SNEZANA DJORDJEVIC, POLITIKOLOG, O PREDLOGU ZAKONA O LOKALNOJ SAMOUPRAVI

"Uspostavlja se naglaseno tutorski odnos drzave nad lokalnom vlascu; ne postoji nikakva autonomija niti dovoljan prostor za lokalnu samoupravu; napravljen je model totalne nesigurnosti i arbitrernosti. Ovo je, zapravo, zakonska zastita samovolje i tiranije..."

Centralizacija - sve veca: Snezana Djordjevic

"Ovo je izuzetno antipropagandni materijal", rekla je, na nedavnom savetovanju DS o poslednjoj verziji zakona o lokalnoj samoupravi, politikolog i savetnik gradonacelnika Beograda, Snezana Djordjevic. Ovu svoju tvrdnju ona zasniva na brojnim nedostacima ovog dokumenta, pocev od toga da ce nepotrebno izazvati pravnu konfuziju, jer je cela materija vec detaljno razradjena posebnim zakonima, do toga da na sve moguce nacine, ukljucujuci i naglasenu zavisnost od republickog budzeta, nastoji da ugusi lokalnu samoupravu, sto samo dokazuje "politicko slepilo" njegovog predlagaca.

- "Duh" zakona cine izuzetno prosirena ovlascenja republicke Vlade i njenih ministarstava da u svim oblastima nadziru lokalnu vlast i samoupravu, cak i da kontrolisu donosenje i izvrsavanje njihovih odluka i akata, zapravo da po sopstvenom nahodjenju procenjuju kvalitet njihovog rada, kao da je u pitanju dislocirana drzavna uprava. To su tzv. "kaucuk norme" koje nisu instrument demokratskog sistema, jer se njima moze neograniceno manipulisati i na sve primeniti - navodi, u dodatnom obrazlozenju za "Nasu Borbu", Snezana Djordjevic, kojoj je lokalna samouprava, inace, na Fakultetu politickih nauka u Beogradu, uza specijalnost.

Gore nego sto je bilo

- Ovim se uspostavlja naglaseno tutorski odnos drzave nad lokalnom vlascu. Ne postoji nikakva autonomija niti dovoljan prostor za lokalnu samoupravu. Napravljen je model totalne nesigurnosti i arbitrarnosti. To je interventni, arbitrarni i partijski sistem. Ovo je zakonska zastita samovolje i tiranije - kaze Snezana Djordjevic, zakljucujuci da je ceo Zakon protivustavan, buduci da je lokalna samouprava ustavna kategorija.

Mada bi, po oceni nase sagovornice, bilo primerenije da se izborna materija regulise posebnim dokumentom, njoj su, u Zakonu o lokalnoj samoupravi, posvecena cak 53 clana. Nacelno gledano, nije lose sto je ujednacen izborni sistem na svim nivoima kao i to sto odstupanje u broju biraca razlicitih izbornih jedinica ne moze biti vece od 15 odsto cime se ogranicava krojenje izbornih jedinica po potrebi.

- Lose je, medjutim, to sto se, ogranicavanjem broja odbornika koji se biraju po izbornim jedinicama na 3-5, "ostro seku" male partije. Dok, na primer, na ovaj nacin, najveca partija sigurno dobija tri odbornika, ostale (manjinske, manje i razdrobljene) "tuku se" oko jednog, cime se snazno potiskuju. Da bi se postigla veca demokraticnost i adekvatnije predstavljanje taj minimum ne bi smeo da bude ispod sest odbornika, cak i bez utvrdjivanja gornje granice - smatra Snezana Djordjevic.

- Veoma je sporno resenje kojim je partiji dozvoljeno da sa svoje liste posle izbora dodeli dve trecine kandidata, ne pridrzavajuci se, pri tom, rednog broja. To je tzv. posredni proporcionalni sistem koji je naglaseno nedemokratski, arbitraran, cak i opasan, jer ostavlja mnogo losih posledica. Biraci, bukvalno, biraju "macku u dzaku". Partija njima manipulise, jer koristi sistem mamca. Glasaci daju glasove jednima, a odbornici postaju drugi. Osim toga, "ljudi u bubnju" se teraju na poslusnost. Ovakvo resenje ne postoji nigde u svetu i ono je naglaseno nedemokratsko. Ovakva lista nema ni ime (nije ni zatvorena, ni otvorena, ni slobodna).

