ODUZIMANJE NOVCA STRANIM I DOMACIM DRZAVLJANIMA I FIRMAMA NA CARINAMA U SRJ

Posle serije napisa o nelegalnom nacinu na koji carinici otimaju devize stranim (i domacim) fizickim licima, izvor "Nase Borbe" potvrdjuje da se ogromne sume konfiskuju i od jugoslovenskih (pa i stranih) preduzeca

Veliki deo, ako ne i sav novac, koji je godinama nelegalno oduziman od stranih i jugoslovenskih drzavljana na nasim granicnim prelazima, nalazi se u sefu u zgradi Savezne uprave carina na Novom Beogradu. Sefom i novcem direktno upravljaju direktor i njegov pomocnik, Mihalj Kertes i Mladen Stijalja, rekao je "Nasoj Borbi" izvor blizak federalnim finansijskim institucijama koji je zeleo da mu se ime ne pominje.

Prica ovog izvora predstavlja nastavak, i mozda zavrsetak, serije tekstova koje je "Nasa Borba" objavila u zelji da dokaze da Savezna uprava carina (SUC) sistematski i godinama potkrada strance, nase gradjane i saveznu drzavu.

Od kako su uvedene sankcije, SR Jugoslavija kao na medjunarodnom planu prilicno "hroma" drzava, nema platni promet sa inostranstvom. Ukoliko bilo koja ovdasnja firma zeli da posluje sa strancima, uobicajenim putem to ne moze jer ne postoji nacin da strancu plati (za uzimanje novca vec bi se nekako snasli). Ovo je stvar, manje-vise, poznata.

Medjutim, prica ovaj izvor, drzava je odlucila da pomogne privredi, narocito maloj, pa postoji "strogo-pov" cirkular Narodne banke Jugoslavije (NBJ) o nacinu placanja stranim poslovnim partnerima.

Svaka firma ima pravo da sa urednom dokumentacijom "ode u" NBJ, pokaze racun (prema kojem inostranoj kompaniji treba platiti odredjenu sumu za, na odredjeni nacin uvezenu, odredjenu robu) i uplati dinarsku protivvrednost za devize koje treba da budu isplacene stranom partneru. Kada se u NBJ sakupi dovoljno takvih racuna i dokumentacije, sto znaci da kolicina deviza koje treba uplatiti raznim inostranim preduzecima bude izmedju milion i milion i po nemackih maraka, hrpa novca se diplomatskom postom iznosi iz zemlje, uplacuje na racun neke banke, najcesce u Nemackoj i Austriji, iz koje se dalje placa kome koliko treba, kaze izvor "Nase Borbe".

Problem je bio u tome, rekao je, sto je bilo potrebno mnogo vremena da se sakupi potrebni milion pa su neki potrazivaci postali nestrpljivi. Zato je NBJ izdala drugi "strogo poverljivi" cirkular.

Njime je omoguceno da spoljnotrgovinska firma uplati NBJ dinarsku protivvrednost potrebnih deviza, prilozi dokumentaciju i - posalje coveka koji ce u NBJ "na ruke" dobiti potrebne marke, dolare ili sta vec. Uz cvrstu valutu predstavnik domaceg preduzeca dobijao je i potvrdu koja mu je omogucavala da nesmetano prodje jugoslovensku carinu. Preko granice je sve imalo isti epilog kao i kod prvog cirkulara, dodaje ovaj izvor.

Osim sto po zvanicnim propisima toliko novca i na takav nacin ne bi smelo da se iznosi iz Jugoslavije, cini se da citava zavrzlama nema mnogo veze sa pominjanim oduzimanjem novca stranim i domacim drzavljanima na izlazu iz SRJ.

Stos je u tome, prica ovaj izvor, sto ovaj drugi cirkular nije funkcionisao. Carinici su znali da coveka sa devizama i potvrdom NBJ treba da propuste ali to cesto nisu cinili. Umesto toga, iznalazili bi nekakav razlog ("gde je specifikacija?", "gde je okrugli pecat?"...) da novac privremeno oduzmu. "Privremeno" ovde uglavnom znaci "zauvek" jer je minimalan broj firmi - privatnih, drustvenih i drzavnih bez razlike - koje su uspele da svoje devize povrate.

