PRIVATIZACIJA NAFTNE INDUSTRIJE SRBIJE NA MALA VRATA

"Gazprom", rusko preduzece koje NIS isporucuje prirodni gas dug od 190 miliona dolara pretocio u ucesce u buducoj gasifikaciji Srbije. NIS "Energogas" odbija da ustupi svoju dokumentaciju "Jugorosgasu"

Mada transformacija i privatizacija Naftne industrije Srbije jos uvek nije pocela, rusko-srpski konzorcijum "Jugorosgas" preuzima posao NIS "Energogasa" (kompanije Naftne industrije Srbije, koja je bila nosilac gasifikacije i distribucije prirodnog gasa na podrucju Srbije juzno od Save i Dunava). Gradnja magistralnog gasovoda na relaciji Pojate-Nis-Dimitrovgrad vec kasni oko mesec dana, jer deo rukovodstva "Energogasa" odbija da se povinuje naredjenju s vrha kompanije, ali, kako sada stvari stoje, to je borba sa vetrenjacama. Predistorija ovog svrsenog cina, naime, daje legitimitet celom ovom zamesateljstvu.

Da bi umirila Ruse, odnosno rusko preduzece "Gazprom", od koga NIS nabavlja prirodni gas su, (kada je visina neizmirenih potrazivanja dostigla kriticnu tacku, i u pitanje dovela dalju isporuku gasa), drzava u ime svog javnog preduzeca krece sa rasprodajom ingerencija. Formiranje konzorcijuma "Jugorosgas", u kome 50 odsto vlasnistva ima ruska, a druga polovina pripada srpskoj strani (s tim sto 20 odsto ima NIS, 15 "Progres, Progresgas Trejding 10 procenata i preostalih pet odsto pripada "Beobanci"), vec je ociti primer cinjenja ustupaka Rusima. Radi se, naime, o tome da je i "Progresgas Trejding" preduzece u kome deo imaju Rusi, a deo sam "Progres", pa dakle, proizilazi da "Gazprom" vec dominira.

Gordijev cvor

Tako ispada da od 104 miliona dolara, kolika je vrednost buduceg gasovoda Nis-Dimitrovgrad-Pojate NIS treba da finansira oko 21 milion dolara. Sporna je, medjutim, dokumentacija, jer nju je, proteklih nekoliko godina sakupljao NIS "Energogas", sve spremajuci se da budu nosioci posla na gasifikaciji Srbije. Sada iz "Energogasa", staro rokovodstvo, na celu sa Milanom Zogovicem, odbija da originalnu dokumentaciju prepusti konzorcijumu. Pokusaj Milana Djakovica, generalnog direktora NIS da sa novopostavljenim direktorom (Tripkovicem) resi ovaj Gordijev cvor jos uvek ne uspeva.

Uz Zogovica prepustanje posla iz ingerencija "Energogasa" se ne dopada ni mnogim inzenjerima. Dvovlasce, svakako, nije zdrav motiv za buducnost "Energogasa", a postavlja se i pitanje hoce li ovo preduzece u potpunosti biti zrtvovano da bi NIS podmirio dugovanje "Gazpromu". Pogotovo stoga sto se na savetovanju o gasu u Budvi govorilo i o tome da strucni kadar "Energogasa" treba, uz dokumentaciju, da podmiri ulog NIS.

Treba reci da je uvodno izlaganje Milana Mladenovica, pomocnika generalnog direktora NIS, na skupu u Budvi, poprilicno odjeknulo, jer je po prvi put javno receno da "od pocetka 1997. godine, egzistira, pored NIS, jos jedno preduzece koje se bavi kupovinom i transportom prirodnog gasa", i naglaseno da se radi o mesovitom rusko-jugoslovenskom akcionarskom drustvu.

Borba za interes

"Energogasu" se priznaje da je dokumentacija vredna cetiri miliona dolara dok Borivoje Vranic, tehnicki direktor ove firme istice da je u dokumentaciju ulozeno deset miliona, ali da ona, kao garant buducih poslova za "Energogas" vredi i citavih sto miliona dolara.

U celoj prici iz "Jugorosgasa" bi uskoro mogli da ocekuju i urgencije da se posao ubrza. Odmice, naime, sezona za mnoge gradjevinske radove, pa bi, u slucaju da "Energogas" i dalje nastavi sa odbijanjem da preda dokumentaciju "Jugorosgas" mogao da angazuje druge strucnjake za izradu nove dokumentacije. Sve to bi, naravno, morao da plati NIS.

Ovo nikako nije uputno jer, poznato je da NIS duguje oko 190 miliona dolara za neplacene isporuke prirodnog gasa. Ova suma je tako postala ulog "Jugorosgasa" u gasifikaciji Srbije. Radi se, pored vec spomenutog projekta Nis-Pojate-Dimitrovgrad i o pravcima: od Nisa do Knjazevca, Zajecara i Bora do Prahova, zatim od Nisa preko Leskovca do Vranja i od Nisa preko Prokuplja i Kursumlije za Pristinu, kako bi se prirodnim gasom snabdeli industrijski baseni. NIS ce, dakle, morati da se pobrine da finansira sam gasifikaciju Srbije, bar fazu koju treba realizovati do 2000. godine.

Prema Mladenovicevoj racunici, naime, u gasovodni sistem Srbije do 2000. godine treba uloziti 413 miliona dolara, a do 2020. treba investirati jos 887 miliona dolara. U sadasnjoj besparici i sa socijalnim cenama prirodnog gasa ovaj novac je veoma tesko zaraditi. Pogotovo stoga sto industrijski potrosaci ne placaju gas koji trose za ozivljavanje proizvodnje. Zrtvovanje "Energogasa" tako postaje sporedna prica u ovoj borbi za interes.

J. Putnikovic