PREDLOG SABORA SRPSKOG UJEDINJENJA (NAJMASOVNIJE I NAJUGLEDNIJE ORGANIZACIJE SRBA U DIJASPORI) VLADI SAD ZA RESAVANJE KRIZE U BOSNI
Ako ne bude islo sa Dejtonom - referendum o BiH
Ozbiljnu zabrinutost Srba u dijaspori predstavljaju ideje o novoj podeli
Bosne posle odlaska Sfora i "muslimansko-hriscanskog" rata na Balkanu. Ako
misija medjunarodne zajednice i Madlen Olbrajt ne uspe, treba narodima BiH
prepustiti da referendumom odluce o svojoj sudbini, predlazu lideri SSU
Slobodan Pavlovic
dopisnik "Nase Borbe" iz Vasingtona
U jucerasnjem broju objavili smo "predlog za razmisljanje" koji su vodeci
clanovi Sabora srpskog ujedinjenja (SSU) prezentirali prosle nedelje
predstavnicima Kongresa i americke vlade u vezi sa - kako je trazeno -
odlucnijim i konkretnijim angazovanjem SAD u podrsci procesu demokratizacije u
Srbiji. Sabor srpskog ujedinjenja je najmasovnija, najuglednija i najuticajnija
organizacija Srba u dijaspori (sediste je u Kaliforniji, sa clanstvom na svim
kontinentima), a prilikom tog boravka u Vasingtonu njeni vodeci predstavnici
izneli su sagovornicima u Kongresu, Nacionalnom savetu za bezbednost i Stejt
departmentu i svoja vidjenja situacije i perspektive za trajno resavanje krize u BiH.
Sadasnji i bivsi predsednik SSU Vojin Joksimovic i Majkl Djordjevic i izvrsni
potpredsednik ove iseljenicke organizacije Ron Radakovic - kako su nam rekli u
razgovoru za "Nasu Borbu" pre povratka u Kaliforniju - pozdravili su i podrzali su
nedavno izneti stav drzavnog sekretara Medlin Olbrajt da SAD imaju "vitalni
interes za ocuvanje mira i stabilnosti na Balkanu". Tim povodom, uz naglasak da
prenose "ozbiljnu zabrinutost svih Srba u dijaspori", oni su posebno izrazili
zabrinutost zbog ucestalih signala koji u poslednje vreme dolaze sa raznih strana o
planovima u Sarajevu da se kroz godinu dana - posle najavljenog povlacenja
medjunarodnih mirovnih snaga (SFOR) - obnovi ratni sukob sa ciljem da se
bosanskoj drzavi pripoje pojedine teritorije "koje su joj nepravedno oduzete
prilikom krojenja mape dejtonske BiH".
"Pojedini radikalni muslimanski lideri, kao sto je Ejup Ganic, vec zagovaraju
novu podelu Bosne, preteci upotrebom sile i novonabavljenim naoruzanjem u
zadovaljavanju svojih teritorijalnih ambicija na racun Republike Srpske. Cak i
mnogo umereniji lideri, kao sto je Haris Silajdzic, ne kriju vise zelju da prosire
svoju monopolisticku vlast na celu zemlju" - navodi se tim povodom u papiru koji
je vodeca trojka SSU pripremila za razgovore u Vasingtonu, uz podsecanje da su
ovi antidejtonski izazovi sa muslimanske strane otisli u poslednje vreme toliko
daleko, da je na njih javno upozorio i medjunarodni izaslanik za BiH Karl Bilt
prilikom nedavnih poseta UN i SAD.
Izaslanici SSU upozoravali su tim povodom u Vasingtonu da je vojna
ravnoteza u Bosni vec ozbiljno poremecena "tekucim pritiscima na srpsku stranu
da drasticno smanji svoje efektive, uz istovremenu obuku i intenzivno opremanje
muslimanske armije najmodernijim zapadnim naoruzanjem", sto, kako je receno,
preti da posle eventualnog povlacenja SFOR dovede do "muslimansko-
hriscanskog rata, koji bi se prosirio na sire podrucje uz opasnost da na kraju
konfrontira i americke saveznike iz NATO-a Grcku i Tursku".
