Drzavni sekretar u Ministarstvu inostranih poslova Slovenije Ivo Vajgl

Nismo optereceni nekim istorijskim pitanjima. Ni u bivsoj Jugoslaviji Slovenija nije imala neki narod ili grupu s kojom bismo imali privilegovano dobre odnose ili posebno istorijsko opterecenje i mrznju. Tvrdim da izmedju Slovenaca i Srba apsolutno nikada nisu postojali ni istorijski ni drugi problemi

Drzavni sekretar u Ministarstvu spoljnih poslova Slovenije Ivo Vajgl iskusni je diplomata, a u Beogradu ga mnogi pamte iz vremena dok je bio u diplomatiji bivse federalne drzave. Oslanjajuci se na sva prethodna iskustva gospodin Vajgl naglasava da razgovore o sukcesiji treba voditi na neideoloski i pragmatican nacin, "nacin koji znaci uravnotezeno uvazavanje interesa svih drzava, sledbenica bivse Jugoslavije". Po njegovim recima, "nijedna drzava ne moze za sebe da trazi materijalna i druga prava, veca nego sto ih imaju ostale, nove drzave koje su nastale na teritoriji bivse drzave".

- Tu se radi o nekom apstraktnom formiranju ili istorijskoj dimenziji pitanja ko je imao drzavu u proslosti, a ko nije. Mi razgovaramo o stvarima koje se mogu kvantifikovati, pocev od zajednicke imovine koja treba da se podeli na civilizovan nacin i dogovorom, u skladu s medjunarodnim pravom. Bilo je i ranije drzava koje su se razisle i gde su se ta pitanja resavala normalno. Uvek ih je teze resavati tamo gde razlaz nije bio dogovoran i gde je bio rat. Kada nema rata, kada je mir i kada svi veruju u buducnost tog mira, posao bih od toga da sve drzave bivse Jugoslavije mogu da nadju normalan dogovor i ne treba izbegavati konstruktivne razgovore.

Nekada je dobro da razgovor pocne od onih stvari gde su problemi laksi. Zato smo u okviru razgovora o pravnom nasledju insistirali da razgovor pocne o arhivima. Arhivi sadrze samo brojke i podatke, od kojih su neki interesantni samo za neke od sledbenika, a za neke uopste nisu. Kada smo nedavno razgovarali sa jednim od zapadnoevropskih drzavnika, on se zapitao da li je to uopste moguce u vreme elektronskih banaka podataka, gde se svaki podatak moze klonirati i podeliti, a da to ne bude ni za koga problem. Veoma je lako utvrditi poreklo ako polazimo od bazicnog stava, a to je da bivsa drzava vise ne postoji, da je bivsa drzava prestala postojati onog dana kada su je napustile drzave koje su je sacinjavale na osnovu odluka svojih naroda koji su u toj drzavi ziveli i kada se raspao njen ustavni poredak koji je toj drzavi davao legitimitet.

- Mi nismo optereceni nekim istorijskim pitanjima. Ni u bivsoj Jugoslaviji Slovenija nije imala neki narod ili grupu s kojom bismo imali privilegovano dobre odnose ili posebno istorijsko opterecenje i mrznju. Tvrdim da izmedju Slovenaca i Srba apsolutno nikada nisu postojali istorijski ni drugi problemi. Naprotiv, kroz istoriju bilo je veoma mnogo trenutaka kada su ta dva naroda demonstrirala naklonost, toleranciju i zajednicki interes. Ne treba prizivati istoriju ni u dobrom, ni u zlu. O zajednickim interesima treba razgovarati na savremen nacin, kaze Vajgl. Neke izjave, neki dogovori o istorijskim kontinuitetima u pravnom i prakticnom smislu, kada je rec o SRJ i Sloveniji, potpuno su irelevantni. Onaj koji prihvata argumentaciju te vrste, ocigledno ne zeli da na praktican nacin resava probleme.

Razmisljanja o normalizaciji uvek se dodiruju u jednoj tacki, a ta tacka je da li smo ili nismo ravnopravni naslednici bivse zajednicke drzave, smatra Vajgl. Nas stav je da smo svi ravnopravni naslednici bivse drazve. U Beogradu ocigledno postoji misljenje da je to nasledje nesrazmerno raspodeljeno u istorijskom, pravnom ili u nekom drugom smislu.