Utorak, 10. jun 1997.

PREDLOG SABORA SRPSKOG UJEDINJENJA (NAJMASOVNIJE I NAJUGLEDNIJE ORGANIZACIJE SRBA U DIJASPORI) VLADI SAD ZA RESAVANJE KRIZE U BOSNI

Ako ne bude islo sa Dejtonom - referendum o BiH

Ozbiljnu zabrinutost Srba u dijaspori predstavljaju ideje o novoj podeli Bosne posle odlaska Sfora i "muslimansko-hriscanskog" rata na Balkanu. Ako misija medjunarodne zajednice i Madlen Olbrajt ne uspe, treba narodima BiH prepustiti da referendumom odluce o svojoj sudbini, predlazu lideri SSU

Slobodan Pavlovic
dopisnik "Nase Borbe" iz Vasingtona

U jucerasnjem broju objavili smo "predlog za razmisljanje" koji su vodeci clanovi Sabora srpskog ujedinjenja (SSU) prezentirali prosle nedelje predstavnicima Kongresa i americke vlade u vezi sa - kako je trazeno - odlucnijim i konkretnijim angazovanjem SAD u podrsci procesu demokratizacije u Srbiji. Sabor srpskog ujedinjenja je najmasovnija, najuglednija i najuticajnija organizacija Srba u dijaspori (sediste je u Kaliforniji, sa clanstvom na svim kontinentima), a prilikom tog boravka u Vasingtonu njeni vodeci predstavnici izneli su sagovornicima u Kongresu, Nacionalnom savetu za bezbednost i Stejt departmentu i svoja vidjenja situacije i perspektive za trajno resavanje krize u BiH.

Sadasnji i bivsi predsednik SSU Vojin Joksimovic i Majkl Djordjevic i izvrsni potpredsednik ove iseljenicke organizacije Ron Radakovic - kako su nam rekli u razgovoru za "Nasu Borbu" pre povratka u Kaliforniju - pozdravili su i podrzali su nedavno izneti stav drzavnog sekretara Medlin Olbrajt da SAD imaju "vitalni interes za ocuvanje mira i stabilnosti na Balkanu". Tim povodom, uz naglasak da prenose "ozbiljnu zabrinutost svih Srba u dijaspori", oni su posebno izrazili zabrinutost zbog ucestalih signala koji u poslednje vreme dolaze sa raznih strana o planovima u Sarajevu da se kroz godinu dana - posle najavljenog povlacenja medjunarodnih mirovnih snaga (SFOR) - obnovi ratni sukob sa ciljem da se bosanskoj drzavi pripoje pojedine teritorije "koje su joj nepravedno oduzete prilikom krojenja mape dejtonske BiH".

"Pojedini radikalni muslimanski lideri, kao sto je Ejup Ganic, vec zagovaraju novu podelu Bosne, preteci upotrebom sile i novonabavljenim naoruzanjem u zadovaljavanju svojih teritorijalnih ambicija na racun Republike Srpske. Cak i mnogo umereniji lideri, kao sto je Haris Silajdzic, ne kriju vise zelju da prosire svoju monopolisticku vlast na celu zemlju" - navodi se tim povodom u papiru koji je vodeca trojka SSU pripremila za razgovore u Vasingtonu, uz podsecanje da su ovi antidejtonski izazovi sa muslimanske strane otisli u poslednje vreme toliko daleko, da je na njih javno upozorio i medjunarodni izaslanik za BiH Karl Bilt prilikom nedavnih poseta UN i SAD.

Izaslanici SSU upozoravali su tim povodom u Vasingtonu da je vojna ravnoteza u Bosni vec ozbiljno poremecena "tekucim pritiscima na srpsku stranu da drasticno smanji svoje efektive, uz istovremenu obuku i intenzivno opremanje muslimanske armije najmodernijim zapadnim naoruzanjem", sto, kako je receno, preti da posle eventualnog povlacenja SFOR dovede do "muslimansko- hriscanskog rata, koji bi se prosirio na sire podrucje uz opasnost da na kraju konfrontira i americke saveznike iz NATO-a Grcku i Tursku".

