42. STERIJINO POZORJE

Ovogodisnje 42, po redu Sterijino pozorje priblizno odrazava sliku pozorisne sezone uopste. Ne racunajuci jedan ili dve predstave radjene u pozoristima iz unutrasnjosti jasno je da su pozorisni "centri moci" rasporedjeni po principu zastupljenosti na Pozorju. Glavni centar pozorisnog zivota je razumljivo Beograd (na Pozorju je polovina predstava iz Beograda) zatim u Novom Sadu, i Somboru, dok je pozorisni zivot u Crnoj Gori odvija na relaciji Budva-Podgorica.

Pored "geografske", na osnovu predstave zastupljenih na Pozorju moze se uociti jos jedna karakteristika sezone uopste. S obzirom da je na Pozorju, kao referentnoj tacki domace pozorisne produkcije prikazano cak sest predstava radjenih prema savremenim dramskim tekstovima, jasno je da nasa pozorista ove godine posezu za domacim tekstovima lakse nego prethodnih. Ako je selektor ranijih Pozorja morao apelovati na pozorista da pruze sansu mladim dramskim piscima, ovogodisnji selektor Darinka Nikolic nije imala takvih problema. Cak je situacija takva da vec u ovom trenutku postoji nekoliko predstava koje ce konkurisati za Pozorje sledece godine.

Jednu od konstantnih dilema vezanih za samu strukturu festivala, smotra domaceg dramskog stvaralastva ili revija najboljih predstava i ove godine skoro da je jasna. Na domacim scenama skoro da nema predstava koje se zasnivaju na primeni nove estetike i nove formalne strukture, vec sustinu pozorisnog zivota i dalje cine projekti koji se bave drustvenim i istorijskim kontekstom. Tako smo na Pozorju prisustvovali predstavama "Turneja" Gorana Markovica, "Beogradska trilogija" Biljane Srbljanovic i "Lari Tompson, tragedija jedne mladosti" Dusana Kovacevica u kojima se na manje-vise uspesan nacin govori o "aktuelnom trenutku". Ono sto je donekle predstavljalo novost jeste pokusaj mirenja razlicitih medija, filma i pozorista, kod Gorana Markovica, zatim kombinovanje nekoliko elemenata sopstvene dramske poetike Dusana Kovacevica, i na kraju suprotstavljanje nekoliko zanrova u drami Biljane Srbljanovic. Ostvarivanje formalnog iskoraka na ovogodisnjem Pozorju postignuto je jedino u drami Eugena Treceg Kocisa "Putovanje za Nant".

Jos jedna karakteristika 42. Pozorja sadrzana je u cinjenici da je rediteljski postupak u predstavama kao sto su "Putovanje za Nant" Ljuboslava Majere i dekonstrukcija komada "Banovic Strahinje" od strane reditelja Nikite Milivojevica mozda nagovestio praksu dubljeg rediteljskog zahvata koji bi u buduce mogao naznaciti dominaciju druge linije Pozorja.

Predstavama "Novela od ljubavi" i "U plamenu strasti" sugerisana je (i ako je Pozorje u stanju da ponudi "objektivnu sliku domaceg pozorisnog zivota") i ta cinjenica da se savremeni pozorisni izraz polako ali sigurno odredjuje prema onome sto se zove pop kultura. "U plamenu strasti", naime, vrsi kombinovanje drustvene angazovanosti (njegove kritike) posredstvom formalne strukture zasnovane na ovom modelu.

Na kraju treba dodati da je predstavama kao sto su "Mrescenje sarana" i "Banovic Strahinja" domace pozoriste uslo u fazu formalne provere drustvenog karaktera i znacaja navedenih komada.

Z. Jovanovic