Moze li dekorativni sef SRJ postati stvarni predsednik federacije

Moze li "na mala vrata" u savezne institucije uvuci virus hiper mocne egzekutivne vlasti? Pitanje se moze i drugacije postaviti: postoje li ipak neki tajni lagumi naseg parlamentarizma i dvosekle odredbe saveznog ustava koje mogu obrazac srpskog semi-prezidencijalizma krisom uvesti i ustoliciti na saveznom nivou

Pise: Dr Radivoj Stepanov

Nedoumicu izaziva pitanje - sta moze "novo" doneti buduci savezni predsednik, ili, hoce li se i sa novim ponoviti "staro" tesko da moze otkloniti (sve) nase dosadasnje politicko iskustvo a jos manje, pravno-normativna arhitektura vazeceg ustava!

Prvo, tesko je uopste i zamisliti da buduci savezni predsednik moze ponoviti manir "nevidljivosti" poput svog prethodnika, "praksu" ostajanja u tudjoj senci republickog predsednika, naprosto da moze (tako) dosledno istrajavati na sopstvenoj politicko-drzavnickoj marginalnosti! Nije realno ocekivati da ce i buduci predstavnik savezne drzave, po ugledu na prethodnika, radije prisustvovati besmislenim vojnim manevrima sa rashodovanom ratnom tehnikom, deklarisanim oficirskim kadrom i privedenim regrutima nego sto ce, makar kurtoazno, obilaziti univerzitete i slicne institucije od prvenstvenog znacaja za civilizovanu buducnost ove drzave; tesko je poverovati da ce svaki naredni savezni predsednik sa vidnijim zadovoljstvom padati u zagrljaj (u svetu) izopstenom africkom diktatoru (Gadafiju) nego sto ce kriticki iscitavati literaturu zanra: "Kako misliti demokratiju" (A. Mihnjika); da ce priljeznije potpisivati dekrete o imenovanju ambasadora nego sto ce ostaviti kakvog-takvog licnog otiska na Dejtonska dokumenta o miru; da ce cesce primati u posetu dvorskog "hauzmajstora" nego vidjene inostrane privrednike, kulturne poslenike ili diplomate; konacno, da za tolike godine svog predsednickog mandata, u kom vremenu su najvece nesrece i zla hujale ovom zemljom, ne proslovi nijednu iskrenu rec razumevanja ili zabrinutosti za svoju drzavu siromasnih, politicki i civilno pogazenih, obespravljenih i rezigniranih gradjana na koje samo jos kriminal i beksrupulozna licna diktatura bacaju oko!

Ustavi sa razlicitim motivima

Nastojeci prva da pokaze ko je pravi "gazda" jos u ondasnjoj SFRJ, Srbija je prakticno inaugurisala mesoviti parlamentarno-predsednicki ili tzv. semi- prezidencijalni sistem. Prema ukupnom ustavnom polozaju i nadleznostima, predsednik Republike Srbije nosilac je velikog dela izvrsne vlasti i ima veliku mogucnost da bitno utice na zakonodavnu vlast! Otuda je njegova pravna i stvarna pozicija mnogo bliza predsedniku i predsednickom modelu podele vlasti nego parlamentarnom aranzmanu saradnje vlasti. U vreme kada je donosen, jedan broj dobrih poznavalaca ustavne komparativistike, Ustav Srbije ocenio je kao "scenarij za diktaturu" i uspostavljanje rezima licne vlasti!

Odredbe crnogorskog ustava putem osnovnog principa organizacije vlasti kao sistema podele vlasti, upucuju na zakljucak da se predsednik republike "mora shvatiti kao nosilac izvrsne vlasti". U pitanju je takav model vlasti koji u sebi sadrzi izvestan broj elemenata karakteristicnih za prezidencijalni sistem. Tu spada njegov neposredni izbor od strane gradjana i pravo suspenzivnog veta. U poredjenju sa predsednikom SRJ, crnogorski predsednik je "jaci" funkcioner, ali ako se ta funkcija uporedjuje sa predsednickim ovlascenjima predsednika Republike Srbije "onda je neizbezan obrnut zakljucak" (A. Fira).

A sto se tice polozaja saveznog predsednika, tj. imajuci u vidu njegovu ustavnu poziciju, nadleznosti, izbor i nacin rada, moglo bi se zakljuciti da on predstavlja deo izvrsne vlasti. Drugim recima, njegova uloga i priroda delovanja, iako dosta specificni, korespondiraju teorijskim premisama o izvrsnom organu (egzekutivi) iako u ustavnom tekstu takve eksplicitne odredbe nema. Savezni predsednik, sledeci pre svega navode cl. 96. Ustava SRJ, nema ni zakonodavnu a ni ustavotvornu inicijativu. Nadalje, on ne raspolaze nikakvim pravom veta (dakle ni suspenzivnim, ni dzepnim vetom). Njega bira Savezna skupstina, i pred tim istim parlamentom odgovara za eventualno krsenje Ustava.

