IMA LI VREMENA ZA RESENJE "KORAK PO KORAK" KOSOVSKOG PROBLEMA (2)

Ilber Hisa predlaze da obe strane prihvate nekoliko normi koje ce postovati, medju kojima su odricanje od upotrebe sile, ukidanje unilateralnih odluka i odricanje od prejudiciranja konacnog resenja

Dragan Bisenic

Kristina fon Kol predlozila je da medjunarodna zajednica otvori dijalog s rukovodstvom kosovskih Albanaca kako bi ono moglo da nastupa na adekvatniji nacin u diplomatskim inicijativama. Svi ucesnici iskazali su svoju saglasnost u nacelnom opredeljenju da se resavanju problema mora pristupiti "korak po korak", bez ekstremizama i nerealnih zahteva uz uvazavanje politickih realnosti.

Za vladimira Gligorova postavlja se pitanje da li uopste vise ima vremena za pristup "korak po korak". "Nisam siguran da ce problem losih materijalnih prilika i niskog zivotnog standarda nekoga privoleti da svoje prioritete usmeri u tom pravcu, a ne u pravcu zahteva za skolovanjem na maternjem jeziku".

A da li vecina uopste zeli postepen pristup? Skeljzen Malici upravo u zanemarivanju volje vecine uvidja poteskocu koja prati lagani pristup. To nije pitanje samo za "albansku vecinu", nego i za srpsku elitu, buduci da su se njeni delovi vec izjasnili u prilog podele Kosova. Postoji precutna saglasnost nacionalistickih elita, kako je to vec bio slucaj u drugim delovima bivse Jugoslavije. Neki s Kosova mozda ocekuju od Milosevica da on kao autoritaran covek presece te spekulacije i da digne ruke od Kosova", precizirao je Malici.

Albanci su u pravnom vakuumu sledili logiku dezintegracije drzave, ukazuje Ilber Hisa. U tom vremenu stvorena je i Republika Srpska koja je svoje ciljeve ostvarila silom, a albanski zahtev za samoopredeljenjem nije dao rezultat. Albanci ostaju pri stavu da nece osecati nikakvu obavezu prema drzavnim tvorevinama koje se budu stvarale sa SR Jugoslavijom, a za koje ne budu pitani, kaze Hisa.

Ukoliko se posmatra ceo proces raspada Jugoslavije, ne moze biti nikakve sumnje u to da je Kosovo deo Srbije i Jugoslavije, ukazuje dr Dragoljub Micunovic. Na drugoj strani, ne mogu biti u pravu ni oni koji govore da ne postoji problem kolektivnih prava Albanaca na Kosovu. A ono sto najvise zabrinjava, jeste cinjenica da se razgovor s ljudskih prava pomera na problem statusa Kosova.

Koliko su to relativne stvari, Micunovic je ilustrovao primerom Srba u Hrvatskoj. Oni su imali i neke institucije, i teritoriju i neku vojsku, a sada se samo govori o integraciji preostalih teritorija u Hrvatsku.

Za Milosa Nikolica karakter i intenzitet represije na Kosovu moze se opisati kao "svojevrsan genocid". Objasnjavajuci zasto se opredelio za tu formulaciju, Nikolic kaze da je rec o kolektivnom ugrozavanju jednog naroda, ali ne sredstvima koja karakterisu genocid. Izjasnjavajuci se o tome sta bi moglo da bude resenje kosovskog problema, Nikolic smatra da bi u pogledu drzavne strukture Kosovo moglo da dobije neki oblik federalnog statusa. Sta bi dobila druga strana? U procesu privatizacije trebalo bi omoguciti da Elektroprivreda i rudna bogatsta pripadaju saveznoj drzavi. U neku ruku to bi bilo i pravedno jer su rudna bogatstva izmedju dva rata pripadala Britancima i Francuzima, a elektrane su gradjene saveznim sredstvima, zakljucio je Nikolic.

Ocenu o "svojevrsnom genocidu", korigovao je Dragoljub Micunovic, posto on kaze da genocida sigurno nije bilo, te da je zadatak javnih ljudi da doprinose emotivnom realizmu. Milos Nikolic je ponovo dodao da je i sam na vise nacina ukazao na njenu uslovnost.

Za pocetak razgovora izmedju dve strane Ilber Hisa predlaze usvajanje "karte dobre volje" u kojoj bi se obe strane obavezale na pridrzavanje nekih postulata u buducim odnosima. Pitanja koja bi mogla da budu regulisana tom kartom sadrzala bi odricanje od upotrebe sile, ukidanje unilaterlanih mera i prihvatanje mera koje ne bi prejudicirale status Kosova. Prva mera podrazumeva da albanska strana odustane od upotrebe terorizma, a da srpska strana ukine policijsku represiju. Ukidanje unilateralnih mera znacilo bi da albanska strana zamrzne odluku o "Kosovo - republici", a da srpska strana ukine suspenziju institucija na Kosovu. Treca mera ukazuje da je Kosovo samo deo ukupne krize i da se ono mora resavati u tom okviru.

Za Henrietu Rigler ocigledno je da se "na Kosovu nesto krece". Uz to, nastup opozicije u Srbiji u pocetku bio je nacionalisticki i zbog toga je prema njoj bilo dosta rezervi. Mnogima se zbog toga cinilo da su socijalisti prihvatljiviji, konstatuje Rigler. Ali, koliko su socijalisti prihvatljivi?

Ne toliko, cini se, da bi Albanci prihvatili da ucestvuju na izborima u Srbiji i Jugoslaviji.

Dragoljub Micunovic se zapitao sta Albance sprecava da izadju bar na lokalne izbore. "Izvesno je ko bi na njima dobio, a to ne zadire u konacno resenje", rekao je Micunovic.

Ali, sva resenja koja postoje kao mogucnost za resenje kosovskog pitanja ne mogu sasvim sigurno biti resena spolja, vec iznutra, podsetio je Micunovic.