Nikita Milivojevic, reziser, laureat 42. Sterijinog pozorja

Mi na pozornici vidimo mnoge stvari koje smo vec videli u zivotu, ali nam one deluju nekako drugacije. To je ono sto Andric zove iznenaditi poznatim

Zeljko Jovanovic

Predstava "Banovic Strahinja" Borislava Mihajlovica Mihiza u reziji Nikite Milivojevica dobitnik je Sterijine nagrade za najbolju predstavu. Nikita Milivojevic je dobio nagradu i za adapataciju Mihizovog teksta. Pored pomenutih priznanja predstava "Banovic Strahinja" radjena u produkciji Budva Grad teatar je i dobitnik nagrade Okruglog stola kritike. Nikitu Milivojevica pitamo u cemu je, po njegvom misnjenju tajna uspeha ove predstave i kod pozorisnih kriticara i kod publike.

"Sto se kritike tice, imam utisak da je u pitanju bilo odredjeno iznenadjenje vezano za jedno tumacenje mita koji svi znaju ali koji je istovremeno i mit sa tajnom", kaze Milivojevic. "Ali ono sto gotovo sigurno znam posle silnih gostovanja, Londona, Beca i drugih gradova, jeste zasto to prolazi kod publike. Zasto se dopada i mladima, kod kojih predstava mozda "pali" zbog forme i nacina kako se jedan, uslovno receno, dosadan mit moze pretvoriti u uzbudljivu pricu. Ali to "pali" i kod starijih. Odgovor je u tome sto i jedni i drugi u osnovi prepoznaju jednu ljubavnu pricu, a na ljubavne price su svi podjednako osetljivi. Stariji gledaoci koje bi ova predstava trebalo da odbije, reaguju na tu melodramsku strukturu koja je u osnovi i predstave i mita.

Jedna od primedbi koja se mogla cuti u vezi s ovom predstavom i same melodramske linije o kojoj govorite jeste da je ona potisnuta u drugi plan zarad sprovodjenja jedne druge linije, teorije zavere.

- Ako ja neke stvari dozivljavam kao teoriju zavere onda imam jake argumente za to. Mislim na teoriju zavere u futuristickom obliku. Stalno imam utisak da neki komplikovani sistemi dogovaranja funkcionisu u svetu kao jedna velika zavera, a mi jednostavno, ne da nismo upuceni, nego nam nije dato da ucestvujemo u svemu tome. Mi smo samo zrtve jedne velike globalne price. Moja prica je zato mala, kao i price svih onih ljudi koji su te veceri sedeli tamo. Ali su neki uvredjeni sto nema Mame Jugovica a sve ostalo im ne smeta. To je van pameti.

Opredeljujuci se dodelom nagrada za Vasu predstavu kao i za tekst Gorana Markovica, za koga neki kazu da je blizi filmskom scenariju nego dramskoj literaturi, ziri pravi odredjeni potez, koji mozda nagovestava drukciji stav prema pozoristu ili, mozda, cak negovanje neke nove pozorisne forme u buducnosti.

- Verovatno da je to jedan znak, mada ne verujem da je tako kompleksan kako kazete. Prednost je data jednoj takvoj predstavi i tekstu jednom takvom teatru, na kraju krajeva. Sto se moje predstave konkretno tice, Sterijino pozorje je za nju bilo srecna kombinatorika iako se svi secaju premijere u Budvi i onog broda, mora i tako dalje. Mislim da je rediteljski koncept ove predstave do kraja estetski dovrsen bas u Srpskom narodnom pozoristu, sa tim gvozdenim zavesama, sa jednim osecanjem zatvorenosti, sa kruznim gledalistem gde imate utisak da nema izbora. Tu ste i morate ucestvovati. To je prosto pravi prostor za delovanje i da sam mogao, to bih ostvario i u Zvezdara teatru. Prvi put imam ring i publiku sa sve cetiri strane i moj izriciti zahtev je bio da se to mora igrati tako i da broj mesta mora biti ogranicen.

Sto je izazvalo nevidjenu reakciju publike.

- E, to ne znam ali znam sta je najbolje za moju predstavu. Cim pocnete da ulazite u taj prostor, gvozdena vrata, mesanje sa glumcima - to odmah deluje.

Probe Sekspirovog"Sna letnje noci" uveliko teku. Pretpostavljam da cete i tu primeniti koncept, da tako kazem, rasturanja teksta?

- Ja ovo pitanje dozivljavam kao jako prijateljski kompliment od nekoga ko prati pozoriste. Znaci, posle nekoliko godina i posle niza predstava moj trag u pozoristu je vec takav da ja to, i sve kad ne bih hteo, ne mogu drukcije. Tako radim, ne zato sto sam destruktivac, vec zato sto moram. Zbog toga ce i Sekspir pretrpeti sve ono sto je pretrpeo i Mihiz. Kada pisac kaze, kao sto mi je rekao Mihiz, samo radi sve sto zelis, to dozivljavam kao poverenje pisca koji smatra da cu, kako mozda grubo kazete, rasturajuci ga, ipak sacuvati ono sto je najbitnije u tekstu i da ga necu izneveriti time sto ga drugacije tumacim.

