Plebiscitarna diktatura

Pise: Slobodan Beljanski

Odluka Slobodana Milosevica da, za sada bar, ignorise lakejsko tumacenje svog glosatora o "nepotrosenom mandatu" i da se, umesto po treci put za predsednika Srbije, kandiduje po prvi put za predsednika Jugoslavije, uz zahtev da ne bude biran u Skupstini vec na opstim, neposrednim i tajnim izborima, neupucenima moze delovati kao znak priklanjanja pravu i kao razborit, odvazan i castan gest. Iza ove odluke, medjutim, krije se sasvim naivna zelja da se, bez direktne medjunarodne kompromitacije, personifikuje vlast, da se manja a ovome nesklona ili manje sklona clanica Federacije politicki neutralizuje i da se, pomocu obrnutog reda poteza, na saveznom nivou legitimira pravno neutemeljena moc.

Nacin izbora predsednika SR Jugoslavije sada je u skladu sa njegovim ovlascenjima. Buduci da ta ovlascenja, kako stvari trenutno stoje, nece biti moguce ustavno menjati i siriti, pokusava se da se promenom nacina izbora pribavi pokrice da se ona prosire i po cenu krsenja Ustava. "Volja naroda" za to je oprobano sredstvo. Ako je za preseljenje moci sa republickog na savezni rang nemoguce postici konsenzus, zaklanjanje iza socijalne konstrukcije zvane "volja naroda" u ustavno sivilo funkcije predsednika savezne drzave lako ce uneti politicki kolorit. Predstavljalo bi to uvod u plebiscitarnu diktaturu cezaristickog tipa. Za politicku elitu na vlasti ni do sada nije bilo od prevelikog znacaja sta u Ustavu pise. Ali, Ustav nije bio izraz "volje naroda". Kada bar funkcija predsednika Republike postane izraz "volje naroda", jos ce od manje vaznosti biti sta je o ovlascenjima takvog predsednika u Ustavu zapisano a zakonom ce postati, kako jedna Heraklitova maksima kaze, "i volji jednoga biti pokoran". Odavno je primeceno da u sukobu zakona i vlasti, zakon retko kada pobedjuje.

Drugi ocekivani efekat "plebiscitarne demokratije vodje" je u vec pokrenutom prepariranju javnog mnenja, toliko potrebnom uoci predstojecih republickih izbora. Nosena slabostima petparacke i prazno egzaltirane opozicije, kampanja telegrama podrske i medijske propagande jos ce vise rastakati ostatke gradjanske racionalnosti i samostalnosti, suzavati nivo nase politicke kulture i podsticati pomalo klonuli nacionalni populizam.

Kako izgleda, nazalost, u nasim uslovima vazno je da se upravlja i da se bude upravljan. Otuda je i nas Cezar, da se posluzimo Sioranom, blizi nekom predsedniku seoske opstine, nego vrhovno lucidnom duhu lisenom nagona za vlascu.