I tu se prica naseg sagovornika poklapa sa svedocenjima stotina stranaca kojima su oduzimane deviza prilikom izlaska iz Jugoslavije. Oni nisu upozoravani da pri ulasku treba da popune formular o kolicini novca koji unose dok bi im prilikom izlaska trazeno da valutu prijave i pokazu potvrdu sa ulaza. Strancu koji je nije imao oduziman je novac.

Sve i da je postupak tekao legalno, trebalo je da devize budu uplacivane na racun NBJ, a da zapisnik bude poslat Saveznom deviznom inspektoratu (SDI). Odatle bi osteceni mogao da novac preuzme uz eventualno placanje dinarske kazne. Medjutim, vec tri godine nikakva dokumentacija ne stize u SDI niti novac u NBJ. Svi strani diplomatski izvori u Beogradu, koji su "Nasoj Borbi" i pruzili zvanicne podatke o nacinu na koji su njihovi sugradjani sistematski pljackani, nagovestavali su da sav iznos - procenjivali su, oko tri miliona DEM - ostaje u SUC, dakle pod budnim okom njenog direktora Mihalja Kertesa. Sta kaze izvor "Nase Borbe"?

Na nacin vec opisan kada su u pitanju domaci privrednici, njegovoj firmi su na Aerodromu Beograd oduzeli 20.000 nemackih maraka. Odlucio je da "potegne sve moguce veze", koje nikako nisu bile beznacajne, i da novac vrati. Kada je dospeo do Saveznog deviznog inspektorata, uputilu su ga na Sluzbu drzavne bezbednosti (SDB). "Jedino preko njih mozes nesto da ucinis", receno mu je u vrhu SDI.

Zato je, nastavlja on, poceo od gradske policije, preko obezbedjenja na aerodromu, ljudi iz neposrednog okruzenja predsednika Srbije, da bi mu na kraju, posle mesec dana, telefonirali iz SUC. Pomocnik direktora Mladen Stijalja pozvao ga je na razgovor.

U upravnu zgradu na Novom Beogradu stigao je za pet minuta. Nisu ga odmah pustili kod pomocnika. Kada je napokon usao u kancelariju od 30 kvadratnih metara sa dugackim konferencijskim stolom, ljubazni Stijalja ga je ponudio mestom preko puta velikog celicnog sefa zapremine oko 500 litara.

Pitao je, nastavlja izvor, za potrebnu dokumentaciju i koliko, "bese", novca treba da vrati. "Da" i "20.000 maraka", glasili su odgovori. Stijalja je zatim otvorio vrata i iz neverovatne gomile nemackih maraka, americkih dolara, svajcarskih franaka i ko zna cega drugog, koja samo sto nije ispadala iz prepunog sefa, izbrojao 20 hiljada DEM - u apoenima koji su i oduzeti - i bacio ih na sto, tvrdi izvor "Nase Borbe".

Pomocnik direktora SUC i izvor "Nase Borbe" potom su se ljubazno oprostili.

To sto se desilo ovom sagovorniku, tvrdi on, desava se stalno mnogim nasim firmama, ali i stranim biznismenima. Saznanja upucenih govore da je ukupna kolicina do danas oduzetih deviza, koje se bar jednim delom nalaze u pomenutom sefu, nekoliko puta veca od procenjenih tri miliona nemackih maraka.

Svim tim novcem, smatra sagovornik "Nase Borbe", ali i drugi izvori, upravlja Kertes i to uz odobrenje nekog ko je i od njega mocniji. Sta, opet, sa njim radi, moze se samo pretpostaviti ali je sigurno, zakljucuje, da je jedan deo koriscen za odrzavanje "sive ekonomije".

Kertes misli da je izmislio carinu, kaze izvor "Nase Borbe", a zaboravlja da ona postoji vec vekovima. Red je da se jednom svemu ovome stane na kraj, dodaje.

Svedocenje izvora "Nase Borbe" mozda ce neko primiti sa rezervom ali je sigurno da su makar i delovi ove price, ili samo zvanicni podaci stranih ambasada u Beogradu, dovoljni da vlade Srbije i Jugoslavije, ukoliko uopste rade svoj posao, dobro razmisle koliko stete sve to donosi i sta jos treba da se desi da bi se neko setio da spreci bezakonje i kradju.

N. N. B.