U BRISELU ODRZANA JOS JEDNA RUNDA PREGOVORA O SUKCESIJI BIVSE SFRJ
Resenje sukcesije u kompromisu, a nijedna strana ne popusta
Delegacije pet drzava opet su se vrtele u istom zacaranom krugu, nesposobne
da se saglase ni oko toga ko su naslednici bivse SFRJ a sto sve ulazi u tzv.
ostavinsku masu. Nove runde pregovora pocetkom jula
Mirko Klarin
dopisnik "Nase Borbe" iz Brisela
Pet drzava (ne vise "naslednica"!) koje ucestvuju u pregovorima o sukcesiji
bivse SFRJ, polagale su u protekla tri dana u Briselu prvi ispit iz Sintre. Nisu pale,
ali ga nisu ni polozile. Biltov specijalni opunomocenik za posredovanje u tim
pregovorima, ser Artur Vots, zakazao je novi ispitni rok za pocetak jula.
U Sintri je, naime, pregovorima o sukcesiji posveceno pet paragrafa ostre
politicke deklaracije koju su usvojili sefovi diplomatije 11 sila zastupljenih u tzv.
Upravnom odboru Saveta za implementaciju mira. Za slucaj da im je to promaklo,
sefove delegacija pet drzava je ponedeljak u Briselu docekalo pismo Karla Bilta sa
njegovom interpretacijom "domacih zadataka" koji su im postavljeni u Sintri, kao i
sa prilozenom kopijom odgovarajuceg dela deklaracije koji se odnosi na sukcesiju.
Sve u svemu, napisao je Bilt, resenje problema sukcesije je "sustinski preduslov za
obnavljanje normalnih medjunarodnih odnosa", te se od svih drzava trazi da "ucine
znacajne kompromise" kako bi se doslo do resenja. Pored toga, podsetio je Bilt, u
Sintri je od drzava bivse Jugoslavije zatrazeno da se kao prvi korak - ne cekajuci
na celovito resenje - dogovore o nekim "specificnim akcijama" predlozenim u
najnovijoj verziji Memoranduma o saglasnosti. Bilt je, uz to, dodao i neka svoja
razmisljanja ne temu pregovora o sukcesiji. Upozorio je da pregovori, ukoliko
izostanu konkretni rezultati, mogu da propadnu, te da u tom slucaju medjunarodna
zajednica mozda nece biti voljna da nastavi da ih podrzava, odnosno pruza svoje
posrednicke usluge. A ako propadnu, moguce je da nikada nece biti ozivljeni, u
kom bi slucaju zainteresovane drzave bile prepustene da se same snalaze kako
znaju i umeju. Ali, zakljucio je Bilt, "to su, u krajnjoj liniji, vasi pregovori, i na
vama je da ih ucinite uspesnim."
Nije, medjutim, pomoglo. Po ko zna koji put od kako su - jos pred kraj 1991.
u okviru Karingtonove konferencije o Jugoslaviji - poceli pregovori o sukcesiji,
delegacije pet drzava vrtele su se u istom zacaranom krugu, nesposobne da se
saglase ni oko "uzroka smrti" bivse zajednicke drzave, ni oko toga ko su
"naslednici" i sta sve ulazi u tzv. ostavinsku masu.
Ovog puta raspravljalo se o novoj verziji Memoranduma o saglasnosti, koju
je na osnovu dosadasnjih pregovora pripremio ser Artur Vots. Spor je, medjutim,
izbio vec oko preambule, u kojoj se prvi put definise da su to pregovori izmedju
"pet drzava", bez prefiksa "naslednica." Bilo je to malo "lukavstvo" ser Votsa koji
je time hteo da izbegne stara natezanja oko toga ko su "naslednici", a ko
"nastavljaci kontinuiteta" bivse drzave. A sustina je, i dalje, u odbijanju SR
Jugoslavije da bude "naslednik" jer je, po njoj, stara drzava i dalje ziva i zdrava, te
nastavlja da zivi u Beogradu, a ostalima ko je kriv sto su se "otcepili." Na sta
ostali potezu zakljucke Badinterove komisije o "raspadu" i rezolucije Saveta
bezbednosti kojima je to potvrdjeno (juce je, u tom kontekstu, posebno pominjana
rezolucija 1031). Jugoslovenska delegacija se, medjutim, ne predaje, vec odlucno
odbija da ulazi u "politicka pitanja", tvrdeci kako su ovo "pregovori eksperata."
Kako je juce novinarima objasnjavao sef jugoslovenske delegacije Kosta
Mihajlovic, "moze se, naravno, razgovarati i politickim pitanjima, ali to bi morali
da budu paralelni, odvojeni pregovori, na politickom nivou."
