SA KONCERTA GRUPE KISS U BEOGRADU

Americka glam-rock atrakcija Kiss gostovala je po prvi put kod nas, u sredu 4. juna na Beogradskom sajmu. Pred nesto vise od tri i po hiljade ljudi, kvartet iz Los Andjelesa koji se prosle godine ponovo okupio u originalnoj postavi, odrzao je dvosatni koncert sa izvanrednim audio-vizuelnim efektima - sto je i sustina njihove cetvrt veka duge karijere.

Mesto grupe Kiss u istoriji muzike nikada nece biti zapazeno, ali u istoriji rocka kao pokreta ostace zabelezeni kao majstori spektakla, ikonografije i svega onog drugog sto rock kulturu razdvaja od normalne. Nikada previse muzicki inventivni (tesko da bilo ko moze da nabroji vise od dve njihove kompozicije), Dzin Simons (bas), Pol Stenli (gitara), Ejs Frili (gitara) i Pit Kris (bubnjevi) su od sredine sedamdesetih do polovine osamdesetih godina bili istinske superzvezde, prodajuci ploce u milionskim tirazima i koncerte sirom sveta. Maskirani kvartet medjutim nikada nije imao umetnicki autoritet jednog Alisa Kupera, Igija Popa ili Frenka Zape, jer se njihova predstava uvek granicila sa kicom. Srecom, uvek prisutna doza samoironije, humora, detinjaste razigranosti i cistote spasavala je grupu Kiss da ne budu vecita meta izliva kriticarske zlobe.

Koncert u Beogradu, najavljivan kao "najveci rock 'n' roll show na svetu" (sto je ili neznanje ili bezobrazluk onoga ko je skovao ovu frazu - pravo na ovakvu etiketu jos uvek drze The Rolling Stones) bio je vrhunska predstava u svakom smislu. Bilo je tu glasnog rocka, letecih muzicara, gitara koje eksplodiraju, vatrometa, krvi, dima i vatre... Sto se same svirke tice, clanovi grupe Kiss jos uvek mogu da mladim heavdz rock lavovima daju casove iz muzike - jer kod njih zvuk jeste glasan, ali i sadrzajan, za razliku od nadobudnih "bukaca" tipa Metallica i slicnih. Ogromni video ekran koji je postavljen iza pozornice u mnogome poboljsava pracenje predstave, a moze se reci da je i zvik u hali 1 Beogradskog sajma bio solidan, za razliku od gotovo svih drugih koncerata koje smo videli u ovom nezahvalnom prostoru.

Jos od 1991. godine nijedan inostrani izvodjac koji je gostovao kod nas nije donosio sopstvenu produkciju, sto je zapravo odavno prihvacen standard za bilo koje vece ime. To, normalno, iziskuje i mnogo vece troskove organizacije i samim tim poskupljuje i cenu karte.

Cinjenica je da na nasem osiromasenom trzistu tesko moze ekonomski da se opravda gostovanje ovako skupog "cirkusa" kao sto je Kiss, cija je granica rentabilnosti bar na desetak hiljada prodatih karata. Medjutim, poslovno diletantstvo i fanovsko idolopoklonstvo lokalnih organizatora su ih uvukli u greske koje ce njihov lakoverni principal morati da plati. Iako Kiss kod nas, a i u Evropi nikada nisu bili popularni u Americi, odziv publike u Beogradu je bio solidan, uprkos enormno visokim cenama karata (100 dinara u pretprodaji i 120 na dan koncerta). Jeftinija ulaznica bi privukla mozda par hiljada vise ljudi, ali ne bi utrostrucila posetu i organizatora spasla velikih gubitaka. Ali, ovo je sira tema, a obican posetilac koncerta grupe Kiss mogao je da bude zadovoljan u svakom pogledu.

Srdjan D. Stojanovic