U Americi, sto se toga tice, nisu vise retka javna razmisljanja na tu temu, pri
cemu se istovremeno - s druge strane - sve vise rasplamsava i debata o stvarnoj
odlucnosti Klintonove administracije da svojih 8.000 pripadnika SFOR neopozivo
povuce iz Bosne posle isteka najavljenog roka od kraja juna 1998. godine. Skoro
trecina clanova Predstavnickog doma (145 kongresmena) zatrazila je cak nedavno,
predlogom posebnog zakonskog akta, da se to americko vojno prisustvo na
Balkanu okonca vec krajem septembra ove godine - sto je inicijativa koja nema
prakticno nikakve sanse da prodje na Kapitol Hilu i u Beloj kuci, ali ima sve
elemente jednog krajnje ozbiljnog indikatora (ne)raspolozenja americke javnosti i
straha da se tekuca misija vojnog obezbedjivanja Dejtonskog mirovnog ugovora ne
dovede vremenom do neopozivog zaglavljivanja SAD u kaljugu "evropskog
Vijetnama".
Ukljucujuci se u ovu debatu (u kojoj je sekretar za odbranu Vilijem Koen
nedavno upozorio da ce plan za americko povlacenje iz Bosne "biti sproveden cak
i ako konfrontirane nacionalne grupe pocnu ponovo posle toga da se medjusobno
kolju", dok vodeci demokratski autoritet za spoljnu politiku u Kongresu Li
Hamilton iznosi misljenje da bi SAD, suocene sa realnoscu, "trebalo da smanje
svoja politicka angazovanja i iscekivanja i da prihvate, u najboljem slucaju, smer
daljeg kretanja u pravcu podele Bosne, a u najgorem - moguce obnavljanje rata"),
Joksimovuc, Djordjevic i Radakovic pojavili su se proteklih dana u Vasingtonu kao
zagovornici ideje da se period od sledecih 6-9 meseci "prepustiti Medlin Olbrajt
da, eventualno, realizuje tekucu americku inicijativu, ukljucujuci tu i odrzavanje, u
septembru, planiranih opstinskih izbora".
Ukoliko se ni posle toga ne postigne ono sto su oni nazvali "realnim
napretkom" u implementaciji civilnog dela Dejtonskog mirovnog ugovora, celnici
SSU sugerisali su Kongresu i Klintonovoj administraciji da Organizacija za
evopsku bezbednost i saradnju (OEBS) organizuje u prolece 1998. "fer i
nepristrastan referendum" (uz otvorene medije) kojim bi se predstavnici tri naroda
demokratski izjasnili da li zele da zive u zajednickoj drzavi. Prema misljenju
predlagaca - uz napomenu da je to i stav Srba u dijaspori - "pravedno bi bilo, u
skladu sa americkim demokratskim tradicijama i vrednostima, pustiti narod BiH
da odluci o svojoj sudbini".
Kao sledeci korak u toj svojoj inicijativi, celnici SSU sugerisali su prosle
nedelje u Vasingtonu americkoj administraciji i Kongresu da se posle ovog
referenduma (u ciji ishod se, ocigledno, vise-manje uopste ne sumnja) odrzi
"konferencija velikih sila na kojoj bi se odredile granice trodelne Bosne - sa
delovima koje bi anketirale Srbija i Hrvatska i, izmedju njih nezavisnom
bosnjackom drzavom - i, istovremeno, jednom za svagda, resila sva sporna pitanja
na Balkanu". Americke trupe - prema ovom predlogu - ostale bi u Bosni da
nadgledaju sprovodjenje mirne implementacije ovog dogovora, a zatim bi se
definitivno povukle sa ovog dela Balkana. Od evropskih saveznika zatrazilo bi se,
medjutim, da i posle toga zadrze za stalno deo svojih oruzanih snaga u Bosni.
