ZAPOCELO DUGO NAJAVLJIVANO "RASCISCAVANJE HAOSA U ETRU

Dopis Saveznog ministarstva za telekomunikacije ponistava republicki zakon o frekvencijama i najverovatnije je zamena konkursa za dobijanje frekvencije

Na adrese preko 300 radio-televizijskih stanica, uglavnom privatnih, stigao je ovih dana dopis Saveznog ministarstva za telekomunikacije, kojim se mediji obavestavaju da je utvrdjeno da ne poseduju dozvolu za rad i od njih se trazi da odmah prekinu sa emitovanjem programa. Ukoliko stanice imaju nameru da sa radom nastave, od njih se trazi da podnesu zahtev za pribavljanje dozvole, uz propratnu dokumentaciju.

U Udruzenju vlasnika privatnih radio i televizijskih stanica objasnjavaju da dopis Saveznog ministarstva sadrzi nekoliko ozbiljnih kontradikcija, koje mogu da kostaju dozvola za rad stotine elektronskih medija. Od medija se, naime, trazi da na uvid podnese resenje o upisu u registar javnih glasila, sto oni ne mogu da imaju, jer nemaju dozvolu za rad. Zbog toga su, uostalom i dospeli pod udar Ministarstva. Prema vazecem republickom Zakonu o javnom informisanju, glasila se upisuju u registar tek posto budu predoceni podaci o dozvoli za rad.

Druga sporna odredba u dopisu je zahtev da se u dokumentaciji prilozi resenje nadleznog suda o upisu radne organizacije u sudski registar za obavljanje radio-difuzne delatnosti. Problem je sto su sudovi od prosle godine, kada je usvojen savezni Zakon o preduzecu, prestali da upisuju radio-difuzne organizacije u svoj registar. Podaci koje su ovih dana objavljivali zvanicni izvori govorili su da je najveci broj medija poceo sa radom u poslednjih godinu dana, pa ce za njih biti nemoguce da pribave potvrdu koju trazi Savezno ministarstvo za telekomunikacije.

Rok za podnosenje dokumentacije je 30. juli. Ukoliko kompletna dokumenta ne budu predata do tog roka, rad elektronskog medija ce biti zabranjen, a vlasnik radio-televizijske stanice krivicno gonjen, po odredbama saveznog Zakona o sistemima veza. Mada se to ne precizira, iz svega navedenog proizilazi da ukoliko pribavljeni dokumenti budu kompletni, medij dobija dozvolu za rad. U dopisu se ne precizira kakvog ce tipa biti ta dozvola, ali se iz izjava koje je nedavno dao ministar za telekomunikacije Dojcilo Radojevic moze zakljuciti da ce to biti dozvole privremenog tipa.

Ovim dopisom, smatraju u Udruzenju, Savezno ministarstvo ponistava republicki zakon o Radio televiziji Srbije, po kome je jedini nacin da se dobije dozvola za emitovanje programa i legalne frekvencije - konkurs (koji raspisuje Vlada Srbije), ali ne postuje ni vazeci savezni Zakon o sistemima veza. Savezni zakon poznaje, naime, instituciju stalne, kao i instituciju privremene dozvole, ali samo radi ispitivanja emisionih uredjaja. Savezni zakon, takodje, ne trazi da se stanica registruje kao javno glasilo kod suda, odnosno u Ministarstvu za informacije, pre nego sto dobije dozvolu za rad.

Republicki zakon predvidja da se dozvola za rad dobija putem konkursa, kada se onome ko dobije frekvenciju daje dozvola za 10 godina rada. U dopisu, koji ocito zamenjuje konkurs, koga je republicki ministar za informisanje Radmila Milentijevic poslednjih mesece i nekoliko puta najavljivala, nema ni jedne od tih kategorija. Posto dopis saveznog ministarstva nije zasnovan na propisima, onda najverovatnije ima politicku konotaciju, smatraju u Udruzenju privatnih vlasnika radio-televizijskih stanica. Po njima, najnovija depesa Saveznog ministarstva je neka vrsta leks-specijalisa za radio-difuziju.

Kriterijumi po kojima ce se dozvole davati nisu poznati, ali pretpostavka je da ce frekvencijski spektar u kome zaista vlada haos, biti rasciscen do kraja godine, sto ce se verovatno poklopiti sa najavljenim parlamentarnim i predsednickim izborima. Vlast racuna da ce tako, jednim udarcem ubiti dve muve. Kao prvo, iskoristice marketinski najnoviji potez kao dokaz u prilog tvrdnje o jacanju pravne drzave, a sa druge strane, davanjem privremenih dozvola, radio- televizijskim stanicama ce biti dat jasan signal da bi trebalo da vode racuna o tome kako ce im izgledati programi, ako zele da njihove dozvole imaju trajniji karakter. Oni koji su svojedobno u radio ili televiziju ulozili od 50 do 500 hiljada maraka, nece se laka srca usuditi da rizikuju ovako veliku investiciju emitujuci programe koji se nece dopadati rezimu.

V. Radivojevic