U Americi, sto se toga tice, nisu vise retka javna razmisljanja na tu temu, pri cemu se istovremeno - s druge strane - sve vise rasplamsava i debata o stvarnoj odlucnosti Klintonove administracije da svojih 8.000 pripadnika SFOR neopozivo povuce iz Bosne posle isteka najavljenog roka od kraja juna 1998. godine. Skoro trecina clanova Predstavnickog doma (145 kongresmena) zatrazila je cak nedavno, predlogom posebnog zakonskog akta, da se to americko vojno prisustvo na Balkanu okonca vec krajem septembra ove godine - sto je inicijativa koja nema prakticno nikakve sanse da prodje na Kapitol Hilu i u Beloj kuci, ali ima sve elemente jednog krajnje ozbiljnog indikatora (ne)raspolozenja americke javnosti i straha da se tekuca misija vojnog obezbedjivanja Dejtonskog mirovnog ugovora ne dovede vremenom do neopozivog zaglavljivanja SAD u kaljugu "evropskog Vijetnama".

Ukljucujuci se u ovu debatu (u kojoj je sekretar za odbranu Vilijem Koen nedavno upozorio da ce plan za americko povlacenje iz Bosne "biti sproveden cak i ako konfrontirane nacionalne grupe pocnu ponovo posle toga da se medjusobno kolju", dok vodeci demokratski autoritet za spoljnu politiku u Kongresu Li Hamilton iznosi misljenje da bi SAD, suocene sa realnoscu, "trebalo da smanje svoja politicka angazovanja i iscekivanja i da prihvate, u najboljem slucaju, smer daljeg kretanja u pravcu podele Bosne, a u najgorem - moguce obnavljanje rata"), Joksimovuc, Djordjevic i Radakovic pojavili su se proteklih dana u Vasingtonu kao zagovornici ideje da se period od sledecih 6-9 meseci "prepustiti Medlin Olbrajt da, eventualno, realizuje tekucu americku inicijativu, ukljucujuci tu i odrzavanje, u septembru, planiranih opstinskih izbora".

Ukoliko se ni posle toga ne postigne ono sto su oni nazvali "realnim napretkom" u implementaciji civilnog dela Dejtonskog mirovnog ugovora, celnici SSU sugerisali su Kongresu i Klintonovoj administraciji da Organizacija za evopsku bezbednost i saradnju (OEBS) organizuje u prolece 1998. "fer i nepristrastan referendum" (uz otvorene medije) kojim bi se predstavnici tri naroda demokratski izjasnili da li zele da zive u zajednickoj drzavi. Prema misljenju predlagaca - uz napomenu da je to i stav Srba u dijaspori - "pravedno bi bilo, u skladu sa americkim demokratskim tradicijama i vrednostima, pustiti narod BiH da odluci o svojoj sudbini".

Kao sledeci korak u toj svojoj inicijativi, celnici SSU sugerisali su prosle nedelje u Vasingtonu americkoj administraciji i Kongresu da se posle ovog referenduma (u ciji ishod se, ocigledno, vise-manje uopste ne sumnja) odrzi "konferencija velikih sila na kojoj bi se odredile granice trodelne Bosne - sa delovima koje bi anketirale Srbija i Hrvatska i, izmedju njih nezavisnom bosnjackom drzavom - i, istovremeno, jednom za svagda, resila sva sporna pitanja na Balkanu". Americke trupe - prema ovom predlogu - ostale bi u Bosni da nadgledaju sprovodjenje mirne implementacije ovog dogovora, a zatim bi se definitivno povukle sa ovog dela Balkana. Od evropskih saveznika zatrazilo bi se, medjutim, da i posle toga zadrze za stalno deo svojih oruzanih snaga u Bosni.

