NOVI PREDSEDNIK SRJ NAJVEROVATNIJE NECE BITI IZABRAN DO 25. JULA

Mada se javno zalazu samo za promenu nacina izbora predsednika SRJ, veruje se da Milosevic zeli da za sebe rezervise i veca ovlascenja i premoc u odnosu na Saveznu vladu i Skupstinu SRJ

Kampanja vladajuce srpske stranke i rezimskih medija za izbor Slobodana Milosevica na mesto predsednika SRJ u punom je jeku, ali na pitanje kada ce se predsednik Srbije preseliti na savezni nivo za sada nema preciznog odgovora. Izvesno je da Zoranu Lilicu mandat prestaje 25. juna, ali ni Ustav SRJ, ni Zakon o izboru i razresenju predsednika SRJ ne daju precizne odgovore na pitanje u kom roku novi predsednik mora da bude izabran.

U Zakonu se rok od trideset dana za izbor predsednika utvrdjuje samo za slucaj da mandat prethodnog predsednika bude prekinut pre redovnog roka, ali odredbi o vremenu u kome mora da se izabere novi predsednik posto je starom istekao mandat - nema. Pitanje izbora predsednika Republike, medjutim, pored Ustava i Zakona, regulisu i poslovnici oba veca Skupstine SRJ, u kojima se preciziraju rokovi oko izbora predsednika drzave.

U poslovnicima veca se precizira da danom prestanka mandata prethodnog pocinje postupak za izbor novog predsednika. Novi predsednik, po Poslovniku, mora biti izabran u roku od 30 dana, a sednica na kojoj bi trebalo da se raspravlja o predlozima mora biti odrzana najkasnije 20 dana od isteka mandata predsednika. Poslanici o ovoj sednici moraju biti obavesteni najmanje sedam dana pre njenog odrzavanja.

Po ovim odredbama, tajming predsednickih izbora bi bio sledeci: Lilicev mandat prestaje 25. juna i tada pocinju pripreme za izbor njegovog naslednika - sednica na kojoj bi se raspravljalo predlozima za novog predsednika SRJ odrzava se najkasnije 15. jula - novog predsednika SRJ dobija 25. jula. Kako sada stvari stoje, ovi rokovi nece biti postovani. Kako rokove za izbor predsednika ne regulisu ni Ustav ni Zakon, nego poslovnici, koji su po rangu ispod ova dva akta, prekoracenje rokova ce znaciti obicno krsenje poslovnika, a ne gazenje ustavnih ili zakonskih odredbi. Krsenje poslovnika je bila vrlo cesta praksa i u manje kljucnim trenucima parlamentarnog zivota, a za krsenje poslovnika, pored toga, ne postoje nikakve sankcije, odnosno, ako ih i ima, nikada nisu bile primenjivane.

Rokovi za izbor predsednika najverovatnije ne mogu da budu ispostovani, jer ustavne promene koje trazi Socijalisticka pratija Srbije, prema kojima bi predsednika SRJ birao narod a ne kao do sada Savezna skupstina, zahtevaju duzi vremenski period usaglasavanja i pregovora vodecih srpskih i crnogorskih stranaka. Za svaku promenu Ustava potrebno je, naime, da glasa dve trecine poslanika oba skupstinska veca, a crnogorska strana se, bar u ovom trenutku, dosta ostro protivi pomenama najviseg drzavnog akta.

Socijalisti nece imati problema da pred Skupstinu iznesu predlog za promenu Ustava, jer to mogu uciniti ili tako sto ce sakupiti potpise najmanje 100.000 gradjana ili tako sto ce izmene zatraziti najmanje 30 poslanika u Vecu gradjana, sto su modaliteti koje predvidja sam Ustav. Problemi iskrsavaju kada na red bude doslo izglasavanje odredjenih promena, koje zahtevaju dvotrecinsku vecinu u oba skupstinska doma. Za sada, SPS ne moze da racuna da ce dobiti potrebnu dvotrecinsku vecinu za usvajanje zeljenih promena, a u slucaju da akt o promenama Ustava ne bude usvojen, isti predlog ne moze biti podnesen sledecih godinu dana, sto bi situaciju Slobodana Milosevica isuvise iskomplikovalo.

Mada je potpredsednik SPS Dusan Matkovic nedavno izjavio da je jedina zelja SPS da Ustav bude izmenjen u delu koji se odnosi na nacin na koji se bira predsednik, kada se u obzir uzme o kakvoj se komplikovanoj proceduri za izmenu radi, nije jasno zbog cega Milosevic ne zeli da ide jednostavnijim putem. Za izbor predsednika SRJ, naime, dovoljno je da glasa polovina svih poslanika oba skupstinska veca.

Cinjenica da se trenutno vodi zakulisna politicka trgovina sa dojucerasnjim vernim koalicionim partnerom DPS CG svedoci da ipak nije samo izmena nacina izbora predsednika to sto Milosevic i njegova partija hoce. Neki analiticari procenjuju da bi Milosevic za sebe zeleo da rezervise one funkcije koje je imao pokojni predsednik Tito - vodjenje spoljne politike i mogucnost stavljanja veta na usvajanje zakona koje je izglasala Skupstina. Za njega je veoma vazno da dobije premoc nad Saveznom vladom, koja po Ustavu ima daleko veca ovlascenja od predsednika drzave.

V. Radivojevic