Kako ce to, dakle, ici sa Sekspirom?

- Opet je prica ista, sve bitne stavri su tu ali je, kao i kod Mihiza, kombinatorika iznutra drugacija i na neki nacin neocekivana; ko kome, zasto i na koji nacin nesto radi. Kada se tako postave pitanja dobijaju se drugaciji odgovori, ali su samim tim i drugi odnosi pomereni. Ja sam kod Mihiza postavio dva pitanja, koja svi postavljamo; zasto je ona to uradila i zasto joj on prasta? Onog casa kada odgovorim zato i zato, istog casa pomerate i sve odgovore. Tako se i ovde pitam nekoliko stvari do kojih mi je stalo. Opet imam jednu ljubavnu pricu ali za mene ljubavna prica izmedju Lisandra i Hermije, i Demetra i Helene, nije ista. Do sada su oni nekako bili samo dva para, ali po mom misljenju to nije ista prica. Demetru i Heleni nesto moras da bacis u oci, dok ovo dvoje odmah hoce da beze iz Atine. A kad neko hoce da bezi iz Atine, ja se onda pitam zbog cega to zeli. Za mene nije samo informacija da joj on kaze 'ajde da bezimo, pa cemo se tamo vencati! Sve ima svoju formu koja je vec poznata. I Mihizova struktura je poznata. Sve se igra pred vama kao u Rasomonu, vi vidite sta je bilo pa sad imate svoje osecanje istinitosti za i protiv. Ali ne radi se o tome. Vidimo mi mnoge stvari koje smo vec videli, ali nam one deluju nekako drugacije. To je ono sto Andric zove iznenaditi poznatim. Moja namera je uvek da iznenadim poznatim.

Osnovni utisak je da, spolja gledano, vrlo racionalno sanjate. Prvo je bio "Zivot je san", sada je opet san u pitanju?

- Nisam slucajno u "Snu letnje noci". Kao i vecina ljudi pretpostavljam, imam svoje tekstove za koje cekam priliku. Izgleda da imam i srecu da odsanjam dva velika pozorisna, zivotna i filozofska sna, jedan za drugim, i to u teatru u kojem mislim da takav san vredi sanjati, u Narodnom pozoristu. Ne bih to radio recimo u Jugoslovenskom dramskom ili Beogradskom dramskom pozorstu. Izbor mesta je jako bitan da bi sve profunkcionisalo kako zelim i zamisljam. S druge strane u ovom snu sam iz jednog sasvim drugog razloga za razliku od onog Kalderonovog, koji je radjen pre tri godine. Ovaj san koji sanjam je ne samo posledica ovog vremena, kao sto se to kaze, vec je tu zato sto mislim da je jedan koncept vec istrosen. Gotovo je sa konceptom prisutnim poslednjih godina kada smo otkrivali neke istine verujuci da gledalac mora da dodirne zivot, da otkrije stvarnost. Prosto nije vise vreme ni za "Turneju" ni za "Potpalublje". Takav teatar ne bih vise radio jer sam sada u teatru "Sna letnje noci" gde mislim da trazim neku novu formu i gde na neki nacin postoji sve sto i "U potpalublju" i "Banovicu". To prosto ne moze da ne postoji, s obzirom da ja svoj svet svugde nosim sa sobom, ali je sada u nekoj novoj formi. "San letnje noci" uopste ne dozivljavam kao fantaziju, snovidjenje u letnjoj noci. Mislim da je to morbidna i opasna prica.To da vi nekome za sto osmedeset stepeni okrenete osecanje, srce i pamet je uzasna i surova prica koja je doduse jos uvek komedija ali surova. Teatar o kome sam govorio i koji me vise ne zanima je nekako slatkast.

Zanimljivo je primetiti da novi Arsenijevicev roman "Andjela" u podnaslovu nosi objasnjenje 'sapunska opera' i da su na Pozorju prikazane predstave sa tim mozda slatkastim predznakom.

- Licno ne volim tu sifru. Sapunska opera je za mene otvaranje vrata u startu, stav koji podrazumeva odredjenu distancu i potom se prati taj kljuc. Jednostavno mislim da je sve ovo mnogo komplikovanije i ne moze stati u tako malu sifru koja bi se zvala sapunska opera.

Recite nesto o glumackoj podeli za predstavu "San letnje noci"

- Uvek kada se govori o glumcima za mene je rec o konceptu. U ovoj predstavi imam neprikosnovenu podelu. I za najmanju ulogu sam odabrao glumca za koga verujem da je pravi. To sto kao gosti igraju bas Isidora Minic, Anita Mancic i ostali ima svoj razlog. Mislim da je vrlo lukava podela i da uopste nije slucajno sto, recimo, Lava igra Rade Markovic a ne neko drugi.