PRIPREME ZA "TRANZICIJU VLASTI" SA BILTA NA VESTENDORPA
Nece biti "gledanja kroz prste"
Diplomate u krugovima bliskim nasledniku Karla Bilta isticu da ce u buduce
za nepostovanje dogovorenog "krivci" snositi posledice, pre svega ekonomske
Mirko Klarin
dopisnik "Nase Borbe" iz Brisela
Zatisje koje je zavladalo nakon burnog ministarskog sastanka u Sintri i
olujne balkanske turneje Medlin Olbrajt... ne bi trebalo nikog da zavara -
upozoravaju u briselskim diplomatskim krugovima. Cinjenicu da u protekla tri-
cetiri dana nije bilo novih "ozbiljnih upozorenja" bosanskim i ostalim balkanskim
liderima, ne treba tumaciti kao znak popustanja pritiska. Naprotiv, tvrde nasi
sagovornici, pritisak ce se pojacavati u narednih nekoliko sedmica, a posebno u
periodu "tranzicije vlasti" sa Bilta na Vestendorpa, to jest sa sadasnjeg na novog
visokog predstavnika, kada ce se u Sarajevu okupiti svi "glavni igraci"
medjunarodne zajednice u mirovnom procesu. Odmah nakon toga (24. juna) sledi
nova donatorska konferencija u Briselu, na kojoj ce "politika uslovljavanja" doci
do punog izrazaja: koliko postovanja obaveza iz Dejtonskih sporazuma... toliko
para za obnovu.
A zatim ce, jedan za drugim, poceti da isticu rokovi koji su u Sintri
postavljani za obavljanje odredjenih "domacih zadataka": do 15. jula poceti
integrisanje telefonskog sistema BiH; do kraja istog meseca uspostaviti zajednicku
kontrolu civilnog vazdusnog saobracaja; do 1. avgusta imenovati nove
ambasadore; do 1. septembra usvojiti novu zastavu i ambleme Republike BiH; do
1. januara uvesti jedinstvene registarske tablice... A da i ne pominjemo zadatke
koji se, prema Deklaraciji iz Sintre, moraju obaviti u "roku odmah." Kao sto su,
recimo, uskladjivanje sa Ustavom BiH sporazuma o "specijalnim odnosima"
bosanskih entiteta sa Beogradom i Zagrebom; saradnja sa haskim Tribunalom i
transfer optuzenih za ratne zlocine; ekonomske reforme i privatizacija; sloboda
kretanja i povratak izbeglica...
Nepostovanje rokova i neizvrsavanje postavljenih zadataka povlaci sa sobom
odredjene sankcije, koje su u Sintri jasno predocene zainteresovanim stranama: od
uskracivanja pomoci za obnovu i obustavljanja kontakta sa "starim" ambasadorima
"bivse" BiH, do nepriznavanja "bivsih" zastava, simbola i registarskih tablica, ili
odbijanja viza onim zvanicnicima bosanskih entiteta koji nastave da "suruju" sa
optuzenima za ratne zlocine. Uz priznanje da je i ranije bilo slicnih pretnji, ali ne i
politicke volje da se one realizuju, diplomate zemalja zastupljenih u Sintri tvrde da
ce ovog puta biti drugacije i da se "nikome nece gledati kroz prste." U krugovima
bliskim Karlosu Vestendorpu isticu da je to bio jedan od uslova pod kojim je
spanski diplomata prihvatio duznost novog visokog predstavnika.
| Glavni zamenici: Klajn i Vagner
Mada je bilo predvidjeno da se u Sintri imenuje i novi glavni zamenik
visokog predstavnika, to je ostavljeno da se obavi kasnije, u procesu u kojem ce
znacajnu ulogu imati i sam Vestendorp.
Prema izvorima "Nase Borbe", gotovo je izvesno da ce Vestendorp imati dva glavna zamenika: Amerikanca Zaka Klajna (trenutno u ulozi UN administratora u istocnoj Slavoniji), te jednog Evropljanina.
Najvece sanse, prema istim izvorima, ima nemacki diplomata Gert Vagner,
trenutno drugi covek Ambasade Nemacke u Vasingtonu. Krajem 70-ih i -
pocetkom 80-ih Vagner je bio drugi covek u nemackoj Ambasadi u Beogradu, a
prosle godine je izvesno vreme boravio u Sarajevu kao predstavnik svoje zemlje u
Kontakt grupi.
Prema nasim izvorima, Biltov glavni zamenik Mihail Stajner ostace
jos izvesno vreme u Sarajevu, kako bi pomogao u uvodjenju novog tima u posao
koji ga ocekuje.
|
|
