno lucidnim dijalozima nadobudnih voditelja i juznjacki dokonih slusalaca. Te konverzacije su, naravno, jednako isprazne i suvisne kao i bilo gde u univerzumu, ali u Nisu su barem obojene sarmantnim lokalnim narecjem ("Abe bate, secas li se kad smo duvali travku i vrzmali se po grad po ceo dan?" - iz emisije o niskim punk prvoborcima na KPGT Radiju)... Politike i inforamcija nigde ni od korova, kao da je Nis na nekoj drugoj planeti. Bilo bi lepo kad bi to bilo zato sto je ostvaren juznjacki raj na zemlji zvan Nisvil, ali bojim se da se radi, tek, o prisilnom eskapizmu jerbo "talasanje" ume da se zavrsi prilicno neugodno (v. pod "vlazni koaksijalni kabel"). I sta onda coveku preostaje nego mlaka muzika, sluzav kontakt, 'ladno pivo i vruca pljeskavica. Sta cete, juznjacka uteha...