Viceguverner NB Slovenije Andrej Rant o slovenackom stavu u pregovorima o sukcesiji

Mi ne zelimo nikome nametati odredjeni tip rasprave jer rasprava ima smisla ako se ide od laksih ka tezim resenjima. U svakom slucaju - ne mogu se prihvatiti resenja kojima se vracamo unazad jer se od 1991. do danas mnogo toga dogodilo Stevan Sicarov

Dragan Bisenic

Stav Slovenije se ne menja i zasniva se na stvarnosti koja je priznata u medjunarodnoj zajednici - da se bivsa drzava raspala, da postoji pet ravnopravnih naslednika i da oni treba da se konsenzusom dogovore o nasledju. Taj stav je verifikovan u razlicitim rezolucijama UN, izrazen je i u deklaraciji Evropske zajednice, i svi nasi napori su usredsredjeni u nalazenje minimuma interesa za resavanje tog pitanja, kaze Andrej Rant, viceguverner Banke Slovenije, predsednik Upravnog odbora Fonda za sukcesiju i clan slovenacke pregovaracke delegacije, u razgovoru za "Nasu Borbu" koji je vodjen neposredno pre nastavka nove runde razgovara o sukcesiji u Briselu.

- Trenutna stvarna situacija od koje polazimo i koju razmatramo u okviru razgovora pod medijatorstvom ser Artura Votsa u Briselu, osim ove politicke ukljuceuje i materijalnu stvarnost, do koje je doslo posle 1991. godine. Jer, neka kljucna pitanja vezana za sukcesiju ponajvise na strani duga, dakle tamo gde je u pitanju treca strana, vec su resena dogovorima sa poveriocima. Uredjeno je i pitanje unutrasnjeg duga za rezidente na podrucju drzava naslednica, pre svega pitanje duga po deponovanoj deviznoj stednji na osnovu kojeg postoji i potrazivanje svih naslednica, do bivse federalne imovine koja sada treba da se raspodeli na strani aktive.

U cemu vidite glavna razilazenja sa stavovima delegacije SRJ?

- Rasprava o resenjima za pragmaticka pitanja se sve vise svodi na dovodjenje u pitanje ustavnog poretka iz 1974. godine od strane delegacije SRJ koja taj poredak ne priznaje i zeli uvuci u raspravu zakone koji su davno prestali da vez i u nekadasnjoj zajednickoj drzavi. Jedino delegacija SRJ podvlaci takav pristup. Mi smo izrazili spremnost da razgovaramo o principima na osnovu pravnog poretka iz 1990. godine, a to smatraju cetiri drzave sukcesorke.

Mozete li navesti konkretan primer?

- Pa, navescu vam primer rasprave o diplomatskoj imovini, u kojoj je citiran jedan zakon u vezi sa aktivnoscu nekadasnjeg SSIP-a. Kad smo utvrdili da treba da razgovaramo o podeli imovine tog nekadasnjeg sekretarijata, delegacija SRJ je odbila da razgovara na osnovu dokumenta kojeg je 1988. napravio taj SSIP i u kome je popis svih ambasada i diplomatskih predstavnistava, sto jedino moze da bude osnov za konkretnu raspravu. Nikako ne mozemo da dodjemo do konkretne rasprave na tackama gde je potpuno jasno da je moguce pragmaticko resenje ako za njega postoji politicka volja. Na taj nacin bi se pre svega eliminisala "laksa" pitanja koja se javljaju u sukcesiji.

U kojim se oblastima, po Vasem misljenju, moze doci do takvih pragmatickih resenja?

- Osim podele ambasada evidentno bi do dogovora moglo doci u vezi sa NBJ, ukoliko bi postojala politicka volja.

Mozete li navesti koliko ambasada trazi Slovenija, gde se one nalaze...?

- Cetiri drzave sukcesorke su se u Zenevi vec dogovorile oko toga. Kljuc podele je tehnicki dogovoren i postoji, ali nije sprovodljiv jer je imovina koja treba da se deli u rukama petog, bez cijeg pristanka stvar stoji.

