ATINSKA RUNDA RAZGOVORA SRPSKIH I KOSOVSKO-ALBANSKIH INTELEKTUALACA O RESAVANJU PROBLEMA KOSOVA

Licnosti srpske nacionalnosti predlazu poboljsanje polozaja Albanaca u okviru Srbije, dok su Albanci za samostalno Kosovo. Obe strane predlazu da "stafetu" u daljim pregovorima preuzmu demokratski izabrani predstavnici te dve nacionalne grupe

Slobodan Markovic
dopisnik "Nase Borbe" iz Atine

Bez ocene da li je bio uspesan ili ne, u Atini je u cetvrtak uvece zavrsen treci sastanak sest srpskih i kosovsko-albanskih intelektualaca o resavanju problema Kosova. Novo je to da oni sada u rezervisanom tonu preporucuju da "stafetu" preuzmu "demokratski izabrani predstavnici" te dve nacionalne grupe.

U organizaciji nemacke naucne fondacije Bertelsman i Istrazivacke grupe za evropska pitanja, razgovori se s dugim pauzama vode od prosle godine, ali ni posle najnovije, atinske runde, nema promene u osnovnom: licnosti srpske nacionalnosti predlazu poboljsanje polozaja Albanaca u okviru Srbije, dok su Albanci za samostalno Kosovo.

U saopstenju sa atinskog sastanka se kaze da je demokratizacija Srbije potrebna, ali ne i dovoljna za pomirenje Srba i Albanaca. Za resenje problema potrebno su jos uzajamno postovanje srpskog i kosovsko-albanskog koncepta Kosova i pragmatican pristup poboljsavanju uslova zivota na Kosovu.

U saopstenju stoji da bi, uz medjunarodnu podrsku, trebalo da se sastanu "demokratski izabrani predstavnici" Srba i kosovskih Albanaca da bi pripremili zajednicko pismo o namerama, usmereno na izgradnju poverenja izmedju dve strane. Predstavnici bi trebalo da se obavezu da nece koristiti silu za postizanje svojih ciljeva, i postovati prava coveka i demokratske principe. Srbi i kosovski Albanci trebalo bi da se saglase i da zapocnu pregovore o merama za poboljsanje stanja i o statusu Kosova.

Saznaje se da je saopstenje na jednoj kucanoj stranici plod visecasovnih pregovora "o svakoj reci", dok nije okoncano finaliziranje glavnog teksta na oko deset stranica. Za to je potrebno jos "mnogo rada", medjutim, nije objavljeno kada bi taj posao mogao biti nastavljen.

Saopstenje pod naslovom "Politicke preporuke o kosovskom konfliktu" u celini glasi:

"Status Kosova - koje Srbija definise kao autonomnu pokrajinu Kosovo- Metohija, a kosovski Albanci kao Republika Kosovo - trenutno je sporan. To je podstaklo srpske i kosovske albanske intelektualce da se sastanu u Atini 4. i 5. juna 1997. Sastanak su organizovali Naucna fondacija Bertelsman i Istrazivacka grupa za evropska pitanja. Ucesnici su razmotrili mere za postizanje prakticnog poboljsanja sadasnje situacije. Da bi se obezbedila osnova za razgovore, partneri u projektu su predstavili listu politickih preporuka i hipoteticnih scenarija ciji je cilj nalazenje mirovnih nacina za postizanje razlicitih konacnih resenja za oblast o kojoj se radi. Svaki scenario je razvijen u nameri da se razjasne njegovi elementi i posledice, nezavisno od toga koliko on bio pozeljan.

"Ucesnici su stigli do zakljucka da je sveobuhvatna demokratizacija Srbije potrebna, ali ne i dovoljan preduslov za pomirenje Srba i Albanaca. Po njihovom misljenju, resenje kosovskog problema iziskuje uzajamno postovanje srpskog i kosovsko-albanskog koncepta legitimnog poretka i postepen, pragmatican pristup za poboljsavanje modusa vivendi na Kosovu. I srpska i kosovsko-albanska strana treba da razumeju da kompromisi u prakticnim oblastima ne podrazumevaju priznavanje statusa quo, niti predodredjuju buduce resenje. Ucesnici sastanka smatraju da takva obostrana svest treba da vodi politiku obeju strana.

"Demokratski izabrani predstavnici Srba i kosovskih Albanaca treba da se sastanu da bi pripremili zajednicko pismo o namerama, usmereno na izgradnju poverenja izmedju dve strane. Medjunarodna podrska i ucesce je sredstvo za olaksavanje pregovora i procesa primene.

"Pregovori bi trebalo da teze sledecim obavezama:

"a) Dve strane se obavezuju da slede svoje ciljeve bez ikakve upotrebe nasilnih sredstava, da postuju prava coveka i demokratske principe.

"b) Dve strane se slazu da zapocnu pregovore u dve oblasti: prvo, izgradnja poverenja i prakticna poboljsanja, i, drugo, definisanje i institutizacija statusa Kosova. Vazan je postepen, ali stalan i simultan proces pregovora u obe oblasti.

"Imajuci u vidu ranije postignute rezultate, svi ucesnici su se saglasili da nastave napore u okviru zajednickog projekta da bi nasli resenja prihvatljiva za obe strane". (kraj teksta saopstenja)

Na atinskom sastanku o Kosovu u organizaciji nemacke fondacije Bertelsman su, kao pozvane licnosti, ucestvovali Dusan Batakovic i Milan Protic iz Srpske akademije nauka i umetnosti, Predrag Simic, direktor Instituta za medjunarodnu privredu i politiku iz Beograda, Veton Suroi, glavni urednik pristinskog lista "Koha", Gazmend Pulja iz Helsinskog komiteta Kosova i Isa Zimberi, iz Kosovskog Informativnog centra u Londonu.

Ucestvovale su i diplomate i strucnjaci iz Nemacke, Grcke i drugih zemalja Evrope.