LICNOST U VESTIMA: KARLOS VESTENDORP, PREDSTAVNIK UN ZA BOSNU

Covek koji nasledjuje Karla Bilta ostavlja udobno mesto spanskog ambasadora pri UN. Kao svoje prioritetne ciljeve Vestendorp je odredio povratak izbeglica u Bosnu, obezbedjivanje regularnih uslova za izbore i razvoj BiH na osnovama Dejtona

Vladimir Stankovic
dopisnik "Nase Borbe" iz Barselone

Ako neko ima 60 godina, znatno mladju suprugu i sincica od samo dve godine i pri tom zivi u Njujorku radeci relativno komotan posao predstavnika svoje zemlje pri Ujedinjenim nacijama, onda mora biti covek sa velikim stepenom odgovornosti da sve to ostavi i ode da zivi i radi u - Sarajevu. Put od Ist rivera do Miljacke za Karlosa Vestendorpa, novog prvog coveka medjunarodne zajednice u Bosni i Hercegovini, je novi izazov u dugoj diplomatskoj karijeri, ujedno i novo priznanje, sasvim dovoljno da licni komoditet stavi u drugi plan. Ovaj diplomata od karijere, rodjen 1937. u Madridu kao unuk holandskog trgovca (otuda njegovo "nespansko" prezime) postao je nesto poznatiji u sirem smislu kada je imenovan za ministra inostranih poslova u prethodnoj spanskoj vladi zamenivsi Havijera Solanu kada je ovaj bio izabran za generalnog sekretara NATO. Medjutim, u diplomatiji je od 1964. Bio je spanski konzul u Sao Paulu, potom zaduzen za ekonomske odnose sa Evropskom unijom, zatim ambasador u Hagu da bi od 1979. bio jedan od glavnih spanskih pregovaraca sa Evropskom unijom povodom ulaska Spanije u ovu zajednicu. Od 1981. je "generalni sekretar" za odnose sa EU, od 1983. izvrsni sekretar za ekonomske odnose sa EU, od 1985. je stalni ambasador Spanije pri EU u Birselu, od 1991. drzavni sekretar za odnose sa EU. Od decembra 1995. do marta 1996. bio je ministar inostranih poslova u poslednjoj vladi Felipe Gonsalesa.

Kao diplomata od karijere ostao je u sluzbi i posle promene vlasti ali ga je Hose Maria Asnar poslao u Njujork za spanskog ambasadora pri Ujedinjenim nacijama. Pre izvesnog vremena njegovo ime pocelo je da se pominje za novi posao u Bosni ali je italijanski "veto" sprecio imenovanje sve do proslog vikenda. U Spaniji se otvoreno tumaci da je Rim ljubomoran na sve veci spanski protagonizam u medjunarodnoj zajednici i da se Italijanima ne svidja Asnarova ideja da "Spaniju pretvori u cetvrtu evropsku silu" i zato je osporavana njegova kandidatura mada je Lamberto Dini, pod pritiskom svih ostalih clanica, na kraju morao da popusti.

Evropska petnaestorica su u startu imala ideju da u Sarajevo posalju nekog od bivsih premijera, u prvom planu bili su Felipe Gonsales i Margaret Tacer, ali pred nemogucnoscu realizacije izbor je pao na Vestendorpa. Albel Matuts, sadasnji spanski ministar inostranih poslova, sondirao je teren. Vestendorp je zatrazio malo vremena da razmisli i posle konsultacija sa familijom odlucio je da prihvati ponudu. Kaze da je na njegovu odluku takodje uticala velika podrska Havijera Solane i nekih od evropskih saveznika, pre svega Engleza.

Karlos Vestendorp kao svoje prioritetne ciljeve u Bosni istice obezbedjivanje "regularnih uslova" za lokalne izbore u septembru koji ce biti najveca proba medjuetnickog suzivota. On smatra da je povratak izbeglica nesto bez cega se apsolutno ne moze govoriti o "normalnom zivotu u Bosni" ali priznaje da prethodno "treba obezbediti sigurnost i ostale uslove". O tome kako se to moze postici ima vrlo jasan stav: pomagati one koji hoce da saradjuju na realizaciji sporazuma iz Dejtona, odnosno jos zesce nego dosad pritiskati one koji to odbijaju ili podmecu nogu. Priznaje da je teza o mogucem "zamoru medjunarodne zajednice od Bosne" verovatno tacna, ali je objasnjava cinjenicom da je nemoguce odrzati istu tenziju u ratu i miru. Bez svakodnevnih stravicnih prizora rata pritisak javnosti na sopstvene vlade znatno je manji, ali ne sumnja da je Bosna, kao tema od izuzetnog znacaja za Evropu, i te kako i dalje prisutna u svesti svih.

- Ako bi se sukobi obnovili, bila bi velika diskreditacija Evropske unije i NATO, nesto veoma dramaticno i opasno za bezbednost svih Evropljana - kaze Karlos Vestendorp.