ZAJEDNICKI NASTUP OTE I STET NECE PROMENITI DATUM POTPISIVANJA UGOVORA O PRIVATIZACIJI TELEKOM SRBIJA

U izvorima grcke ambasade u Beogradu tvrde da je OTE tokom celog perioda zajedno sa predstavnicima STET ucestvovao u pregovorima sa Vladom Srbije, ali nije bio zainteresovan da samostalno otkupi 49 odsto Telekoma

Grcka telekomunikaciona kompanija OTE naverovatnije ce uz italijanski STET otkupiti 49 odsto Telekoma Srbija, ali to jos nije sasvim izvesno. OTE je naime saopstila da je zainteresovana da kupi 20 odsto akcija srpskih telekomunikacija za 637 miliona nemackih maraka, ali se po pisanju grckog lista "Katimerini", sa slicnim ponudama pojavila i na tenedrima za kupovinu dela moldavskih (49 odsto Moldtelekoma), jermenskih i bugarskih telekomunikacija. Bez obzira na to da li ce STET biti jedini partner ili ce grcka i italijanska telekomunikaciona kompanija podeliti udeo od 49 odsto, to nece poremetiti tajming pregovora, a ugovor ce najverovatnije biti potpisan pocetkom vikenda, ili najkasnije do iduce srede.

Utvrdjena cena dela Telekoma koji se prodaje ostace ista (nesto ispod 1,7 milijardi DEM), ali se u pregovarackim krugovima veruje da bi u slucaju da se obe kompanije pojave kao kupci, cela suma bila isplacena u kesu, a ne na rate. Takodje je sasvim izvesno da ce u ugovor biti ukljucena i licenca za mobilnu telefoniju. Strani partneri obavezali su se da ce u naredne dve i po godine uvesti oko 600.000 novih prikljucaka i da cena impulsa nece biti menjana.

Pojava OTE kao partnera (za koga se veruje da iza njega stoji americki ITT), iako je i ranije bila najavljivana, sad se zvanicno tumaci interesom da se "geografska povezanost dopuni i tehnoloskom", i "dokazom da je Vlada Srbije u pozivnom tenderu zaista imala nameru da zainteresuje vise partnera, a ne jednog".

U izvorima grcke ambasade u Beogradu tvrde da je OTE tokom celog perioda zajedno sa predstavnicima STET ucestvovao u pregovorima sa Vladom Srbije i PTT. Grcka kompanija, tvrdi ovaj izvor, nije ni bila zainteresovana da samostalno otkupi 49 odsto srpskog Telekoma, tako da joj je odgovarao pristanak STET da podele udeo u vlasnistvu. U izvorima ambasade negiraju da iza ponude OTE stoji ITT.

Isti izvor tvrdi da STET (koji inace u Grckoj ima licencu za mobilnu telefoniju) i OTE imaju zajednicku ponudu, odnosno da tu kupovinu treba posmatrati kao zajednicko ulaganje. U izvorima STET "Nasoj Borbi" receno je da ova kompanija jos nije dobila dozvolu da poput OTE publikuje svoju odluku o kupovini Telekoma Srbija i udeo i cenu koja ce biti isplacena.

Cena od 1.500 DEM po prikljucku u strucnim krugovima se ocenjuje kaorelativno niska, a jedan od odgovora zasto je to tako dao je i Zeljko Valetic, sef kabineta republickog ministra za saobracaj i veze u izjavi za "Privredni pregled". "Kod nas je visoka takozvana percepcija drzavnog rizika, sto znatno utice na smanjenje cene", izjavio je Valetic. "Tacnije, situacija u nasoj zemlji u proteklom periodu ne moze stranom partneru da garantuje sigurnost ni za ubuduce, pa je vrednost Telekoma onolika koliko se za njega ponudi. Ne moze se reci da je cena koju je ponudio italijanski STET ni visoka ni niska, jer je takva njihova procena u odnosu na kompletne uslove" rekao je Valetic "Privrednom pregledu".

Nasuprot tome, profesor Jovan Rankovic izjavio je da je cena od priblizno 1.7 milijardi DEM realna i da je jugoslovenska telekomunikaciona mreza zastarela. "CesMekon" koji je u poslednjih nekoliko godina konsultant PTT, potvrdio je u nekoliko navrata da je njihov klijent uspesno javno preduzece i da ga ne opterecuju problemi koje imaju druga javna preduzeca u Srbiji.

Konsultantska kompanija "NatVest" koju je angazovala Vlada Srbije smatra da je rec o veoma uspesnom poslu, a ministar za privatizaciju Milan Beko koji u ime Vlade Srbije vodi pregovore sa stranim partnerima veruje da je ugovor izuzetno povoljan u delu koji se odnosi na donosenje odluka na nivou Telekoma i princip "zlatne deonice" koja Vladi fakticki ostavlja mogucnost da na svaku odluku stavi veto, bez obzira na to sto se u narednom periodu moze odluciti na novi krug prodaje akcija. Rec je o uobicajenom mehanizmu koji su u ugovor o privatizaciji Telekoma ugradile, na primer, i madjarska i ceska vlada.

Ukoliko Vlada Srbije, kao sto se ocekuje, u najkracem roku dobije novac od privatizacije Telekoma, deo para bice iskoriscen za sanaciju preduzeca, koja Vlada namerava da privatizuje po posebnim programima i koja su izostavljena iz sadasnje radne verzije zakona o privatizaciji.

T. Jakobi