"Medjunarodna zajednica morala bi da odlucno upozori rukovodstva tri nacionalno/verske grupacije u BiH da ce protiv njihovih rezima biti preduzete najostrije mere ukoliko se ne budu povinovali tim novim podelama. Njihovi sponzori (tih rezima) Srbija, Hrvatska i pojedine islamske zemlje morali bi se, isto tako, smatrati odgovornim od strane medjunarodne zajednice da ispostuju volju bosanskih naroda i ugovora o podeli" - navodi se u zakljucku "predloga za razmisljanje" koji su predstavnici srpskog iseljenistva prezentirali prosle nedelje na nadleznim mestima u Vasingtonu.

PREDLOG O PODELI BiH

Hrvatskoj Hercegovina, a Srbiji istocna i deo zapadne Bosne

Zagovarajuci ideju o referendumu i podeli BiH, celnici Sabora srpskog ujedinjenja Vojin Joksimovic, Majkl Djordjevic i Ron Radakovic posebno su se pozivali na clanak "Bosansko pitanje i velike sile", koji je izvesni Vani Kapeli objavio pocetkom ove godine u vasingtonskom casopisu "Mediterranean Quarterldz" (poznatom po prilicnom razumevanju za stavove Pala i Beograda u periodu posle raspada SFR Jugoslavije).

U pomenutom Kapelijevom clanku (autor je predstavljen kao "novinar i esejist koji je tokom rata putovao sirom Bosne") operacija rasparcavanja BiH preporucena je na sledeci nacin:

"Svaka od tri drzave dobice teritorije koje su kompaktne i potpuno nezavisne jedna od druge. Posto bi to bili nezavisni entiteti sa cvrstim medjunarodnim granicama, ne bi bilo ostrva koja bi plutala na neprijateljskoj teritoriji niti zmija koje bi vijugale po istoj. Prema tome, dok bi se svakoj strani dodelila oblast njenog istorijskog jezgra, ostale oblasti u kojima su sve ove grupe zivele vekovima pripale bi suprotnim stranama. Njihov konacni raspored u medjunarodnim razmerama bio bi u vidu nezavisne muslimanske drzave, hrvatskih oblasti anektiranih Hrvatskoj i srpskih oblasti anektiranih Srbiji.

Muslimanska drzava bila bi sastavljena od teritorije u obliku slova Y, koja bi se protezala od Tuzle na severu, do Neuma na jugu i Bihaca na zapadu, sa sirokim branjivim koridorima koji bi povezivali ekstremne delove sa centralnom masom. Mostar bi bio podeljen izmedju Muslimana i Hrvata, a linija zapadno od Nevesinja predstavljala bi njenu istocnu granicu.

Hrvati bi dobili celu Hercegovinu zapadno od Neretve, sa Mostarom koji bi delila reka, a isto tako i deo teritorije koji se produzava na zapad do Drvara, sa severnom granicom koja bi isla linijom Prozor-Drvar.

Srbi bi dobili celu istocnu i najveci deo zapadne Bosne, sa sirokim branjivim koridorom koji bi se protezao dijagonalno od severa kod Brckog, ka jugozapadu do Doboja.

Sve osobe koje se budu nasle van granica svoje drzave morale bi da se u nju presele, ukoliko im vlasti suprotne drzave ne dozvole da ostanu - a ako ostanu, bilo bi to na njihov rizik. Njihov smestaj bio bi pomognut fondovima koje bi obezbedili njihova drzava i medjunarodna zajednica.

U materijalu koji su pripremili za svoje sagovornike u Kongresu, Nacionalnom savetu za bezbednost i Stejt departmentu (kao i u diskusijama na tu temu), predstavnici SSU bili su puni komplimenata za ovaj Kapelijev predlog:

"Ovaj paznje vredan clanak Vanija Kapelija pokazuje izlaz iz dileme (oko buduceg americkog angazovanja u Bosni). Rukovodstvo Sabora srpskog ujedinjenja smatra tu analizu jednom od najboljih i najinformativnijih u vezi sa ovim pitanjem i preporucuje da je procitaju svi oni koji su zabrinuti zbog Balkana."

Posaljite nam vas komentar! Izbor vasih reagovanja i misljenja objavljujemo.
© 1997 Yurope & ,,Nasa Borba" / Sva prava zadrzana /