KONCERTI "RIBLJE CORBE" NA TASMAJDANU

Bora Djordjevic i njegova grupa "Riblja corba" proteklog vikenda su odrzali dva koncerta na beogradskom stadionu Tasmajdan, mestu sa koga je i krenula legenda o ovom sastavu, pre nesto manje od 18 godina. Simbolika nimalo slucajna, a rezultat je zaista velicanstveni povratak nekada najvece srpske rock grupe, koja je poslednjih desetak godina tavorila i gubila se u konfuzijama svog lidera i teskih vremena u kojima smo ziveli.

Koncerti "Riblje corbe" nisu bili samo svirka glavne atrakcije, vec se od sest po podne na stadionu muziciralo: bili su tu "Indijanci", "Inspektor Blaza i kljunovi", Rambo Amadeus... Rock and roll se definitivno vratio u grad, a odavno se nije desilo da neciji koncert bude rasprodat unapred i da se naknadno dodaje jos jedan. Popularna cena karte (10 dinara) je svedocanstvo o motivima aktera - da se dogadja nesto lepo, a zarada i nije bila apsolutni prioritet.

"Riblja corba" se na sceni pojavila (subota) nesto posle devet uvece i izvela program u trajanju od skoro dva sata, sa bisevima. Pocelo je (bas kao i septembra 1979. godine na njihovom prvom koncertu na "Tasu") kompozicijom "Zvezda potkrovlja i suterena", a zavrsilo se sa "Ostani djubre do kraja", koju je pevao ceo stadion. U tom okviru je "Corba" izvela potpuri svojih najuspesnijih kompozicija iz svih perioda, garniran sa vec legendarnim Borinim satiricnim recitacijama i doskocicama. Normalno, najvise odobravanja publike izazvali su novi vicevi o baba-Juli i miliciji. Tokom poslednjih godina Bora Djordjevic je bio izgubio osecaj za meru, odnosno kada banalnost prelazi u prostotu. Proteklog vikenda on je ponovo bio onaj dobri, stari ulicni tribun i pesnik jednostavnog, direktnog jezika, ne presavsi granicu dobrog ukusa ni jednog momenta. Kao pevaca glas ga je sluzio izvanredno, momci iz grupe su svirali nadahnuto i kompetentno, a ozvucenje je bilo mocno, jasno i precizno.

Srdjan D. Stojanovic