AMERICKI DRZAVNI SEKRETAR O PRVIM REZULTATIMA RAZGOVORA U ZAGREBU I BEOGRADU

Predsjednik Srbije Slobodan Milosevic zivi u svetu snova i nije sigurno da je na njega uticalo ono sto mu je receno - izjavila Medlin Olbrajt u intervjuu TV mrezi ABC

Slobodan Pavlovic
dopisnik "Nase Borbe" iz Vasingtona

"Dobro je, nesto je ipak pocelo da se krece" - glasio je prvi komenatar (u jednom TV intervjuu) kojim je drzavni sekretar Medlin Olbrajt propratila u utorak uvece vest iz Zagreba da je Franjo Tudjman vec poceo da ispunjava neke od zahteva koje mu je ona postavila u subotu u ime americke vlade, sa upozorenjem da ce SAD, u protivnom, blokirati sve pokusaje Hrvatske da se domogne medjunarodnih kredita i priikljuci zapadnim institucijama.

Istupajuci u programu nacionalne mreze ABC, Olbrajtova je preksinoc navela kao primer ove iznenadne Tudjmanove spremnosti na saradnju nedeljno otvaranje mosta na Savi kod Brckog, kao i ponedeljnicku odluku nadleznih sudova da se pod hitno pokrene postupak protiv osoba osumnjicenih da su proganjale preostalo srpsko stanovnistvo u Hrvatskoj i onemogucavale povratak izbeglicama u Krajinu.

"Kad ih suocite, jasno i glasno, sa posledicama koje ce uslediti zbog njihovog neispunjavanja dejtonskih obaveza, onda oni shvataju poruku koja im se salje. Mislim da je imalo odredjenog uticaja ono sto sam u subotu rekla predsedniku Tudjmanu" - izjavila je tim povodom Medlin Olbrajt, konstatujuci da to, kako se cini, zasad nije slucaj i sa Slobodanom Milosevicem.

Predsednik Srbije - prema recima americkog drzavnog sekretara - "zivi u svetu snova i nije sigurno da je na njega uticalo ono sto mu je receno".

Prema izjavi Olbrajtove, prilikom njihovog subotnjeg susreta u Beogradu Milosevic je uveliko pricao svoju neverovatnu pricu o "ekonomskom procvatu Srbije", dok je poruka iz Vasingtona za njega glasila da on u sadasnjoj situaciji ima samo dva izbora: "ili da saradjuje sa Amerikom i da time dobije nesto za uzvrat od postepenog obnavljanja odnosa - ili da, u protivnom, odvuce svoju zemlju u pacovsku rupu, sto ce se dogoditi ako ne bude poceo da saradjuje".

Sto se, pak, tice ucesca americkih trupa u mirovnoj misiji SFOR, drzavni sekretar Medlin Olbrajt nedvosmisleno je najavila njihovo povlacenje iz Bosne posle juna 1998, izrazavajuci uverenje da ce u medjuvremenu - pojacanim angazovanjem medjunarodne zajednice - biti ostvareni glavni ciljevi postavljeni Dejtonskim mirovnim ugovorom i otklonjena opasnost od eventualne obnove ratnog sukoba u ovom podrucju Balkana.

"U vrhu americke administracije nema oko toga nikakvih razmimoilazenja. Mi ne planiramo produzavanje boravka, ta nasa vojna misija u Bosni bice kompletirana, kao sto je najavljeno, do juna 98. Medjunarodno i americko prisustvo na ovom delu Balkana nastavice se i posle tog roka, ali se pod tim podrazumeva da ce SAD i Evropljani nastaviti da ekonomski i diplomatski budu zainteresovane za Bosnu. U medjuvremenu, moramo da se koncentrisemo na brojne poslove za koje je planirano da budu obavljeni" - rekla je Olbrajtova tim povodom, saopstavajuci da je prosle nedelje, na ministarskom sastanku NATO-a u Portugalu, bilo o tome dosta govora, ukljucujuci i upozorenje glavnih zapadnih saveznika da ce vojno povlacenje SAD predstavljati istovremeno i signal za odlazak i njihovih snaga iz sastava SFOR.

