ZAMERKE KOSOVSKIM ALBANCIMA SA PROSLONEDELJNOG SKUPA U BECU (1)

Kristina fon Kol je albanskoj strani zamerila da nije spremna da menja svoje stanoviste i da zbog toga albanski zahtevi za medjunarodnu zajednicu postaju nerazumljivi

Dragan Bisenic

- Ma kako to paradoksalno zvucalo, najbolje resenje za Kosovo jeste da se ono ne resava. Gde god se u Jugoslaviji neki slican problem resavao, izbio je rat - ovim recima kosovski publicista Skeljzen Malici ilustrovao je tokom konferencije koja je odrzana proslog vikenda u Becu, u organizaciji "Karl Rener" Instituta. Uvodna izlaganja imali su spoljnopoliticki koordinator socijalisticke grupacije u Evropskom parlamentu Hanes Svoboda, novinarka Kristina fon Kol, sef odeljenja za centralnu i jugoistocnu Evropu u austrijskom Institutu za medjunarodnu politiku Hanrieta Rigler, predsednik Demokratskog centra Dragoljub Micunovic, dr Milos Nikolic, publicista Skeljzen Malici, dr Vladimir Gligorov i zamenik glavnog urednika "Kohe" Ilber Hisa.

Bilo koji od mnogobrojnih scenarija koji se sada pominju kao moguce resenje kosovskog problema, cini se da samo pokrece nove i jace probleme za koje se ne znaju krajnji ishodi. U tom smislu posebno je naglaseno da se od medjunarodne zajednice ne moze ocekivati resenje ovog problema. Ne samo zbog toga sto je ona nemocna, vec i zbog toga sto instrumenti njenog uticaja nisu pouzdana garancija da ce problem biti resen. "Najomiljeniji nacin medjunarodne politike Evropske unije jeste - poslati novac. Albanija je najsveziji primer za to", ukazuje Hanes Svoboda.

Kristina fon Kol prebacila je vise stvari kosovskog vodjstvu. "Politicko vodjstvo na Kosovu ceka da Zapad resi njihove probleme. To cekanje je nasledje iz komunistickog vremena. Ocigledno je da albanskim politicarima nedostaju vizije i ideje. Albanski ucesnici koji su ucestvovali na razgovorima u Njujorku mnogo manje zele promene, nego sto to cini srpska strana. Srbija ima tadicionalnu diplomatiju, imaju svoje metode. Albanci postupaju veoma lose jer nisu spremni da menjaju svoje stanoviste, da ga ucine fleksibilnijim. Albanski zahtevi za medjunarodnu zajednicu stoga ostaju nerazumljivi". Osim toga, Kristina fon Kol uocava da su na Kosovu "prestali da gledaju sta se dogadja u okruzenju, narocito u Srbiji".

Korak po korak

U promenjenu atmosferu koja se uocava u Beogradu, a koju albanska strana zanemaruje, Kristina fon Kol ne ubraja samo koaliciju "Zajedno".

- "Zajedno" ne vidim kao najvazniji elemenat. Najvaznije je, ipak, da je toliko ljudi bilo na ulicama Beograda, a oni nisu bili svi simpatizeri te stranacke grupacije. Oni su bili nezadovoljni Milosevicevom politikom. Sada postoji jaka opozicija, narocito u Crnoj Gori, koja je, kada je rec o ljudskim pravima, gotovo proalbanska, a ni u samom rukovodstvu nema jedinstva. U svemu tome, Kosovo se autisticki drzi, naglasila je fon Kol.

Pridruzujuci se oceni zimskog protesta u Srbiji, Milos Nikolic ukazuje da je tokom tih dana u Srbiji stvoren "gradjanin Srbije koji na Kosovo gleda kao na problem koji se moze racionalno resiti". U ovom trenutku, relevantne politicke snage u Srbiji ne zele resenje. U prvom planu su izbori, a nijedna strana, ni vlast, ni opozicija, iz vlastitih razloga, iz straha da se ne izgube glasovi, u ovom trenutku ne zeli raspravu o Kosovu. "Na Kosovu su stvorena paralelna drustva koja nekako funkcionisu. Jedan deo albanske elite dobro se u tome snasao i u izvesnom smislu, ova situacija mu ne smeta", kaze Nikolic.

Osvrcuci se na primedbe, Ilber Hisa ocenjuje da srpska represija nije imala nikakav selektivni karakter, tako da nema sloja ili grupe kojoj ona na izvestan nacin odgovara.

Vibracije iz Srbije

Za Skeljzena Malicija, kosovsko pitanje je iznenadjujuce, jer iako su svi ocekivali da ce rat poceti upravo na Kosovu, ono je pruzilo primer da se neki problemi mogu resavati mirnim putem. "Jedino Kosovo, iako je 'bure baruta' ostaje stabilno", kaze Malici, dodajuci u kontekstu povezivanja pitanja s ratom, da je za Kosovo najbolje da se ne resava.

Iako to sve razumno zvuci, to jos ne znaci da ce najrazumnije resenje biti i politicki prihvaceno, dodao je Milos Nikolic. A uzroke tome, po vidjenju Vlade Gligorova, treba traziti u cinjenici da su ljudi na Balkanu puno investirali u svoje etnicke identitete. "Ako pogledamo sve tvorevine koje postoje na Balkanu, videcemo da su one veoma kompleksne i da ljudi u njima zive. Ljudi su, dakle, spremni da zive na kompleksan nacin. A kada sednu da razgovaraju, vidi se da nisu spremni da misle na kompleksan nacin", upozorava Gligorov.

Sutra: Ima li vremena za resenje "korak po korak"?