"Medjunarodna zajednica morala bi da odlucno upozori rukovodstva tri
nacionalno/verske grupacije u BiH da ce protiv njihovih rezima biti preduzete
najostrije mere ukoliko se ne budu povinovali tim novim podelama. Njihovi
sponzori (tih rezima) Srbija, Hrvatska i pojedine islamske zemlje morali bi se, isto
tako, smatrati odgovornim od strane medjunarodne zajednice da ispostuju volju
bosanskih naroda i ugovora o podeli" - navodi se u zakljucku "predloga za
razmisljanje" koji su predstavnici srpskog iseljenistva prezentirali prosle nedelje
na nadleznim mestima u Vasingtonu.
PREDLOG O PODELI BiH
Hrvatskoj Hercegovina, a Srbiji istocna i deo zapadne Bosne
Zagovarajuci ideju o referendumu i podeli BiH, celnici Sabora srpskog
ujedinjenja Vojin Joksimovic, Majkl Djordjevic i Ron Radakovic posebno su se
pozivali na clanak "Bosansko pitanje i velike sile", koji je izvesni Vani Kapeli
objavio pocetkom ove godine u vasingtonskom casopisu "Mediterranean
Quarterldz" (poznatom po prilicnom razumevanju za stavove Pala i Beograda u
periodu posle raspada SFR Jugoslavije).
U pomenutom Kapelijevom clanku (autor je predstavljen kao "novinar i
esejist koji je tokom rata putovao sirom Bosne") operacija rasparcavanja BiH
preporucena je na sledeci nacin:
"Svaka od tri drzave dobice teritorije koje su kompaktne i potpuno nezavisne
jedna od druge. Posto bi to bili nezavisni entiteti sa cvrstim medjunarodnim
granicama, ne bi bilo ostrva koja bi plutala na neprijateljskoj teritoriji niti zmija
koje bi vijugale po istoj. Prema tome, dok bi se svakoj strani dodelila oblast
njenog istorijskog jezgra, ostale oblasti u kojima su sve ove grupe zivele vekovima
pripale bi suprotnim stranama. Njihov konacni raspored u medjunarodnim
razmerama bio bi u vidu nezavisne muslimanske drzave, hrvatskih oblasti
anektiranih Hrvatskoj i srpskih oblasti anektiranih Srbiji.
Muslimanska drzava bila bi sastavljena od teritorije u obliku slova Y, koja bi
se protezala od Tuzle na severu, do Neuma na jugu i Bihaca na zapadu, sa sirokim
branjivim koridorima koji bi povezivali ekstremne delove sa centralnom masom.
Mostar bi bio podeljen izmedju Muslimana i Hrvata, a linija zapadno od Nevesinja
predstavljala bi njenu istocnu granicu.
Hrvati bi dobili celu Hercegovinu zapadno od Neretve, sa Mostarom koji bi
delila reka, a isto tako i deo teritorije koji se produzava na zapad do Drvara, sa
severnom granicom koja bi isla linijom Prozor-Drvar.
Srbi bi dobili celu istocnu i najveci deo zapadne Bosne, sa sirokim branjivim
koridorom koji bi se protezao dijagonalno od severa kod Brckog, ka jugozapadu
do Doboja.
Sve osobe koje se budu nasle van granica svoje drzave morale bi da se u nju
presele, ukoliko im vlasti suprotne drzave ne dozvole da ostanu - a ako ostanu,
bilo bi to na njihov rizik. Njihov smestaj bio bi pomognut fondovima koje bi
obezbedili njihova drzava i medjunarodna zajednica.
U materijalu koji su pripremili za svoje sagovornike u Kongresu,
Nacionalnom savetu za bezbednost i Stejt departmentu (kao i u diskusijama na tu
temu), predstavnici SSU bili su puni komplimenata za ovaj Kapelijev predlog:
"Ovaj paznje vredan clanak Vanija Kapelija pokazuje izlaz iz dileme (oko
buduceg americkog angazovanja u Bosni). Rukovodstvo Sabora srpskog
ujedinjenja smatra tu analizu jednom od najboljih i najinformativnijih u vezi sa
ovim pitanjem i preporucuje da je procitaju svi oni koji su zabrinuti zbog
Balkana."
|
|