Kako popuniti upraznjeno mesto u Palati federacije

I posle Lilica - Milosevic

Cinjenica da je do sada druge postavljao, udaljavao ili vracao na funkcije i kljucno mesto u partiji i drzavi, a sada je prinudjen da pregovara o sopstvenoj poziciji, vise nego recito govori u kakvim je problemima Milosevic: od socijalne i ekonomske krize, koja moze svakog casa da eksplodira u haos i nasilje, do losih odnosa sa koalicionom DPS

Vojislava Vignjevic

Sto se vise blizi kraj mandata Zorana Lilica (25. juna) to postaje sve zanimljivije radno mesto predsednika Jugoslavije. Primamljivost te funkcije nije, svakako, u slanju i pisanju telegrama po zemlji i belom svetu, primanju akreditiva ili priredjivanju prijema jednom godisnje, u cast Dana drzavnosti, makar to bilo i u Belom dvoru, u cemu je Lilic, mora se priznati, bio revnostan, ali ni u, sto bi se komunistickim vokabularom reklo - vrsenju vlasti, posto iste de facto i nema. Ne samo stoga sto dvoclana federacija zapravo nije pravna vec partijska drzava, nego i stoga sto su ustavna ovlascenja njenog sefa gotovo simbolicna, protokolarna.

Pa onda, otkud toliko zanimanje za period "posle Lilica"? Kada je "figure" u federalnom vrhu i pre i za vreme mandata sadasnjeg aktuelnog predsednika lako i ubedljivo, "potezom pera", rasporedjivao predsednik Srbije. Dovoljno je prisetiti se sudbine prvog predsednika SRJ Dobrice Cosica ili prvog premijera Milana Panica i (nesto kasnije) guvernera Dragoslava Avramovica kojima je zajednicko to sto su na isti, neustavni, nacin smenjeni uz pomoc i asistiranje satelitskih partija i posebno Srpske radikalne stranke. SRS je za socijaliste, kada im je god to trebalo, a narocito u pomenutim prilikama, obavljala "prljave poslove" u saveznom parlamentu. Sve se to desavalo doduse i uz precutnu saglasnost koalicionog partnera SPS druge vladajuce stranke, Demokratske partije socijalista Crne Gore.

Medjupartijsko ubedjivanje

Buduci da ima dve mogucnosti - da se po treci put kandiduje za predsednika Srbije (na sta po republickom ustavu nema pravo) ili po prvi put za predsednika SRJ, Slobodan Milosevic salje cak drugu zaredom delegaciju u Podgoricu na pregovore oko izvesnije mogucnosti za svoje novo radno mesto. Ali, naravno ne sa Lilicevim ili Cosicevim ovlascenjima, nego sa onom vlascu koju ima kao "licnost broj jedan SPS, Srbije i Jugoslavije" kako je izjavio visoki funkcioner njegove partije i to upravo u cetvrtak dok je u Podgorici trajalo sestocasovno ubedjivanje od strane visoke drzavno-partijske delegacije iz Beograda na celu sa Miloradom Vucelicem da se Miloseviceve ingerencije obezbede i garantuju promenom saveznog Ustava. Iako Milosevic moze biti barem donekle umiren sto su sagovornici njegovih izaslanika dali principijelnu saglasnost da on bude kandidat za predsednika SRJ jer u nekoliko bezuspesnih formalno-neformalnih kontakata ranije to nije mogao izdejstvovati ne moze biti potpuno miran buduci da o toj, nacelnoj saglasnosti, tek treba da se izjasni Glavni odbor DPS CG. A ono sto je Milosevicu najvaznije, promena ustava (clan 97. i 98.) nije prihvaceno.

Ideja o promeni ustava nije nova a zanimljivo je da je bila u javnom opticaju u vise navrata i tvrdnja kako se pise novi "avalski ustav" po kojem bi se obezbedila cvrsca centralizovana savezna drzava odnosno koji bi garantovao "jedinstvo Jugoslavije" na cemu su narocito uoci saveznih izbora insistirali Milosevicevi socijalisti da bi vestom manipulacijom preko kontrolisane stampe i mas medija "antijugoslovenstvo" (kao nekad u bivsoj SFRJ "antisrpstvo") iskoristili za pokusaj kadrovske cistke u Podgorici.

Nije, medjutim, do kraja jasno zasto u zahtevu koji je postavio pregovaracima Milosevic trazi da se bira na neposrednim opstim izborima (kao sto je biran za predsednika Srbije) a ne da ga bira Savezna skupstina tajnim glasanjem, kako stoji u prvom stavu pomenutog clana 97. Ustava SRJ.

Premda beogradski rezim mozda racuna na to da bi navedenim "sitnijim" promenama otvorio vrata i za krupniju reviziju prvog zakona zemlje moguca su u ovom momentu dva objasnjenja pomenutog zahteva. Prvo da se Milosevic, otkako je izgubio lokalne izbore u Srbiji, odnosno otkako je otkrivena izborna kradja vise ne odlucuju tako lako na "proveru poverenja" (i lojalnosti) cak ni u uzim krugovima u kojima je, ako ne moguca potpuna kontrola ishoda glasanja, a ono cvrst dogovor, pa i neophodna trgovina, da bi se osigurao zeljeni rezultat. Drugim recima, ni prosta vecina koju imaju srpski i crnogorski socijalisti u Vecu gradjana nije dovoljna, bez dodatnih provera za "prohodnost" Miloseviceve kandidature. Namera da se o predsedniku SRJ izjasnjavaju svi gradjani mogla bi se medjutim tumaciti i kao ilustracija ocene koju je nakon balkanske turneje izrekla americki drzavni sekretar Medlin Olbrajt da "Milosevic zivi u svetu snova" buduci da je svojoj gosci proslog vikenda tvrdio kako ona nema prave podatke o stanju ekonomije ("imacemo dvostruki privredni rast u Evropi").

