Petak, 6. jun 1997.

IZBEGLICE SMESTENE U PRIZRENU U SRBIJI SE OSECAJU KAO STRANCI

Ljudi ni na nebu ni na zemlji

Racun za struju u kolektivnom smestaju od oko tri hiljada nemackih maraka izbeglice iz Republike Srpske nisu mogle da plate. Radnici prizrenske Elektrodistribucije trazili su od njih stolicu i - iskljucili struju

Dva radnika prizrenske Elektrodistribucije ulaze u stan koji je na privremeno koriscenje dobila porodica Kukric u barakama GIP-a "Prizren". Izbeglice su iz Republike Srpske. Potrazili su stolicu i iskljucili struju. Razlog za to, kako su rekli, bio je dug od tri hiljade maraka na ime utrosene a neplacene struje od 1. juna prosle do 20. marta ove godine. Taj racun, kaze Rada Kukruc, odnosio se na cetiri familije koje stanuju samostalno i 47 onih koji su smesteni u kolektivnom smestaju u istom ovom delu nekaa radnickog naselja. Odmah je obavesten poverenik za izbeglice i ostali nadlezni organi - od opstinskog do okruznog nivoa racunajuci i nacelnika Okruga Branku Furjanovic.

- Obratili smo se predsedniku opstine, ali on nije imao vremena za nas. Predsednik Staba za izbeglice Dimitrije Misic u telefonskom razgovoru sa direktorom ovdasnje Elektrodistribucije rekao je: "Posaljite im racun na vreme da mogu da placaju". Nacelnica okruga se vise ne bavi tim pitanjima. Poverenik za izbeglice rekla nam je: "Obracajte mi se samo kada vam je nesto potrebno". Tek kada smo se obratili ovdasnjem MUP, na njihovu intervenciju ukljucena nam je struja. Nakon toga racun je placen iako nam je u UNHCR-U potvrdjeno da su oni struju platili do 1. januara ove godine - u placu govori Rada Kukric pokazujuci sobu i duseke postavljene na blokovima i jednu kvarcnu pec koju su dobili za grejanje.

- Bila sam zaposlena u Opstinskom sudu kao daktilograf po ugovoru, cetiri puta po tri meseca. Nakon toga predsednik suda Sinisa Nandusic rekao mi je da mi tu vise nema mesta. Njihovo obrazlozenje bilo je da mi je isteklo resenje na tri meseca i da nemam reseno pitanje drzavljanstva koje je neophodno za rad u zakonodavstvu.

Da bi o ovim i mnogobrojnim problemima razgovarali sa nadleznim organima sazvali su sastanak. Pozvali su sve nadlezne funkcionere. Osim "Kola srpskih sestara", vozaca i magacionera Crvenog krsta niko od nadleznih iz opstine i okruga nije dosao. Iz Pristine su dosli predstavnici UNHCER-a i predstavnik SPO.

- Predstavnica "Kola srpskih sestara" u jednom trenutku nas je nazvala "duhovno neprosvecenim narodom" - kaze Kukriceva i dodaje: - Mi uopste nemamo uvida u humanitarnu pomoc koja nam je namenjena, jer nemamo svojih predstavnika. Paketi, koji su bili nama namenjeni, u ovdasnjoj kasarni deljeni su kao poklon zenama za 8. mart. Zimi, umesto cizama, deljene su nam sandale, 18 tona uglja namenjenog izbeglicama, nikako da dodje do njih iako je pun kamion dva-tri puta dolazio do ovog naselja i vracao se.

- Mi nismo ni na nebu ni na zemlji. Nas status nikako da se resi. Zasto nam ne kazu istinu, da li da ostanemo ili idemo i odavde, posto mi sluzimo kao masa za potkusurivanje kako u ratu tako i sada u izbeglistvu. Ako je SRJ naslednica SFRJ valjda taj drzavni kontinuitet vazi i za nas. Zasto nas tretiraju kao strance i bukvalno kao azilante iako smo u Jugoslaviji a ne u Norveskoj, Nemackoj ili nekoj drugoj zapadnoevropskoj zemlji. Mi u UNHCER idemo i ulazimo bez posrednika, za razliku od ovdasnjih rukovodilaca koji to traze.

E. M.

Posaljite nam vas komentar! Izbor vasih reagovanja i misljenja objavljujemo.
© 1997 Yurope & ,,Nasa Borba" / Sva prava zadrzana /