"Neverovatnu drskost vlasti" predstavlja, po oceni Snezane Djordjevic i resenje kojim "Narodna skupstina moze na predlog Vlade odluciti da se u pojedinim ili svim opstinama u Republici odrze prevremeni izbori za odbornike". Ono daje mogucnost Vladi da opstinsku vlast rusi uvek kad god joj ona, iz bilo kog razloga, zasmeta. Ovo resenje nije cak ni ograniceno na slucajeve u kojima Vlada to moze odluciti, vec joj se daje potpuna sloboda da sama to procenjuje. To je zakonska zastita i kreiranje samovlasca i nesigurnosti, tvrdi Snezana Djordjevic, uverena da "toga nikada do sada nije bilo".

Formalno posmatrano resenje kojim se, u tzv. mesovitim sredinama, srpsko i crnogorsko stanovnistvo stiti od majorizacije nacionalnih manjina koje tamo dominiraju, bilo bi, po misljenju Snezane Djordjevic, demokratsko da se nacelno odnosi na sve nacije i nacionalne manjine. Medjutim, u ovom kontekstu, ono je, tvrdi nasa sagovornica, "naglaseno nedemokratsko", posebno imajuci u vidu da je svaki treci stanovnik Srbije druge nacionalnosti. Osim toga, ne moze isto da vredi jedan covek i desetoro ljudi, i zato je vrlo bitno utvrditi cenzus, odnosno koliki procenat ljudi treba da bude obuhvacen ovom vrstom zastite. Prema saznanjima Snezane Djordjevic, obicno se zahteva da manjinskog stanovnistva bude bar 10 odsto u odnosu na ukupnu populaciju.

Tiranija manjine nad vecinom

- Uvodjenjem proporcionalnog sistema u lokalne izbore i fakticki se uspostavlja tiranija manjine nad vecinom. To je pokusaj da se Albanci potpuno odvrate od izbora. Tako se pitanje Kosova ne resava, niti se, na primer, Madjari, koji u mnogim opstinama u Vojvodini cine i po 30-40 odsto populacije mogu zastititi.

Najzad, primecuje Snezana Djordjevic, ovim zakonom se marginalizuje i znacaj predsednika skupstina opstina, jer njegovu funkciju, fakticki, treba da obavljaju predsednici veca, smenjujuci se svakih 30 dana. Takvo resenje je apsurdno i neprikladno za funkcionisanje skupstina.

"Pored toga sto je nedemokratski, jer tezi jos snaznijoj centralizaciji, sadasnji srpski model organizacije lokalne vlasti je arhaican, krut i nefunkcionalan", zakljucuje nasa sagovornica. Po njenom misljenju, preduslov dobre lokalne samouprave je, suprotno Vladinom konceptu, decentralizacija, a onda i njena ekonomska i politicka reforma. Licno se uverila da su sadasnji modeli i sistemi lokalne samouprave preduzetnicki. A to znaci da se u svetu lokalna, bas kao i drugi nivoi vlasti, ponasa sve vise kao ekonomski subjekt koji i sam stvara profit i zaradjuje novac, umesto da ga samo trosi. Tradicionalni poslovi (kao sto su ciscenje, snabdevanje strujom, ili gasom) cesto se putem konkursa dodeljuju privatnim agencijama. "Merni instrumenti, standardi, prepoznavanje efekata, cak i nagradjivanje, to su kategorije koje se sve vise vezuju i za lokalnu samoupravu, koristeci njene specificnosti i podsticuci njenu samostalnost", navodi, u razgovoru za "Nasu Borbu", politikolog Snezana Djordjevic.

M. Torov