PROFESOR GASO KNEZEVIC NA TRIBINI O DRZAVLJANSTVU

U Zakonu o drzavljanstvu SRJ od gradjana se zahteva da se odreknu drzavljanstva koje su, mozda, slucajno stekli. Posledica: moralni sukobi

- Sadasnji zakon o drzavljanstvu Savezne Republike Jugoslavije, ovakav kakav je sacinjen, dosta je nekorektan i predstavlja samo jedan od dokaza diskontinuiteta SFRJ - upozorio je Gaso Knezevic, profesor Pravnog fakulteta u Beogradu i clan GO GSS, na nedavno odrzanoj tribini pod nazivom "Drzavljanstvo - problem svakog gradjanina".

Pitanje drzavljanstva je, prema Knezevicevim recima, otvoreno raspadom SFRJ i tokom proteklog perioda skoro da nije primeceno, da bi se od skoro pojavilo kao prilicno zaostreno i nametnuto.

- Problem drzavljanstva na ovim prostorima pogadja kako stanovnike SRJ, koji su se ranije zatekli na ovim prostorima, tako i izbeglice, prognane sa prostora dela bivse savezne drzave zahvacene ratom. Mnogi do sada nisu "primecivali" ovaj problem niti im je jasno sta je on zapravo, dok se nije jednostavno nametnuo i postao goruci za mnoge gradjane.

- Formiranjem FNRJ 1945. godine, drzavljanstvo je koncipirano tako da je svako mogao imati, prakticno, dvostruko - i savezno i republicko. Dugo nije bilo jasno koje je od ta dva bilo vaznije, mada je praksa pokazivala da je savezno ono primarno, s obzirom da je pokrivalo status nasih drzavljana u inostranstvu. Medjutim, poslednji zakon o ovom pitanju, bivse SFRJ, iz 1976, stvorio je takvu situaciju da je republicko postalo primarno, sto jasno ukazuje na konfederalne odnose unutar clanica. Status drzavljanina odredjene republike mogao se relativno lako steci, po osnovu boravka na njenoj teritoriji, konstatovao je profesor Knezevic.

Raspadom savezne drzave, od federalnih jedinica formirano je pet novih drzava od kojih je svaka donela svoj, novi zakon o drzavljanstvu. Oni se od drzave do drzave znacajno razlikuju. Jedina zajednicka crta svih je, na ovaj ili onaj nacin, postovanje institucije automatizma, odnosno priznavanje statusa drzavljanina ukoliko je lice bilo drzavljanin SFRJ i date republike u momentu njenog konstituisanja kao samostalne drzave. Medjutim, odredbe koje se odnose na druge mogucnosti sticanja ovog statusa su primetno razlicite. "Neke od njih su toliko restriktivne da smo, kao direktnu posledicu, na prostorima bivse SFRJ dobili veliki broj apatrida", konstatuje Gaso Knezevic.

Prema Knezevicevoj oceni, Zakon o drzavljanstvu SRJ je najnekorektniji od svih, iako se na prvi pogled cini da je "u redu". U njemu se prvo pominje kao datum prekretnice za Jugoslaviju 27. april 1992. godine, sto potpuno dokazuje diskontinuitet SFRJ.

- Da ova sadasnja Jugoslavija ima kontinuitet, i Stipe Mesic i Franjo Tudjman bi, na primer, imali pasose ove drzave. Dalje, osim postovanja automatizma u sticanju drzavljanstva, slicno zakonima novih drzava sa bivsih jugoslovenskih prostora, u nasem zakonu postoje "olaksice" po kojima drzavljani drugih republika bivse SFRJ mogu postati drzavljani Savezne Republike Jugoslavije, pod uslovom da su boravili na njenoj teritoriji u momentu konstituisanja ili pod uslovom da nemaju drugo, a ako imaju - da ga se odricu! To je trazenje od gradjana da se odreknu drzavljanstva koje su, mozda, slucajno stekli. Posledica ovakvog "zahteva" u zakonu su moralni sukobi u koje se ljudi dovode. Primer za to su izbegla lica iz Hrvatske. Zakon na ovaj nacin jako suzava krug ljudi koji potencijalno mogu biti drzavljani SRJ i mislim da je to namerno uradjeno!

Deo zakona koji se odnosi na vojna lica, odnosno oficire bivse JNA koji su svoju sluzbu nastavili u VJ, bez obzira gde su pre toga ziveli, vrlo lako su mogli steci status na osnovu zahteva za upis u knjigu drzavljana SRJ, kaze Knezevic.. Sto se tice izbeglih iz Bosne i Hrvatske, prvi put u nasoj istoriji su ovakva lica obuhvacena zakonom o drzavljanstvu. U Zakonu se navodi da "...lica koja su izbegla na teritoriju SRJ, prognana zbog napredne politicke borbe ..." , ako nemaju drugo drzavljanstvo mogu podneti zahtev za sticanje statusa drzavljanina SRJ. Ovo je jos jedan ocigledan dokaz diskontinuiteta bivse savezne drzave.

Mnogo teza posledica je prema onome sto se u praksi pokazalo (i sto se moglo cuti od izvesnog broja gradjana, izbeglih iz Bosne i Hrvatske, prisutnih na tribini), veliki broj gradjana je bez ikakvog statusa. Naime, izbeglice tesko ili nikako sticu status drzavljana SRJ, dok se, na primer, u Hrvatskoj, velikog broja njih odrekla maticna drzava. Istovremeno, hrvatska drzava je cak i Hrvatima u dijaspori, priznala status drzavljana Republike Hrvatske samo na osnovu dokaza o etnickom poreklu. Jedan od najcesce podnosenih i uvazenih dokaza je crkvena krstenica.

M. Milunovic.