REPORTERSKI ZAPIS SA "PUTA CIGARETA"

Boks cigareta "LM" u Tuzima kosta 23 i po dinara, a niskog "besta" 17 dinara. Robu je lako kupiti, medjutim treba u povratku proci desetak policijskih i dve carinske rampe

Zoran Tmusic

Uzice. - U basti Albanca iz Tuza, tik uz veliku buvlju pijacu, sede, naizmenicno narucuju ture pica i razgovaraju Albanac iz Albanije, Albanac sa Kosova, Albanac iz Tuza i Srbin iz Sevojna. Sede i pricaju o - u Tuzima poslednjih nekoliko godina jedinim temama - svercu cigareta i policiji. Posle gotovo jednosatnog na momente srdacnog i otvorenog razgovora zajednicki konstatuju da je sverc cigareta trenutno najunosniji posao na Balkanu. Posao u kojem se, po jednoj od blic-racunica, mesecno vrti oko 100 miliona maraka. Uz jedan uzdrzan glas konstatuju takodje da je balkanska milicija "strasni sud" i da ni priblizno nema isti kriterijum pri pretresu prtljaga putnika u autobusima, automobilima i vozovima i, sa druge strane, kontroli tereta u kamionima.

"Slusaj, mozes sa nama u autobus i, ako hoces, pisi sve sto vidis i cujes, ali molim te nemoj pominjati ciji je autobus, niti imena putnika jer ionako su nas tri puta uzastopno 'odrali' na carini", bio je uslov reporteru "Nase Borbe" da uzivo prati sitnosvercersku ekipu iz jednog gradica zapadne Srbije na putu do Tuza i nazad.

"Novinari su baksuzi", doceka novajliju gornji kraj autobusa.

Od blatnjave kaljuge u koju se ulazilo sa iznajmljenim cizmama, buvlja pijaca u Tuzima je prerasla u sasvim pristojno uredjenu pijacu kroz koju radnim danom prodje po pet-sest hiljada ljudi, a vikendom i do deset hiljada. Preko 80 odsto robe stize iz desetak kilometara udaljene Albanije. Nas sagovornik iz okoline Tirane kaze da on raznim putevima prenosi manje kolicine cigareta (po nekoliko kartona dnevno) i po svakom kartonu zaradjuje oko 80 maraka, dok veli, jedan sleper natovari i hiljadu kartona. "I on ima manji problem da prodje nego ja, ali tako je pravilo i to ne smem da pricam dalje. To moras da pitas ove sto odredjuju pravilo", jasno ce Albanac.

Na pitanje zna li kojim putem u Tuzi stizu niske cigarete "best" i "klasik" (boks "besta" u Tuzima kosta 17 dinara), Albanac kroz smeh rece da je "Bosna mnogo dobar za posao".

Iza tezgi na kojima se prodaju cigarete, prodavci su iskljucivo Crnogorci. Naime, Albancima je "po pravilu" dozvoljeno da dopreme cigarete do Tuza, uzmu svoj procenat i dalje gledaju svoja posla. U suprotnom, ostaju bez icega. Albanci, medjutim, stoje iza tezgi gde se prodaju ostali artikli, mahom sredstva za higijenu u proseku 50 odsto jeftiniji nego u Srbiji.

- Ne pitaj nista Crnogorce, jer jedini odgovor koji mozes dobiti kako od onih koji prodaju cigarete, tako od onih koji donose kartone iz kamiona jesu batine - opominje putnik iz autobusa, pokazujuci na brojne kamione stacionirane oko pijace, pored kojih su opet parkirani najnoviji tipovi "mercedesa", BMW i "mazdi". Svi oni su ipak pomocni radnici u duvansko-mafijaskim porodicama iz Crne Gore, dodaje.

U i okolo buvlje pijace nema policije, iako je ova, jedini razlog sto, nakon kupovine cigareta, kupci zapocinju pripremne radnje za usputne susrete sa cuvarima reda. "Sve je ovo uzalud ako prijepoljski i novovaroski policajci kazu - izidjite napolje i iznesite sve stvari", slazuci paklice "bonda" u stomak cupavog mede - prica konobarica iz Sumadije. "Nekada sam isla u Trst, Solun, pa potom u Istanbul i Sofiju, i pravo da vam kazem, manje sam strahovala od carine i policije nego sada", tapsuci i grleci vec dobro "ugojenog" medu, dodade konobarica.

Na povratku iz Tuza, autobus svraca na improvizovanu zelenu pijacu u Podgorici i s paradajzom, krastavcima i jagodama putnici popunjavaju sve preostale praznine u bunkerima i unutrasnjosti autobusa.

