POSLE RASPISIVANJA IZBORA ZA REKTORA, PROREKTORE I STUDENTA-PROREKTORA NA UNIVERZITETU U BEOGRADU

Profesori smatraju da je neocekivani zaokret u prihvatanju spornih kriterijuma za izbore samo rezultat razradjene strategije u kojoj ce, na kraju, pobediti drzavna volja

Posle jednoipomesecnog kasnjenja, na Univerzitetu u Beogradu su raspisani izbori za rektora, prorektore i studenta-prorektora, ali taj cin je za akademsku javnost doneo samo pocetno olaksanje, jer se u profesorskim krugovima smatra da je naprasno popustanje Vladinih predstavnika Saveta i prihvatanje kljucnog kriterijuma za izbor samo "zatisje pred buru". Oni koji misle da se iza pristanka na sporni uslov - da kandidat za rektora mora da ima podrsku najmanje jedne trecine clanica Univerziteta - krije neka "zamka," svoje misljenje obrazlazu cinjenicom da je neocekivani zaokret predstavnika drzave usledio posle velikog odugovlacenja da se zakaze kljucna sednica.

Taj period bio je sasvim dovoljan, prica se po fakultetskim kuloarima, za razradjivanje strategije po kojoj ce se na kraju u postavi novog rektorskog kolegijuma naci samo Vladini ljudi, jer ce vlast vec naci nacina da obezbedi pobedu drzavne volje. S druge strane, gest prihvatanja Deklaracije koju su formulisali predstavnici Univerziteta u Savetu, oznacen je kao "gest dobre volje".

Sednici Saveta, na kojoj su raspisani izbori i utvrdjeni rokovi za pojedine faze, prethodila su okupljanja dekana i profesora, ali i Univerzitetskog odbora SPS na Univerzitetu, ciji je predsednik prof. dr Milivoje Lazic, bivsi ministar prosvete i negdasnji predstavnik Uciteljskog fakulteta u Savetu, a sada voljom Vlade cuvar drzavnih interesa na Univerzitetu. Skupovi su bili zatvorenog tipa i razgovaralo se o najvaznijim univerzitetskim temama, izborima i materijalnom polozaju najstarije i najvece akademske ustanove u zemlji. Koliko ce ovakvi razgovori uticati na sled dogadjaja, videce se vec u bliskoj buducnosti.

Ipak, u javnost je "procurila" vest o nekim kandidatima koje bi rukovodstva vladajucih partija i kolege iz profesorskog miljea rado videli na celu Univerziteta u narednom mandatnom periodu. Medju favorite se ubraja dr Predrag Djordjevic, profesor Medicinskog fakulteta, koji je vec konkurisao za rektorsko mesto, ali je izgubio u trci sa prof. dr Dragutinom Velickovicem. Dr Djordjevic je i predsednik Udruzenja univerzitetskih profesora i naucnih saradnika Srbije. Iako tvrdi da prvi put cuje da ga neko predlaze za prvog coveka u Kapetan Misinom zdanju, profesor Farmaceutskog fakulteta, dr Milos Aleksic se takodje pojavljuje na spisku kandidata za rektorsku fotelju.

Medju clanovima Univerzitetskog odbora za odbranu demokratije ima dosta onih koji bi voleli da u Rektoratu vide nekog iz grupe dekana koji su se najvise eksponirali na protestu. Na toj listi ravnopravno se pojavljuje nekoliko imena, prof. dr Marija Bogdanovic, dekan Filozofskog fakulteta, prof. dr Fedor Zdanski, dekan Tehnolosko-metalurskog i prof. dr Borivoj Lazic, dekan Elektrotehnickog fakulteta. Medjutim, dr Lazic ne moze da bude kandidat jer nije redovni profesor Univerziteta, dr Zdanski ne zeli tu kandidaturu iz porodicnih razloga, a dr Bogdanovic smatra da je nerealno ocekivati da vlast podrzi njen izbor, upravo zbog angazmana u studentskom protestu.

Uoci raspisivanja izbora u akademskoj javnosti se pojavila jos jedna solucija - protiv koje, bar se tako cinilo u jednom trenutku, nije imala nista protiv ni vladajuca garnitura. Po nezvanicnim izjavama, i prof. dr Dragan Kuburovic, sadasnji v. d. rektora Univerziteta u Beogradu takodje je moguci kandidat, mada se on sam, u nekoliko navrata izjasnio protiv svoje kandidature za rektora.

Ko ce sve biti kandidat za novi rektorski tim znace se zvanicno 2. jula, jer ce do tada fakultetska i veca instituta morati da podnesu svoje predloge desetoclanoj Kandidacionoj komisiji, koja koordinira izborni proces do 25. septembra, za kad je zakazana izborna sednica.

Hoce li do tog datuma biti pripremljen i usvojen novi Zakon o univerzitetu i da li ce biti ponovnog preispitivanja uloge dekana u "studentskoj revoluciji" velika je nepoznanica. Pogotovo sto u Ministarstvu prosvete demantuju da se uopste radi na izmenama ili donosenju novog Zakona, iako je u par navrata sam ministar prosvete, prof. dr Jovo Todorovic, izjavljivao u drzavnim medijima da se na tim promenama ozbiljno radi. Ukoliko se na kraju pokaze da se na ovom dokumentu radi daleko od ociju javnosti, zaposleni na Univerzitetu u Beogradu ocekuju jos veci pritisak na Univerzitet, koji ce daleko nadmasiti dosadasnju "doziranu" stegu.

O. Nikolic