Stavku po stavku, od pomenute preambule, preko definicije drzavne svojine
(zasnovane na tri kumulativna kriterija: vlasnistvu, funkciji i finansiranju), pa do
konkretnih predloga koji se ticu podele arhiva ili regulisanja pitanja drzavljanstva,
penzija i privatnog vlasnistva u drzavama koje su u medjuvremenu postale
"strane"... delegacije pet drzava (ne vise "naslednica") su u protekla tri dana
podnosile svoje amandmane na Votsov Memorandum. Ti se amandmani, kako
nam je rekao sef slovenacke delegacije Milan Mejak, do te mere medjusobno
razlikuju i iskljucuju da nije jasno kako ce ih ser Vots uskladiti u novi tekst, koji
bi sve zadovoljio. Ser Vots ce to, u svakom slucaju, pokusati. Ucesnicima
pregovora je ostavljeno da do sledece srede (11. juna) dostave napismeno svoje
amandmane, a novi tekst Memoranduma bi trebalo da bude spreman do pocetka
jula, kada je ser Vots predvideo novu balkansku turneju i nove bilateralne
pregovore sa svakom od pet drzava, bivsih "naslednica."
Dokle tako? I sta ce se dogoditi ukoliko u bliskoj buducnosti ne bude
nikakvog pomeranja? "Nemam pojma" - iskreno je juce na takvo novinarsko
pitanje odgovorio ser Vots: "Idemo korak po korak. Videcemo sta ce se dogoditi
na julskim sastancima." Na isto pitanje Mejak je odgovorio da "ne zna." Po njemu,
natezanja ce trajati "dok u Beogradu ne shvate da nemaju nikakve koristi od
odlaganja clanstva u Svetskoj trgovinskoj organizaciji i odugovlacenja sa
uspostavljanjem odnosa sa medjunarodnim finansijskim institucijama." Povodom
slovenackih pretnji arbitrazom, Kosta Mihajlovic je juce odgovorio da bi ona
"mogla postati neizbezna", ali i da "ne bi bila u interesu nijedne od strana, buduci
da je to dug i skup postupak, sa neizvesnim ishodom." Sef hrvatske delegacije
Bozo Marendic je, napustajuci juce briselski Ured visokog predstavnika, izjavio da
"nije zadovoljan" i da "nije postignut nikakav napredak." Potroseno je godinu dana
- rekao je Marendic - "a mi smo u situaciji u kakvoj smo bili, ako ne i goroj."
Razlozi su, po njemu, u tome sto se "ne uvazavaju u dovoljnoj meri dokumenti
medjunarodnih institucija" (Badinter, rezolucije Saveta bezbednosti...), kao i u
cinjenici da je "uloga ser Votsa ogranicena na postizanje konsenzusa."
Na pitanje da li ce nastaviti svoju posrednicku ulogu i pod novim Visokim
predstavnikom Karlosom Vestendorpom, ser Vots je odgovorio da "misli da
hoce." Nema razloga, dodao je, da misli da bi Vesterndorp mogao da mu se
"zahvali na uslugama... mada i to moze."
Sudbina "izvesne nekretnine u inostranstvu"
"Specificna akcija" koju bi, prema Deklaraciji iz Sintre, trebalo preduzeti
odmah, ne cekajuci celovito resenje problema sukcesije, u Votsovom
Memorandumu je zamisljena kao podela "izvesne nekretnine u inostranstvu." SR
Jugoslavija bi predlozila listu od 8 zgrada diplomatsko-konzularnih predstavnistva
kojima sada ona raspolaze, od kojih bi 4 bile u Evropi ("zapadno od Moskve"), a
ostale u Severnoj, Centralnoj i Latinskoj Americi ("ukljucujuci Karibe"). A onda
bi se ostale cetiri drzave nasle i medjusobno dogovorile o podeli tih nekretnina.
Jugoslovenska delegacija je, medjutim, trazila da se to brise iz
Memoranduma, jer smatra da bi to trebalo da bude predmet posebnih pregovora.
Kaze, tim povodom, Kosta Mihajlovic: "Jugoslovenska strana je spremna na
posebne pregovore o pojedinim pitanjima, ukoliko se ona namecu pre konacnog
bilansa. Ali, te bi pregovore trebalo voditi na drugom mestu."
Na nase potpitanje da li to znaci da je SR Jugoslavija odustala od protivljenja
"podeli na parce" i insistiranja na "resenju u paketu", akademik Mihajlovic je
odgovorio:
"Ne, nista ne znaci. To je jedan nacelni stav koji tek treba dalje elaborirati."
|
|