Na ulasku u kanjon Morace pocinje da pada sitna kisa, a jedan od putnika uz blagoslov ostalih zapocinje molitvu za provalu oblaka. "Zakasnicemo na utakmicu", javi se zbunjeni novinar, ali ga gotovo u glas gornji kraj opomenu da naprotiv lepo vreme moze biti uzrok kasnjenja. "Jaka kisa nas moze spasiti na carini, jer panduri i carinici nisu dobili kisne kabanice", pojasni smirena konobarica i dalje priljubljena uz medu.

Prvi susret sa crnogorskim policajcima kostao je vodju puta nekoliko nemackih desetica, ali po opstim ocenama putnika to je bio dobar znak jer su, rekose, crnogorski policajci znali biti nezadovoljni i sa nekoliko stotinarki. Kisa je sve vise pojacavala i autobus je, bez zaustavljanja, prolazio pored nekoliko, kako rekose putnici, kriticnih mesta gde svaki cuvar reda moze zaustaviti i u slucaju neispunjenih zelja isprazniti autobus.

Dok, takodje bez problema, prolazimo granicu i carinarnicu u Bijelom Polju i priblizavamo se carinarnici u Prijepolju, putnici prepricavaju poslednji susret sa milicionarima i carinicima u Prijepolju. "Odrali su nas. Meni su uzeli 30 bokseva. Onoj zeni 25, mojoj sestri 35, onom coveku karton 'bonda' i deset bokseva 'marlbora'... i ostavili nas sa po 15 bokseva. Tu nema price. Jednostavno ti kazu - iznesi stvari, pretresu torbu, pokupe sav visak i strpaju u kombi. Gledao sam kada jednom Cacaninu iz kola uzimaju kutiju 'bonda' a on im je otima i baca u Lim. Sve to sto rade, slobodno zapisi, rade po tom Kertesovom zakonu po kome se navodno tolerise prenosenje 15 bokseva, a ostalo se oduzima uz carinsku prijavu", prica vise puta "ranjavan" elektricar iz jedne varosi u Srbiji.

Uz kisu kao iz oluka, autobus se zaustavlja ispred carinske ispostave u mestu Zupa, par kilometara ispred Prijepolja. Iz policijsko-carinske kuce najpre izlazi milicionar u letnjoj uniformi i par puta obilazi i zagleda u bunkere autobusa. Mokar do gole koze, daje znak nadredjenom inspektoru da preuzme dalji pregled autobusa i putnika. Sportski obucen mladic sa naocarima ulazi u autobus i prilicno ljubazno pojedinacno zapitkuje putnike koliko imaju bokseva cigareta. Niko ne prijavljuje preko 15, a inspektor samo povrsno, bez pipanja sedista i torbi, zagleda unutrasnjost i cak dobronamerno upozorava da on licno tolerise i do 20 bokseva. "Pa tu smo negde", korigovase se gotovo u glas putnici, a inspektor odustade od dalje kontrole, uz pozdrav izidje iz autobusa i dade znak cariniku da preuzme posao. Ovaj je, medjutim, samo malo virnuo iz kucice i na vidljivo razocaranje promrzlog policajca pokazao vozacu da nastavi put.

"Hvala ti Boze", bile su prve glasne reakcije nekoliko presrecnih putnika koji ce ovaj put zaraditi po onih 500 do 550 dinara. Ipak, nekoliko onih koji nisu poverovali u boziji spas tvrde da su magacini carinarnice u Prijepolju prepuni i da je to jedini razlog "postede".

- Je, pa nas su zimus na minus 15 stepeni drzali osam sati napolju. Pre deset dana vecina ovih ljudi su na nesnosnoj vrucini bili postrojeni pored autobusa i tako izmaltretirani od strane milicije da su neki povracali od muke. I to ti kazem: napunili su magacine i sada cekaju kupce - pojasnjava vodja puta, tvrdeci da se zaplenjene cigarete prodaju trgovinskim kucama po cenama dvadesetak odsto vecim nego u Tuzima, a trgovinske kuce ih opet prodaju po cenama za par procenata nizim od ulicnih.

Negde ispred Zlatibora, nakon sto je autobus prosao pored jos nekoliko kriticnih tacki, konobarica je pocela oslobadjati medu od tridesetak bokseva cigareta, elektricar i vodja puta su zakazivali novi polazak za Tuze, a starija gospodja je glasno pricala kako ce deo zarade dati unucima za ekskurziju. Jedino se novinar kajao sto je kupio samo pet bokseva cigareta.