Medjudrzavni odnosi SRJ i Hrvatske su intenzivni, sporazumi sa Hrvatskom, Bosnom i Makedonijom ukljucuju i kaluzule o kontinuitetu, dok izmedju SRJ i Slovenije nema bas nikakvih odnosa na drzavnom nivou. Smatrate li da se to odrazava i na sukcesiju?

- Svako ocenjuje svoj politicki interes i prema tom interesu se i ponasa, dok oko kontinuiteta postoje razlicite interpretacije. Jugoslavija je priznala Sloveniju i Slovenija je priznala SRJ, i to omogucava prosirivanje saradnje. To je, ipak, usmereno u buducnost, a sukcesija treba da resi pitanja proslosti. Pitanja same sukcesije su verovatno dugorocna, dok bilateralni odnosi se mogu resavati i paralelno posto tu postoji niz pitanja - poput ekonomske saradnje, viza i slicno, koja nisu vezana za sukcesiju.

Slovenacka pregovaracka strategija ukljucuje i sudske postupke o razmatranju sredstava NBJ u inostranstvu, na Kipru, u Francuskoj. Kako ocenjujete njene dosadasnje efekte?

- Sudski postupci pokrenuti su kao zastita interesa jer se nikud ne stize sa raspravom o sukcesiji. Sud u Francuskoj odlucio je da sadasnja NBJ nije nekadasnja NBJ i na osnovu toga su sredstva u francuskim bankama zamrznuta. To ocito nema velikog uticaja na raspravu u Briselu. Ne znam ni zasto NBJ nije prihvatila predlog BIS banke, kad je pozivana na sve sastanke, a niti na jedan nije dosla. Opet, znaci, jedan blokira resenje koje je primenjeno u drugim medjunarodnim finansijskim institucijama. Ne samo u MMF, vec i u Evropskoj banci za obnovu i razvoj.

Hoce li se slovenacka strategija, koja ne prihvata pregovore "u paketu", modifikovati?

- Mi nikome ne zelimo nametnuti odredjeni tip rasprave. Nas je pogled da rasprava ima smisla ako ide od lakseg ka tezim resenjima, dok rasprava u paketu pitanja postavlja na visi nivo zahtevnosti. Ako nema konsenzusa, mi se prilagodjavamo onome sto ser Vots smatra da je najpametnije u datom trenutku. Ali, ako se zele prakticna, konkretna resenja, treba razgovarati o konkretnim stvarima, a ako se to ne pocne, stalno se vrtimo u krugu.

Zasto se, po Vasoj oceni, glavno pitanje o raspadu iznova vraca na pocetak od strane medjunarodne zajednice? Sef slovenacke delegacije dr Miran Mejak povodom novog Votsovog memoranduma kaze kako je on za Sloveniju neprihvatljiv, jer nigde jasno ne stoji da se bivsa Jugoslavija raspala.

- Ne vraca se na pocetak, nego se trazi resenje na osnovu stvarnosti. Vots je medijator koji treba da slusa sve strane, dok s druge strane sam zna da resenja koja nudi nece nikoga u potpunosti zadovoljiti. Zato on i kaze da je memorandum otvoren za dopunjavanja, kao polazna tacka za ukrstavanje razlicitih interesa. To je stvar pregovora a Vots vidi sebe u ulozi nekog ko pregovore olaksava.

Koliko dugo bi po Vasoj oceni mogla trajati rasprava i ima li neceg na sta ne biste pristali?

- Sve zavisi od politickih stavova jedne drazve naslednice. Ukoliko nema saglasnosti, onda se na saglasnost ceka. Ne mogu se prihvatiti resenja koja idu u pravcu vracanja vremena unazad. Stanje iz 1997. godine ne moze se vratiti u 1991. jer se od onda mnogo stvari desilo.