Osedela pamet

Misa Brkic

Sede glave ponovo su se uzbudile. Takozvani akademici iz takozvane Srpske akademije nauka i umetnosti pokazali su pre neki dan zavidnu dozu zabrinutosti za sudbinu srpskog naroda koji bi u bliskoj buducnosti mogao da bude izlozen novom genocidu, zvanom privatizacija.

Duh palanackog konzervativizma jos jednom, po ko zna koji put, pusten je iz memljive atmosfere jedne od samoproklomovanih nacionalnih institucija da prkosi i po mogucstvu zaustavi povratak ove napacene drzave u drustvo civilizovanih zemalja. Posle novog svetskog poretka, Nemacke i Vatikana, haskog Tribunala, Hrvata i Muslimana, "Koka-kole" i Endi Vorhola, individualizma i mondijalizma - dogmatizovana "srpska pamet" poziva narod da se suprotstavi novoj posasti - privatizaciji.

Oni koji bi da u neobrazovanom i zapustenom narodu pribave za sebe oreol "krema srpske inteligencije" pokazali su na svojoj tradicionalnoj godisnjoj skupstini frapantno odsustvo smisla za realnost i gradjanima jos jednom ponudili kao alternativu izolaciju i samodovoljnost. Pri tom su se posluzili i kvazinaucnim argumentima kako je, navodno, privatizacija u svim postkomunistickim zemljama istocne Evrope donela zlo, nesrecu, los zivot i prvobitnu akumulaciju kapitala. U prevelikom strahu od drustvenog progresa i grcevitoj odbrani postojeceg poretka, takozvani akademici ostaju gluvi i slepi na iskustva Poljske, Ceske, Madjarske i Slovenije. Istina je da te zemlje nisu jos dostigle civilizacijske standarde materijalno, kulturno, duhovno i demokratsko bogatih drustava. Ali im se ne moze osporiti odluka i napor da se integrisu u takvu medjunarodnu zajednicu i cinjenica da gradjanim tih drzava danas ukupno zive bolje nego u predtranzicijskom periodu.

Samo akademiji na pamet, nece da vidi da zapravo Srbija prolazi kroz period prvobitne akumulacije kapitala, zahvaljujuci sprezi vrhova vladajuce partije, drzavnog establismenta, ratnih profitera i kriminalizovanih slojeva drustva. I umesto da to osudi, osedela pamet nudi upravo ocuvanje takvog stanja, protiveci se brzoj i obaveznoj privatizaciji.

Protiveci se i vlasnickoj transformaciji u Srbiji Akademija se istinski ogradjuje i od politicke demokratizacije zemlje. Iskustvo vecine civilizovanih zemalja pokazuju da je privatna svojina pretpostavka licne slobode i da su oboje temelji demokratskog uredjenja. Srpska akademija kao stara frajla komunisticke despotije bi da ocuva kolektivizam, sabornost i psihologiju neobrazovane mase. Njoj, verovatno, vise prija da "Trojerucica" seta Srbijom, nego da strani kapital stigne u ovu zemlju. Akademija se tako, nazalost, jos jednom opredelila za proslost, zrtvujuci buducnost sopstvenog naroda.