SAOPSTENJE VLADE SAD POVODOM NEDAVNOG SUDJENJA GRUPI ALBANACA U PRISTINI

Vodeci americki listovi upozoravaju vlasti u Beogradu i Zagrebu da ne shvataju olako nedavna upozorenja Medlin Olbrajt

Slobodan Pavlovic
dopisnik "Nase Borbe" iz Vasingtona

Izjavom kroz koju provejava nedvosmislena kritika, americka vlada izrazila je u ponedeljak ozbiljnu sumnju u regularnost nedavnog sudskog procesa u Pristini na kome je 20 Albanaca sa Kosova osudjeno na ukupno 107 godina zatvora zbog (kako je navedeno u obrazlozenju presude) "neprijateljske delatnosti, ugrozavanja teritorijalnog integriteta SR Jugoslavije i terorizma".

Povodom zavrsetka ovog procesa, u pomenutom saopstenju Stejt dipartmenta naglaseno je, za pocetak, da je vlada SAD "duboko zabrinuta zbog teroristickih akata koji su poslednjih meseci izazvali uznemirenje na Kosovu", da bi se potom konstatovalo da je u ovom konkretnom slucaju pomenuto sudjenje u Pristini proteklo u znaku "ozbiljnih pravnih neregularnosti".

Odgovarajuci na novinarska pitanja, predstavnik americke administracije Dzon Dinger izjavio je, na redovnoj konferenciji za stampu u Stejt dipartmentu, da sudjenje dvadesetorici Albanaca "nije bilo u skladu sa savremenim pravnim standardima", ukljucujuci cak i one koji su - kako je posebno ukazano - upisani i u Ustavu Republike Srbije.

Tim povodom, Dinger je naveo - pozivajuci se na informaciju americkih posmatraca - da je na sudjenju u Pristini koriscen dokazni materijal koji nije bio prethodno dostupan odbrani, da je optuzenima tokom procesa cesto bio uskracivan kontakt sa braniocima, kao i da je sudija odbijao da unese u zvanicni zapisnik citav niz relevantnih prigovora koji su dolazili od strane odbrane.

Predstavnik americke vlade podsetio je, u vezi sa ovim slucajem, da je normalizovanje polozaja albanskog stanovnistva na Kosovu jedan od glavnih preduslova za oslobadjanje Jugoslavije tzv. "spoljnog zida" medjunarodnih sankcija, sto je zahtev koji je (kako je receno) drzavni sekretar Medlin Olbrajt obnovila u subotu u Beogradu, prilikom susreta sa predsednikom Srbije Slobodanom Milosevicem.

Vodeci americki listovi, inace, podrzali su u jucerasnjim komentarima otvorenost koju je Olbrajtova proslog vikenda ispoljila i u javnosti, prenoseci nezadovoljstvo vlade SAD zbog izbegavanja Milosevica i Tudjmana da ispunjavaju obaveze koje su preuzeli tokom dejtonskih pregovora, novembra 1995 - kako u vezi sa uspostavljanjem mira u Bosni, tako i oko sveukupnog normalizovanja odnosa i resavanja svih spornih pitanja izmedju Jugoslavije i Hrvatske.

"Tom prilikom ona se koristila recnikom koji nije uobicajen za diplomatske razgovore, a pogotovu ne u iznosenju javnih komentara drzavnog sekretara" - pise tim povodom "Njujork tajms", pominjuci ribanje u Prevrscu hrvatskog ministra za obnovu i razvoj Ganica, upozorenje u Zagrebu njegovom sefu Tudjmanu da dosad nije pokazao "moralno liderstvo" koje se ocekuje od coveka na njegovoj funkciji, kao i drzanje lekcije u Beogradu Milosevicu da prestane sa odugovlacenjem u ispunjavanju zahteva koje mu je postavila medjunarodna zajednica. "Prigovori g-dje Olbrajt, poduprti odlucnijom americkom politikom mozda nece pomeriti balkanske lidere. Ali, ako nista drugo, oni sad nece moci da prigovaraju da im nisu jasni americki stavovi".

Vasingtonski "Post", sa svoje strane, takodje objavljuje u jucerasnjem broju redakcijski uvodnik kojim se upozorava na zagrebacko-beogradsku opstrukciju pojedinih dejtonskih sporazuma, ali i odlucnost americkog drzavog sekretara da se u tom procesu neke stvari sad isteraju na cistac:

"Ponasanje jugoslovenskih strana uglavnom nije u skladu sa obavezama preuzetim u Dejtonu, tako da je bio potreban glas jasnog upozorenja kojim ce se preseci njihovi alibiji i odvracanja. Obracajuci se direktno Srbima i Hrvatima, drzavni sekretar gdja Olbrajt je, nadamo se, postavila standarde koje ce sad slediti i ostali. U protivnom, Dejton ce biti sveden na gomilu praznih reci. Naravno, postoje limiti u iscekivanjima sta mogu da donesu javni pritisci ove vrste. Ali, ti limiti jos nisu bili stvarno testirani. Vojni pritisci kojima se pojacava ono sto se ponekad odbacuje kao retorika, imaju svoje obrazlozenje i jos uvek ne mogu da budu sasvim odbaceni. Ekonomski pritisci, medjutim, spadaju u drugu kategoriju.

G-dja Olbrajt upozorila je u vise navrata da one strane koje uporno ignorisu svoju dejtonsku duznost rizikuju da ostanu bez pomoci u razvoju i prednosti koje donosi ukljucivanje u medjunarodnu ekonomiju. Ali, ako su te strane vise zainteresovane za etnicko cistunstvo ili etnicku osvetu, ta njihova strast imace svoju cenu".