Poljubac predsednika pauka

Odgovor na ovo pitanje nije ni lak ni jednostavan, a ne moze se dobiti ni samo iz sopstvenih iskustava. Najzad, za ovo pitanje nadlezna je ne samo ustavna nauka odnosno teorija politickih sistema, vec i sociologija politike i prava. Neke okolnosti, pravne i politikoloske prirode valja pre svega imati u vidu.

Prvo, bez obzira da li je rec o "cistom" prezidencijalnom ili parlamentarnom sistemu, danas je u svetu sve izrazitije jacanje egzekutive, delom u okviru, a delom prelazenjem granica ustavnih okvira. Medjutim, posebno izrazena pozicija izvrsne vlasti postoji u "mesovitim" politickim sistemima koji u sebi kombinuju elemente parlamentarizma i prezidencijalizma. U odredjenoj proporciji odnos prezidencijalnih prema parlamentarnim elementima dace elasticniju ili autoritarniju varijantu semi-prezidencijalizma.

Drugo, semi-prezidencijalizam se gotovo listom primenio u bivsim zemljama realnog socijalizma na slican nacin (sa izuzetkom Srbije i Rusije). Uspostavljen je u svojevrsnoj negotiated revolutions, neki ce reci "samoogranicavajucoj revoluciji" (A. Arato) ili "revoluciji bez revolucionara" (U. Projs). Semi- prezidencijalizam uspostavljen je u stvari ustavnom revolucijom koja se odigrala za okruglim stolom u pregovorima izmedju novih opozicionih politickih snaga i starih vlastodrzaca (komunisticke garde u "silaznoj putanji"). Taj novi semi- prezidencijalizam, pokazao je odredjene demokratske specificnosti i utoliko se razlikuje od srpskog polu-predsednickog sistema. Naime, u ovim zemljama politicki akteri vise-manje zavise jedni od drugih i izmedju njih postoji izbalansiran odnos vlasti koju poseduju; u okviru tog "zagrljaja" nijedan od aktera ne moze na stetu onog drugog da jednostrano i kapitalno ostvari svoje interese. Nadalje, ona "stara" autoritarna odnosno totalitarna elita pomirljivo nalazi da ce svoje norme i interese mnogo jednostavnije i relativno brzo ostvariti preko neposredno izabranog predsednika sa siroko egzekutivnim spektrom delovanja (ona zato uvek i nudi onog svog kandidata koji ima i velike izglede da plebiscitarno bude izabran). Potom, i demokratska opozicija putem odgovarajuceg izbornog sistema nastoji da svoje interese, ambicije i zahteve legitimno ostvari u reprezentativno sastavljenoj skupstini i na isti nacin formiranoj vladi.

Srpski praksis

Trece: ne treba zaboraviti da semi-prezidencijalizam nije neka forma kompenzacije prezidencijalnog i parlamentarnog sistema, jos manje, da je prost zbir ili puka sinteza oba navedena oblika vlasti; semi-prezidencijalni sistem zapravo predstavlja njihovu alternaciju! Dakle, ovaj sistem predstavlja specifican ustavno-pravni obrazac koji sledi vlastitu politicku logiku, obezbedjuje specificnu politicku dinamiku, i omogucava politicke igre koje (i kakve) se ne srecu ni u parlamentarnom ni u prezidencijalnom sistemu vlasti.

Cetvrto, imajuci u vidu okolnost da je semi-prezidencijalizam sistem koji ima svoju vlastitu politicku i pravnu logiku i da je on u stalnoj "samodogradnji" - nije iskljuceno da, ako se na politickom nebu "srecno" nameste zvezde, on profunkcionise i kod nas na saveznom nivou. Jednim delom po inerciji sedmogodisnjeg srpskog semi-prezidencijalnog praksisa, drugim delom i prema nekim kompatibilnim juzno-americkim semi-prezidencijalnim egzemplarima, trecim delom i pre nego sto se ustavno verifikuje kao neka vrsta fantoma semi- prezidencijalizma. Tu su onda moguce sledece situacije. Jedna, ako predsednik u parlamentu ima jasnu i sigurnu vecinu (u oba doma), ako ima i vladu iz te vecine, on tada postaje i fakticki i politicki vodeca licnost te vecine. Tada su sve centralne institucije tesno povezane, zapravo "skopcane" i predsednik neminovno dominira kompletnim politickim procesom. On je tada "sve", vrhovni poglavar, pravi suveren, stvarni reprezent i sta sve ne jos... Druga situacija moze biti ona (cl. 83 Ustava SRJ) kada parlament nije u mogucnosti da duze vreme obavlja nadleznosti utvrdjene ustavom i savezna vlada raspusti parlament; dve egzekutive tada ne samo de jure vec i de fakto objedinjuju daleko vecu vlast nego sto je to predvidjeno ustavom i time predsednik deluje preko potencijala koje bi imao cak u cistom prezidencijalnom sistemu!

I tako dalje, i tako redom; a zasto ne, i u politici zivot pise najuzbudljivije romane...