SRJ TRAZI DEVETO PRODUZAVANJE ROKA ZA CLANSTVO U MMF

Obnova razgovora sa Londonskim klubom

S obzirom da novo produzenje opet trazimo sami, to bi se moglo tumaciti tako da u medjuvremenu nije napravljen kvalitetan pomak u medjusobnim odnosima

Posto 14. juna istice osmo po redu sestomesecno produzenje roka za regulisanje statusa SRJ u MMF, a nista se u medjuvremenu nije dogodilo, iz Savezne vlade je najavljeno da ce ona traziti jos jedno takvo prolongiranje u istom vremenskom trajanju. U neku ruku to jeste obrt, jer uz obrazlozenje da je Jugoslavija ispunila sve postavljene joj ekonomske uslove i da je zato stvar u domenu (politicke) odluke samog Fonda, 14. decembra lane takav zahtev (prvi put) nije bio upucen od jugoslovenske strane.

MMF je, naime, sam utvrdio novi rok koji istice polovinom ovog meseca i u kojem je trebalo ostvariti reintegraciju SRJ u Fond i Svetsku banku. Sada smo, izgleda, na staroj poziciji - da sa istim ciljem novo produzenje opet trazimo sami, sto bi se moglo tumaciti tako da u medjuvremenu nije napravljen kvalitetan pomak u medjusobnim odnosima.

Doduse, tokom prosle godine, posle prekida od nekoliko godina, bilo je vise kontakata i razgovora sa predstavnicima Fonda i Banke i to krajem marta u Parizu (posle cega je pao i nekadasnji guverner dr Dragoslav Avramovic upravo zato sto je imao drugu dioptriju od zvanicne u odnosu na ovo pitanje), zatim sredinom juna u Zenevi, pocetkom septembra u Vasingtonu i na kraju u novembru u Beogradu. Da podsetimo, pocetkom lanjskog decembra savezni premijer je poslao pismo generalnom direktoru MMF u kojem se izricito kaze da je SRJ, u skladu sa svojim zakonima, saglasna na clanstvo u Fondu pod uslovima i rokovima koji su bili navedeni u odluci Odbora njegovih izvrsnih direktora, datiranoj jos od 14. decembra 1992. a koja je pre toga poduze vreme bila sporna.

U istom pismu navedeno je da je SRJ spremna da izvrsava obaveze koje proisticu iz Statuta Fonda, a odaslati su i usaglaseni pravni akti, koji su trazeni. Dogodilo se, medjutim, nije nista, izuzev sto su po potrebi ponavljani stavovi sa zvanicnih mesta - da je SRJ zainteresovana da regulise svoj status i obnovi odnose sa MMF i da ima puno moralno pravo da pita sta se u tom pogledu jos ceka, posto je jugoslovenska strana ispunila sve uslove.

URADJEN PREDLOG ZAKONA O STAROJ STEDNJI

Na potezu Savezna vlada

Strucni deo u izradi novog Predloga zakona o staroj deviznoj stednji zavrsen je i sada, kako saznajemo od clanova Radne grupe, treba da ga razmotri koordinaciona grupa Savezne vlade, na celu sa Dankom Djunicem, potpredsednikom Vlade. Potom bi ovaj Predlog trebalo da prodje kroz saveznu vladu, i na kraju ce konacna verzija biti upucena na usvajanje u Saveznu skupstinu.
Predlog je, kako nam je receno, sacinjen na osnovu ekonomskih kriterijuma i jedino moguceg resenja u sadasnjim uslovima, a stvar je dalje politicke volje da li zaista postoji spremnost da se problem zaista i resi. To ce se videti po usvajanju Predloga zakona koji je, tvrdi nas sagovornik, "napravljen najbolje moguce u datim uslovima".

B. M. S.

Tehnicka pitanja

Najava da ce se traziti novo polugodisnje produzenje stigla je nakon nedavne posete jugoslovenske delegacije SAD, kada su njeni visoki predstavnici imali kontakte, kako se kaze i takodje, na "visokom nivou", bolje receno sa direktorom MMF za Evropu i njegovim saradnicima. Tom prilikom postignuto je toliko da se izrazi spremnost za nastavak kontakata kako bi se radilo na "tehnickim pitanjima", odnosno na pripremi dokumenata o razvoju i ekonomskoj politici, koji su baza za svaki kreditni aranzman sa MMF, naravno, koji on sklapa samo sa zemljama clanicama. Ovo drugo, kada ce SRJ i regulisati svoj status zemlje clanice u Fondu, nije bilo predmet konkretnih razgovora, kao ni onaj deo vezan za nepromenjene stavove Savezne vlade o drzavnom kontinuitetu, koje ova delegacija, naravno, nije ni imala mandat da menja, i koji se u domacem vokabularu uvijaju u formu "politickih pitanja".

Kakve izgled, u stvari, SRJ ima da regulise odnose sa MMF neuvijeno je objasnila u razgovorima sa predsednikom Srbije americki drzavni sekretar Medlin Olbrajt. Oni se svode na poruku, ili ce SRJ ispuniti trazene uslove ili ce "ostati na sadasnjim pozicijama", dakle van medjunarodnih finansijskih organizacija i njihove pomoci. Koliko je za clanstvo u Fondu presudan uticaj SAD govore i sledeci podaci: "Za prijem ili prestanak clanstva u Fondu neophodna je odluka kvalifikovane vecine od 85 odsto ukupnih glasova zemalja clanica, a same SAD sa oko 18 odsto ukupne glasacke snage mogu da blokiraju donosenje svih vaznih odluka koje im u datom momentu ne odgovaraju", objasnjava u svojoj knjizi "Medjunarodne finansijske institucije" dr Dejan Jovovic.

Povoljnija klima

Poslednje pomeranje roka koje upravo istice i ocekivani pozitivan odgovor Fonda na zahtev jugoslovenske vlade za novim sestomesecnim odlaganjem, moze se povezati i sa odlukom americkog predsednika, obnarodovanom u Kongresu u decembru lane, da ce za sledecih godinu dana ostati zamrznuta imovina i finansijska sredstva SRJ u SAD, a na politickom planu ti sudovi su ocito blisko povezani. Drugim recima, ukoliko se nista u medjuvremenu ne dogodi, 14. decembar 1997. mogao bi biti novi rok za preispitivanje oba ova pitanja.

Prema izjavi potpredsednika Savezne vlade mr Danka Djurica po povratku iz SAD, kontakti sa predstavnicima grupe komercijalnih banaka, jugoslovenskih kreditora iz Londonskog kluba, imali su povoljniji i konkretniji ishod - dogovoreno je da se u drugoj polovini juna sa njima nastave razgovori u Londonu. Jugoslavija treba da pripremi svoje predloge vezane za pregovore sa ovom vrstom poverilaca, a verovatno i nove dokumente, posto su prethodne razvojne projekcije domace izrade bile ocenjene u Londonskom klubu kao nerealne. Kako god bilo, sam nastavak ovih razgovora, nakon visemesecnog zamrzavanja, predstavlja vec napredak.

Bojana Jager

Posaljite nam vas komentar! Izbor vasih reagovanja i misljenja objavljujemo.
© 1997 Yurope & ,,Nasa Borba" / Sva prava zadrzana /