KONFERENCIJA ZA NOVINARE BILTA I VESTENDORFA NAKON SEDNICE SAVETA MINISTARA EU U LUKSEMBURGU

Dosadasnji predstavnik medjunarodne zajednice za BiH podneo izvestaj, a novi se obratio sefovima diplomatije "petnaestorice". Bilt: Ostavljam Bosnu u "boljem stanju" nego sto je bila. Vestendorf: Ulazim u posao bez iluzija sa uverenjem da je mirovni proces nepovratan

Mirko Klarin
dopisnik "Nase Borbe" iz Luksemburga

Nakon dve godine "Misije nemoguce", Karl Bilt priznaje da je, u odnosu na prethodnike, "imao srece." Naime, svi prethodnici na polozaju predstavnika EU ili UN u mirovnom procesu za bivsu Jugoslaviju - lord Karington, Sajrus Vens, lord Oven, Torvald Stoltemberg - ostavljali su podrucje kojim su se bavili u gorem stanju nego sto je bilo kada su dosli. Bosna, pohvalio se Bilt, je danas u neuporedivo boljem stanju nego sto je bila u junu 1995. kada je prvi put u nju otisao u svojstvu predstavnika EU u mirovnom procesu. Tada je rekao da je kljucna stvar da se zaustavi rat, i rat se zaustavio. Istorija kako se to dogodilo, primetio je juce Bilt, tek treba da se napise. Zatim, kada je u januaru 1996. stigao u Sarajevo kao Visoki predstavnik medjunarodne zajednice, kao kljucne stvari za tu godinu naveo je izbore i uspostavljanje zajednickih institucija. I to se, kako- tako, dogodilo. Onda je, za 1997, rekao da je kljucno da se zajednicke institucije ne samo tu i tamo sastaju, vec i da pocnu da donose odluke. I to je, opet kako- tako, pocelo da se dogadja. Sada kaze da je kljucno da se optuzeni za ratne zlocine privedu kazni, sto se jos ne dogadja, ali je Bilt uveren da hoce. No, na to cemo se vratiti nesto kasnije.

Nakon sto je, u protekle dve godine, manje-vise redovno svakog meseca informisao Savet ministara EU o toku mirovnog procesa, Karl Bilt je juce u Luksemburgu podneo svoj poslednji izvestaj sefovima diplomatije "petnaestorice." Istom prilikom, Biltov naslednik Karlos Vestendorp predstavio se Savetu svojom inauguracionom besedom. Savet ministara se zahvalio Biltu i pozeleo hrabrost i srecu Vestendorpu, izrazavajuci istovremeno punu podrsku zakljuccima proslonedeljnog sastanka Upravnog odbora Saveta za implementaciju mira, odrzanog u Sintri.

Najpre u izvestaju Savetu, a potom i na konferenciji za stampu koju je drzao zajedno sa svojim naslednikom, Karl Bilt je rekao da je - posle Sintre - nesto veci optimista nego sto je bio pre mesec dana, kada je sazvao taj sastanak. Pre mesec dana, podsetio je Bilt, izgledalo je da je medjunarodna zajednica "umorna od Bosne", te da nema ni politicke odlucnosti da se u njoj dublje angazuje, kao ni volje da ulaze znacajnija ekonomska sredstva u njenu obnovu. Sintra je, medjutim, ulila novi elan akciji medjunarodne zajednice u Bosni. Dokument koji je na tom sastanku usvojen, a koji predstavlja svojevrstan katalog neizvrsenih obaveza potpisnika Dejtonskih sporazuma - sa preciznim zahtevima, rokovima i predocavanjem posledica ukoliko se ti nalozi ne budu postovali - Bilt je nazvao dosad najboljim dokumentom medjunarodne zajednice o Bosni.

Na pitanje ovog dopisnika zasto se na taj nacin i tim jezikom nije progovorilo ranije, Bilt je odgovorio da je u pocetku sve bilo fokusirano na vojnu implementaciju Dejtonskog sporazuma, o kojoj se starao 60.000 vojnika NATO, dok je "civilni napor smatran minornim, kao nesto sto treba da olaksa vojni izlazak, kada bude vreme za povlacenje snaga." Podsetio je kako je krajem decembra 1995. dosao u Sarajevo, sa 300.000 maraka pozajmljenih od Evropskog parlamenta, bez osoblja, prostorija, telefona. Takodje, dodao je, u pocetku je postojala tendencija da se ne koriste teske reci u komuniciranju sa stranama- potpisnicama Dejtonskih sporazuma, ali se to sada definitivno promenilo, sto se vidi kako iz dokumenta usvojenog u Sintri, tako i iz recnika koji je u Zagrebu i Beogradu koristila americki drzavni sekretar Medlin Olbrajt.

Njegov naslednik Karlos Vestendorp je takodje pozdravio ton i sadrzaj dokumenta iz Sintre, ocenjujuc ga izrazom obnovljenog i pojacanog angazovanja medjunarodne zajednice, a pre svega EU i Sjedinjenih Drzava. Rekao je da je svestan tezine zadatka koji je prihvatio i da u njega ulazi bez iluzija, ali sa uverenjem da je mirovni proces vec nepovratan, te da cemo za godinu i po do dve - koliko on sebe vidi u ulozi Visokog predstavnika - "imati mirnu, stabilnu, jedinstvenu i multietnicku Bosnu i Hercegovinu." Preduslov za to je, po njemu, "ocuvanje sadasnje koalicije i odrzavanje obnovljenog napora medjunarodne zajednice." Iz njegovih se odgovora moglo naslutiti da je - pre nego sto je odlucio da preuzme duznost Visokog predstavnika - od nadleznih faktora u Evropi i Americi dobio uveravanja da ce se to ocuvati i odrzati.