DANAS U SOLUNU POCINJE MINISTARSKI SASTANAK ZEMALJA JUGOISTOCNE EVROPE

Iz novinskih najava proizlazi da na dnevnom redu solunske konferencije primat imaju privredna i investiciona saradnja u regionu sto je u skladu sa novim konceptom grcke balkanske politike. Njegova druga dva aspekta su: klasicna politicka i "institucionalna saradnja"

Slobodan Markovic
dopisnik "Nase Borbe" iz Atine

Danas i sutra u Solunu ce biti odrzana druga konferencija ministara inostranih poslova balkanskih zemalja. Prva je bila u Sofiji pre godinu dana i dala je skromne rezultate, a ovogodisnja, solunska trebalo bi da bude zakljucena dokumentom u kojem bi bile nabrojane oblasti mogucne saradnje balkanskih zemalja: od energetike do ekologije.

Medjutim, u Atini se ne ocekuje mnogo vise i nista konkretnije od toga. Na praktican znacaj skupa ukazuje to sto je protekle nedelje i dan uoci pocetka - kada zvanice vec stizu u Solun, trebalo gotovo mikroskopom traziti najave na stupcima grcke stampe.

Dok nema potvrde da su balkanski gosti iskoristili ponudu domacina da besplatno provedu vikend na obliznjem turistickom poluostrvu Halkidika, i u odsustvu zvanicnih izjava i najava koje bi pripremile teren za sastanak i obezbedile mu publicitet, solunski skup nije najavila cak ni grcka drzavna televizija.

Dvadeset jednu godinu posle prvog - propalog - pokusaja uspostavljanja regionalne saradnje u vreme mira, stabilnosti i skromnog, regionu primerenog prosperiteta, Balkan se sada, osiromasen raspadima i pocepan krizama okuplja tako po drugi put. Simbolicno je dobio nov, neodredjen i rogobatan, ali jos neukaljan naziv "jugoistocna Evropa" koji hotimice ili ne, podseca na znacaj istoimene americke inicijative, a odrazava i strah nekih od zemalja da i dalje budu svrstane medju balkanske. Medju njima najistaknutiju ulogu ima Hrvatska, a uz nju, u nesto mirnijem tonu, i Rumunija. Obe za svojom buducnoscu tragaju drugde, u Srednjoj Evropi. Kao i Bosna, uostalom.

Konferencija pocinje tek danas tacno u podne i zavrsava se 24 sata kasnije, u isto doba sutra. Danas ce sefovi delegacija pre i posle rucka drzati govore, a pravi sastanak, debata, pocinje tek predvece i verovatno se nastavlja za vecerom. Sutra pre podne ucesnici zavrsavaju debatu i do podneva "prihvataju" zakljucke u obliku "Solunske deklaracije", stoji u programu. Tekst je, u stvari, utanacen jos proletos i ponovo pregledan tokom vikenda. Po diplomatskim izvorima: "nije spektakularan" odnosno, glasi druga verzija, "ne sadrzi iznenadjenja". Interesantnija bi mogla da bude naredna faza tokom koje bi trebalo da resorni ministri razrade ideje diplomata o saradnji.

Kada i formalno prihvate dokument, delegacije ce u Solunu imati jednocasovni sastanak sa "clanovima biznis zajednice", najavili su grcki domacini i zavrsnu konferenciju za stampu zakazali za pre bife-rucka kojim se skup i zavrsava.

Preostalo vreme tokom dva dana u Solunu balkanski zvanicnici ce, kako se ocekuje, moci da utrose i na bilateralne susrete. Grcki mediji izdvajaju samo jedan: domacina Pangalosa i Blagoja Handziskog, prvog sefa diplomatije Makedonije koji zvanicno dolazi u Grcku. Posto se Grcka spori s Makedonijom oko njenog prava na taj naziv, njegov dolazak je bio uslovljen "formulom" obaveznom i za ostale ucesnike: da ne nastupaju pod nazivom svojih drzava, nego pod svojim imenom i uz zastavu svoje zemlje.

Iz novinskih najava proizlazi da na dnevnom redu solunske konferencije primat imaju privredna i investiciona saradnja u regionu sto je u skladu sa novim konceptom grcke balkanske politike. Njegova druga dva aspekta su: klasicna politicka i "institucionalna saradnja", odnosno ponudjena pomoc Grcke susedima u tranziciji ka kapitalistickom sistemu i demokratiji zapadnoevropskog tipa, sve radi "perspektive povezivanja" sa EU u nekoj zasad neizvesnoj buducnosti.

Atina u vezi sa sve tri oblasti racuna ne samo na pomoc EU cija je clanica, nego je tu ponudu na najvisem nivou dala i SAD. Medjutim, prakticnih rezultata zasad nije bilo.