STA JE RADE KONSTANTINOVIC PORUCIO TUZLACIMA I SARAJLIJAMA

Nacionalizam u Srbiji u velikoj, novoj eskalaciji. Nije u pitanju primarno aktuelna vlast, u pitanju je primarno mentalno stanje

"Bili smo u Sarajevu, obisli smo sve linije fronta, bili smo u Mostaru, videli strahotu potpuno unistenog grada. Naravno, mi smo to gledali kao stvar proslosti, ali, kako to moji drugari hermeneuticari imaju obicaj da kazu, covek je istoricno bice. Kad misli o proslim stvarima, misli kao covek koji ucestvuje u nastajanju novih stvari. Uzas zbog onoga sto se dogodilo i strepnja zbog onoga sto moze da se dogodi. Trenutno moje osecanje, a jako bih voleo da se varam, jeste da je nacionalizam u Srbiji u velikoj, u novoj eskalaciji. I oni koji su imali nekakvu zabludu i iluziju da u Srbiji postoji opozicija, a o toj zabludi ne bih sada da govorim, jer to su oni kojima sam na Beogradskom krugu jos 1992. kazao da je to cudovisna stvar verovati u demokratskog nacionalistu, u nacionalistickog demokratu, u komunistickog antikomunistu, to su cudovista. Demokratski nacionalista je na sceni. Opozicija se otkriva sada kao izrazita nacionalisticka opozicija. Sada im ona demokratska parola nije vise potrebna kao parola. Ja ne verujem da ce oni moci u neposrednoj buducnosti nesto da urade. Ali ono sto je skoro sigurno jeste da su klesta dvoglavog, da ga ne zovem srpski i hrvatski nacionalizam (ja ga zovem srpskohrvatski nacionalizam) ponovo stezu oko svih nas, u prvom redu mislim na BiH, cija je sudbina zaista sudbina svih nas. Ne samo vas koji zivite u BiH nego i nas koji smo tamo. Ako BiH obnovi demokratska sredstva i znanja onako kako je do sada sjajno odolevala u ovom gradu, u ovom cudu, u gradu koji je prava lepota, u tom vasem divnom gradu Tuzli ako odolite onda smo i mi u Beogradu spaseni. Nas je tamo, onih koji ovako misle, zasad izrazito mali broj, mi smo manjina. Kad kazem manjina ne mislim pri tome da smo izgubljeni. Istorijska svest ne ide carskom dzadom, ona uglavnom ide linijom onoga sto je nekakva ljudskost - potisnuta, marginalizovana, bacena na periferiju. Ljudskost je u drustvu u kome ja sada zivim na periferiji. Mozemo onako i onoliko koliko mozemo, svako na svoj nacin, da produzimo da govorimo ono sto smo dosad radili, da radimo stvari koje smo i do sada radili, a sta ce dalje da bude ja ne znam. Mi smo u situaciji klasicne tragicne egzistencije, znam da neke stvari ne mogu da se izvedu, ali radimo na tim stvarima. Jedan moj stari prijatelj, koji vise nije medju zivima, voleo je da ponavlja onu malu pricicu o mravu koji je posao na cabu. Pitaju ga ku' ces ti, sta ces ti, kuda si se to ti zaputio na cabu, ti nikad neces stici, a mali mrav je odgovorio - glavno je da sam ja na svetom putu".

(U tuzlanskoj Galeriji portreta)

Vi imate ono sto smo kao deca zvali duplo golo - nacionalisticku vlast i nacionalisticku opoziciju. Nije u pitanju primarno aktuelna vlast, u pitanju je primarno mentalno stanje. To mentalno stanje je fundamentalno nacionalisticko. Mi smo u tom smislu jedna vrlo ozbiljna manjina, i kao takvi smo skoro zanemarljivi. Ne pada mi na pamet da izvlacim nekakve optimisticke sofisterije pa da vam kazem - mi cemo nesto postici. To ne radim. Ali cu vam kazati, vecinska svest u ovoj ogromnoj retrogradiji koja se dogodila i u ovome, ovoj mogucnosti da se prikaze onakvom kakva je pre bila (ali nije tako siroko mogla da deluje), ta vecinska svest je uglavnom bila neka vrsta zakona ovakvih trenutaka. Da nema te vecinske svesti, ne bi bilo ni ovoga rata, ovakvog kakav je bio. Ne mislim ja da rat izlazi iz svesti i da je fenomen rata fenomen svesti nego mislim da je fenomen sveta i svega onoga sto se pod svetom podrazumeva. Ali naravno da je tu ta svest ipak nekakva velika mogucnost. Ta svest je ovde u Sarajevu dokazala koja moze da bude njena snaga bez obzira na to sto je ona manjinska, recimo u jednom trenutku sa sakom jada i sa sirotinjom uspeli ste da odbranite ovaj grad od fasizma. I to je velika stvar.

(Na tribini "Fasizam danas", u sarajevskom amfiteatru "Raguza")

D. B.