U traganju za izgubljenim rejtingom

Drugo objasnjenje za iznenadnu zelju da se gradjani Srbije i Crne Gore "plebiscitarno izjasnjavaju" o "licnosti i delu" Milosevica koje savrseno korespondira sa politicko-izbornim metodama ranije isprobanim u partijskim drzavama, moglo bi se potraziti u sledecem: ako se podje od cinjenice da je, ne samo domaci, nego i medjunarodni rejting glavnog "garanta mira u regionu" naglo opao, a da razgovor sa Olbrajtovom nije ostavio ni trunke sumnje u resenost SAD i zapadnih saveznika da se mora sprovesti u delo ono sto je potpisano u Dejtonu, Milosevicu treba neka vrsta alibija (u ovom slucaju podrska naroda) kako bi svetu pokazao da je ovde i danas neprikosnoveni vodja ali i kako bi, sto je dakako vaznije, dobio u vremenu da i dalje oteze, odugovlaci i izvrdava ono sto medjunarodna zajednica ocekuje od njega. Na vrhu liste prioriteta su, kao sto je poznato, saradnja sa haskim Tribunalom, resavanje situacije na Kosovu i normalizacija odnosa sa susedima, posebno sa BiH. Medjutim, upravljanje Jugoslavijom "cvrstom rukom" ne samo da Podgorica ne prihvata nego se iz Crne Gore sve otvorenije insistira na veoma konkretnim potezima u primeni Dejtonskog sporazuma (indikativan je, pored ostalog, i odlazak tamosnjeg drzavnog tuzioca u Hag). S druge strane zanimljivo je i to da je portparol SPS Ivica Dacic cak tri puta u poslednjih desetak dana ponovio kako "smo spremni za saradnju sa Tribunalom", ali "nasa zemlja ne moze izrucivati optuzene u Hag". Doda li se tome Liliceva izjava da "problem Kosova ne postoji", jasno je u kakvom "svetu snova" zive Milosevic i njegovi provereni kadrovi.

Ovakvu Milosevicevu poziciju indirektno najsazetije pojasnjava premijer Milo Djukanovic: "Centralni problem Crne Gore i Jugoslavije je povratak u medjunarodnu zajednicu. Od te odgovornosti se ne moze pobeci. Od te odgovornosti ne zeli da bezi ova vlada, ali neki politicki subjekti u ovoj zemlji koji su posebno odgovorni za realizaciju Dejtonskog sporazuma zele pobeci od te price..."

No, bilo kako da se zavrse pregovori o ovoj fazi politike beogradskog rezima koji je "ratom stigao do mira", i rezervna varijanta je tu. Ne slucajno, uoci "prijateljskog ubedjivanja" u Podgorici potpresednik Direkcije JUL-a Aleksandar Vulin izjavljuje da "mogucnost da se Milosevic po treci put kandiduje za predsednika Srbije jos nije definitivno odbacena". Ipak, cinjenica da je druge postavljao, udaljavao ili vracao na funkcije i kljucna mesta u drzavi i partiji, a da je sada prinudjen da pregovara o sopstvenoj poziciji vise nego recito govori o tome u kakvim je problemima Milosevic. Od socijalne i ekonomske krize koja moze svakog casa da provali svom zestinom i eksplodira u haosu i nasilju, do losih odnosa sa koalicionim partnerom, crnogorskom vladajucom strankom, koja je, sva je prilika, izvan njegove kontrole. Jer o slozi od pre pet godina, kada je za samo dve nedelje skrojen "zabljacki ustav" izmedju vrha DPS CG i SPS nema ni govora. A sukob promilosevicevske i reformske struje u kojem prevagu odnose Milo Djukanovic i Svetozar Marovic dok Momir Bulatovic ostaje sve usamljeniji uprkos podrske Beograda, sada komplikuje izbornu taktiku Milosevicevog rezima. Doduse, to se moglo naslutiti jos u samom pocetku kada, uprkos dobro pripremljenom scenariju pre svega u ovdasnjim policijskim krugovima, nije smenjen Djukanovic a potom ni sef drzavne bezbednosti Crne Gore Vukasin Maras.

Aktuelna dogadjanja na relaciji Podgorica-Beograd Svetozar Marovic ovako objasnjava: "Mozda nekome u sluzbenoj javnosti Srbije takva situacija moze odgovarati, jer je bolje imati u vrhu Crne Gore vise nesporazuma, cime slabi odbrana interesa Crne Gore na nivou federacije". Ovom iskazu mogli bismo dodati da ce konacni rezultat pregovaranja pokazati da li je situacija koju je stvorio Milosevic po njega i njegov rezim dobra. Uostalom, vidi se kakav je rezultat svega onoga sto je svojim autoritarnim, vlastodrzackim potezima "iz krize u krizu" stvarao i stvorio i na tlu bivse i na tlu sadasnje Jugoslavije. Od rata, bede i siromastva do nevidjene korupcije i kriminalizacije zemlje dovedene na sam rub propasti.

Posaljite nam vas komentar! Izbor vasih reagovanja i misljenja objavljujemo.
© 1997 Yurope & ,,Nasa Borba" / Sva prava zadrzana /