U intervjuu za ABC jedno od postavljenih pitanja bilo je vezano i za sve aktuelniju temu "aktivnijeg angazovanja" snaga Atlantskog pakta u operaciji hvatanja glavnih optuzenih za ratne zlocine u BiH. Na tu temu, Medlin Olbrajt rekla je preksinoc i sledece:

"Jedan od glavnijih delova Dejtonskog mirovnog ugovora govori o obavezi strana potpisnica da same izruce Medjunarodnom tribunalu optuzene za ratne zlocine. To je bila i jedna od glavnih poruka koju sam im ja prenela prilikom ove posete. To, da ce zastitom optuzenih za ratne zlocine izazvati patnju svog naroda, jer su SAD i medjunarodna zajednica veliko uslovile pomoc koja im se pruza njihovim ispunjavanjem Dejtonskog ugovora. Ako oni ne budu radili na demokratizaciji, povratku izbeglica, slobodi kretanja i izrucenja optuzenih za ratne zlocine, nasa pomoc bice vrlo ogranicena. Istovremeno, mi cinimo sve sto je moguce kako bi se ojacao i sam Tribunal za ratne zlocine".

Americka administracija, inace, - prilicno je ostro reagovala na prekjucerasnju izjavu Biljane Plavsih da je Ustav Republike Srpske uskladjen sa dejtonskim mirovnim dokumentom, ali da on ni kao takav ne dozvoljava izrucenje svojih drzavljana inostranim sudovima.

U izjavi Stejt Departmenta ponovljeno je tim povodom upozorenje koje je Medlin Olbrajt iznela u nedelju u razgovoru sa Plavsickom da "obaveze koje su bosanski Srbi preuzeli potpisivanjem Dejtonskog ugovora prevazilaze ono sto je u njihovom Ustavu zapisano o ekstradiciji", uz obnavljanje zahteva da se svi optuzeni za ratne zlocine koji se nalaze na teritoriji Republike Srpske neodlozno predaju Medjunarodnom tribunalu u Hagu.

Izvestavajuci o nedeljnom susretu Olbrajt-Plavsic u Banjaluci, predstavnik za stampu americke vlade Nik Berns saopstio je, takodje, da je od predsednice RS zatrazena i puna saradnja u predstojecem procesu obezbedjivanja nesmetanog povratka muslimanskih i hrvatskih izbeglica u oblasti koje se sad nalaze pod srpskom kontrolom. Tim povodom saopsteno je da ce Amerika pomoci sa 5 miliona dolara stambenu izgradnju u RS, ako bosanski Srbi prihvate da to bude na multinacionalnoj osnovi u vidu obezbedjivanja krova nad glavom ne samo za Srbe, vec i za Muslimane i Hrvate - uz prenosenje upozorenja Olbrajtove iz Banjaluke da je ona prilikom posete Krajini "ustala javno i odlucno u odbranu prava Srba se vrate svojim kucama u Hrvatskoj i Bosni, sto znaci da i bosanski Srbi moraju da se obavezu da ce prihvatiti povratak Muslimana i Hrvata na teritoriju koju oni drze".

Prema recima predstavnika Stejt Departmenta, Biljana Plavsic u razgovoru sa Olbrajtovom "ostavila utisak da sa njom moze da se posluje", mada u nedelju nije dala zadovoljavajuci odgovor" na ovaj americki zahtev. U svakom slucaju, u Vasingtonu ocekuje da ce rukovodstvo Republike Srpske ozbiljno razmotriti ovo vazno pitanje iz Dejtonskog ugovora - imajuci u vidu cinjenicu da je od nekoliko stotina miliona dolara pomoci vec upucene Bosni i Hercegovini, 95 odsto otislo dosad na racun Muslimansko- hrvatske federacije, kao i imajuci u vidu ponovljeno americko upozorenje da ce se taj trend nastaviti sve dok bosanski Srbi ne promene svoj stav oko prihvata izbeglica i saradnje sa Medjunarodnim tribunalom u Hagu.