PROF DR PAVLE NIKOLIC, EKSPERT ZA USTAVNO PRAVO, POVODOM INICIJATIVE SPS ZA IZMENU USTAVA SRJ

Milosevic nastoji da sebi odgura fotelju predsednika savezne drzave, jer previranja u Crnoj Gori opominju da se lako moze dogoditi da ostane bez podrske DPS

Potreba da se manja clanica federacije zastiti: Pavle Nikolic

- Jedan od mogucih razloga zbog kojih Milosevic trazi promenu dva clana saveznog Ustava, cija je sustina da ga vise nece birati Skupstina, nego gradjani Jugoslavije neposredno, jeste sto hoce sebi da osigura fotelju predsednika savezne drzave. Do sada su oba doma Skupstine SRJ o izboru predsednika odlucivala dvotrecinskom vecinom. Sada tu vecinu imaju SPS i DPS CG. Moguce je da DPS da pozitivno misljenje, ali previranja u Crnoj Gori opominju da od toga lako moze i da odustane. Milosevic ocito strepi da ce ostati bez njene podrske bez koje, po sadasnjoj proceduri, ne moze da racuna na siguran izbor. Medjutim, po mom misljenju vazniji je razlog sto hoce posredno da utre put za jacanje licne vlasti, jer je predsednik Jugoslavije marginalna funkcija - komentarise, u izjavi za "Nasu Borbu", prof dr Pavle Nikolic, ekspert za Ustavno pravo, inicijativu SPS za izmenu saveznog Ustava.

- Milosevic treba da dodje u predsednicku fotelju sa visokim prestizom, koji sadasnji Ustav ne dozvoljava. Promenama Ustava prosirile bi se kompetencije predsednika SRJ. Svuda u svetu izbor predsednika od strane gradjana daje toj funkciji veci autoritet. Naizgled, a i formalno gledano, to je demokratskije. Zavisi samo da li hocete predsednicki, gde jaca autoritet, ili parlamentarni sistem. Izraz "izabranik nacije", iza kojeg stoje gradjani, doprinosi jacanju autoriteta - obrazlaze svoju pretpostavku prof Nikolic, uveren, medjutim, da Crnogorci o takvom izboru Milosevica za predsednika savezne drzave nece ni da cuju, jer bi se time, kako kaze, automatski poremetila ravnoteza, odnos ravnopravnosti dve clanice federacije, Srbije i Crne Gore.

- Kada bi se, promenom Ustava, uveo princip da narod bira predsednika savezne drzave, a ne, kao dosad, Skupstina, onda bi uvek kandidat iz Srbije pobedjivao, jer bi njeno glasacko telo, koje je neuporedivo vece, preglasavalo crnogorsko. Na taj nacin, nikad Crna Gora ne bi imala svog predsednika, sem ukoliko se svaki put kad se bira nov predsednik ne bi menjao Ustav. Stoga bi trebalo naci neku odredbu po kojoj bi sledeci kandidat morao biti iz Crne Gore, odnosno, svaki put iz druge republike - kaze dr Pavle Nikolic, napominjuci da bi postupak izbora predsednika po Ustavu trebalo da bude regulisan posebnim zakonom.

Na pitanje: da li bi jacanje funkcije predsednika automatski znacilo i jacanje savezne drzave, njenu unitarizaciju, ili bi zahtevalo njenu rekonstrukciju, i ne krije li se iza toga namera da se posredno, ili postupno, ostvari ideja da se Jugoslaviji prikljuci neka nova federalna jedinica poput RS, ili mozda, cak, Kosova, dr Pavle Nikolic kratko odgovara: "Razlog zbog kojeg je institucija predsednika Republike saveznim Ustavom tako marginalizovana i bacena u zasenak direktno je uslovljen odnosima Srbije i Jugoslavije". Mada dr Nikolic to, ovom prilikom, nije hteo detaljnije da obrazlaze, poruka njegovih reci nedvosmisleno ukazuje da nista nije slucajno, i da je sadasnji Ustav proistekao iz "potrebe da se Crna Gora, kao manja clanica federacije, zastiti od majorizacije nesrazmerno vece Srbije".

M. T.