Podrska za Hag

Pise: Milan Popovic

Da li ovde i danas uopste treba obrazlagati zbog cega demokratska Crna Gora mora da uskrati podrsku Slobodanu Milosevicu za predsednika SRJ? Tacno je deset godina od Osme sednice na kojoj je nas kandidat dosao na vlast. Za to vreme, uspeo je da, zajedno sa Franjom Tudjmanom postane politicki, pravno i moralno najodgovorniji za veliki zlocin rata, sistematsku pljacku naroda, razaranje privrede i drustva, ponistavanje istorije, zatvaranje buducnosti, za smrt stotina hiljada i izbeglistvo miliona ljudi, za genocid nad drugim ali i sopstvenim narodom. Jedina kandidatura koji je Slobodan Milosevic zasluzio jeste kandidatura za haski Tribunal.

Ko je zaboravio Hrvatsku 1991. i Bosnu i Hercegovinu 1992, mogao ih se setiti tokom postizborne krize u Srbiji 1996-1997. i ovde i danas, u Crnoj Gori, u prolece 1997. Obrazac smrtonosne politike dedinjskog diktatora ostao je isti. Kombinacija lukavstva i brutalnosti, puzajuce strategije i blic-kriga. A za produzetak ovakve politike, Slobodan Milosevic danas ima i razlog vise. Kandidaturom za mesto predsednika SRJ, on se danas bori ne samo za svoju politicku, nego i za svoju golu fizicku egzistenciju. I on sam dobro zna ko je glavni kandidat za Hag.

Ipak, danas je mnogo manje razloga za strah. Slobodan Milosevic 1987. i Slobodan Milosevic 1997, to su dve sasvim razlicite stvari. Ako su pre deset godina mnogi i mogli da poveruju u njegovu besprimernu socijalnu i nacionalnu demagogiju, danas to mogu jos samo neizlecivi nacionalisti i abonenti aparata. Osim toga i, naravno, u direktnoj vezi s tim, danas je neuporedivo slabija i moc njegovih brojnih vojnih i paravojnih, policijskih i parapolicijskih snaga. Najzad, ni Crna Gora 1997, nije ono sto je bila jos samo pre par godina. Koalicija Narodne sloge, a zatim i aktuelna diferencijacija unutar vladajuce partije, donela je Crnoj Gori prvi vazan konsenzus, istorijski sporazum i civilni pakt o nenasilnom resavanju drzavnog pitanja. Na taj nacin, manevarski prostor za izazivanje i sirenje rata u Crnoj Gori, znacajno je suzen.

Kandidatura Slobodana Milosevica za predsednika SRJ, vazan je ispit za sve politicke snage u Crnoj Gori. Vladajuca partija ne bi smela da ima iluzija. Ovo vise nije samo njena partijska stvar. U pitanju su sloboda i demokratija, a zatim i drzavno pravo Crne Gore i Srbije. Vec i prva zvanicna inicijativa SPS za promenu zajednickog ustava, u tom pogledu, nazalost, ne ostavlja nikakvih dilema. Demokratska Crna Gora, ovoj inicijativi i kandidaturi, mora da kaze Ne.

Zahvaljujuci ovoj inicijativi i kandidaturi, velika koalcija za slobodnu i demokratsku Crnu Goru, danas je bliza realnosti nego ikada. Pred zloslutnom senkom diktatora, tope se stara rivalstva lidera opozicije, kopni nepoverenje izmedju opozicije i dela vladajuce partije, siri se demokratski konsenzus i otpor Crne Gore. Trgovi crnogorskih gradova vec su tesni da prime sve one koji zele da kazu DOSTA. Cak i ukoliko ne zaustavi kandidaturu Slobodana Milosevica, ovaj otpor vec povlaci nove granice diktatorove moci. U Crnoj Gori danas se pise istorija.