Ponedeljak, 2. jun 1997.

AMERICKI DRZAVNI SEKRETAR MEDLIN OLBRAJT U BEOGRADU

Amerika ce pritiskati koliko bude potrebno

“Zelim da budete uvereni da ja nisam slucajni prolaznik. Nasa zabrinutost se ne smanjuje. Nas nece omesti beogradska politika odbijanja i odugovlacenja. Mi cemo pritiskati koliko bude trebalo i koliko dugo bude trebalo da rezultati mira u ovom regionu budu trajni", istakla americki drzavni sekretar.

Tvrda diplomatija:
Medlin Olbrajt i Slobodan Milosevic

Beograd.- “Moja poruka predsedniku Milosevicu bila je jednostavna i direktna. Zemlje ovog regiona vratice se u medjunarodnu zajednicu s vama ili bez vas. SAD zele da vide Srbiju kako uziva sve ekonomske blagodeti medjunarodne saradnje. Predsednik Milosevic tacno zna sta treba da ucini da bi se to dogodilo", izjavila je americki drzavni sekretar Medlin Olbrajt koja je u subotu u sastavu balkanske turneje prosla i kroz Beograd.

Prema recima portparola Stejt departmenta Nikolasa Bernsa koji je pratio drzavnog sekretara beogradski razgovori sa predsednikom Srbije Slobodanom Milosevicem otvoreni su pokretanjem pitanja saradnje s Medjunarodnim sudom za ratne zlocine, problemom Kosova i demokratizacijom politickog zivota u Srbiji, neslobodama u medijima i nedovoljnim slobodama za politicke partije.

“Narod u Srbiji pati jer njihov lider ne ispunjava obaveze koje je preuzeo u Dejtonu. Zato sam predsedniku Milosevicu jasno stavila do znanja da normalizacija odnosa izmedju SAD i Srbije zavisi iskljucivo od njega", izjavila je Olbrajtova na zavrsnoj konferenciji za novinare u rezidenciji americkog otpravnika poslova.

Olbrajt je rekla da ce sustina operacije privodjenja ratnih zlocinaca u Hag pocivati na “robustnijem pristupu" i pritisku na potpisnike da ispune svoje obaveze. Ona nije zelela da objasni sta ce biti preduzeto na terenu, dodajuci da se “razmatra nekoliko opcija" kako bi se Tribunalu “aktivnije pomoglo".

Beogradski povratak u detinjstvo

“Ovo je bila i gorka i slatka poseta. Slatka, jer je izazvala neke divne uspomene, a gorka jer je tuzno videti kako Beograd velikom brzinom gubi pozicije koje ima ostatak Evrope", otvorila je Olbrajtova svoj susret s novinarima.

Olbrajtova je dobar deo svoje subotnje izjave posvetila svom licnom odnosu sa srpskim narodom, verovatno svesna odijuma koji je u domacoj javnosti stvorila kao svojevremeno vodeci jastreb u Savetu bezbednosti UN.

“Toplo sam primljena na ulici. Nekoliko ljudi me je zagrlilo, neki su mi mahali i ja sam ponovo osetila ljubav srpskog naroda uz koji sam rasla kao mala devojcica", rekla je Olbrajtova.

“Zelim da kazem da je odnos Amerike sa Srbijom u sustini odnos sa srpskim narodom", naglasila je Olbrajtova. “Predsedniku Milosevicu sam rekla da je stvar normalizacije odnosa u njegovim rukama. On treba da pocne da ispunjava stvari koje smo postavili kao preduslov za normalizaciju. Srpski narod pati jer njegov lider ne ispunjava svoje obaveze".

Ona je posebno istakla da se politika “odbijanja i odugovlacenja" odnosi na saradnju s Tribunalom. Milosevic je, precizirala je Olbrajtova, ponovo insistirao da ne veruje u izrucenje i da ce se ratnim zlocincima, pod uslovom da ih u Srbiji ima, suditi pred domacim sudovima. Ona je ovakav stav ocenila kao neprihvatljiv, jer “to nije jedna od obaveza preuzetih u Dejtonu", gde je potpisano da ce se saradjivati sa “institucijama koje je formirao Savet bezbednosti, a to znaci s haskim Tribunalom".

“On je rekao da nema dovoljno informacija o vukovarskoj trojki optuzenih. To je rekao ambasadoru Gelbardu prosle nedelje i ja sam iz Haga uzela dokumentaciju u predala mu je. Sada vise nema izgovora."

“Zelim da budete uvereni da ja nisam slucajni prolaznik. Nasa zabrinutost se ne smanjuje. Nas nece omesti beogradska politika odbijanja i odugovlacenja. Mi cemo pritiskati koliko bude trebalo i koliko dugo bude trebalo da rezultati mira u ovom regionu budu trajni".

Sastanak sa Milosevicem najtezi zadatak

Na pitanje zasto u svojoj zajednickoj izjavi sa predsednikom Srbije nije bila podjednako ostra kao posle razgovora s hrvatskim predsednikom u Zagrebu, Olbrajtova je odgovorila: “Mogla bih da kazem da mi je sastanak sa predsednikom Milosevicem bio najtezi sastanak sa bilo kojim od predsednika".

“Mislim da sam mu jasno stavila do znanja da se Srbija nalazi na raskrsnici. Srbija moze saradjivati na Dejtonskom sporazumu, saradjivati oko ratnih zlocina, problem Kosova resavati na fer i ravnopravan nacin, podrzati demokratizaciju i resiti problem sukcesije i tako odabrati put kojim cemo poceti da normalizujemo odnose. Ili oni mogu nastaviti da oklevaju, kao sto rade sada i ja sam mu (Milosevicu) garantovala da ce se SAD u tom slucaju postarati da oni ne postanu deo dinamicnog procesa koji se odvija u Evropi i da ce ostati daleko iza", rekla je Olbrajtova.

“Mislim da Milosevic uopste ne sumnja u moju poruku. Ja sam smatrala da ta poruka treba da bude preneta i da ja treba da je prenesem licno", zakljucila Medlin Olbrajt.

Berns je u subotu dva puta drzao dopunske mini konfrencije za novinare, na kojima je iznosio detalje vezane za tok pregovora. Posle zvanicne konferencije svoje sefice on je precizirao da tokom razgovora o izrucenju optuzenih za ratne zlocine, od Milosevica “uglavnom nije dobijen nijedan zadovoljavajuci odgovor".

“Veoma smo nezadovoljni ucinkom Srbije na ovom planu. Mi ne vidimo nikakvu spremnost na saradnju. Optuzeni ratni zlocinci zive ovde u Beogradu, u Srbiji i oni moraju biti izruceni", rekao je Berns. “Ne mogu reci da smo dobili bilo kakav ohrabrujuci signal ili sugestiju da ce se ponasanje Srbije promeniti. Ne mogu da ukazem ni na jedan ohrabrujuci detalj vezan za ratne zlocince."

On je naglasio da nikakvi rokovi za izrucenje optuzenih osoba nisu postavljeni, ali da sto duze taj postupak bude odlagan “to ce nasi odnosi postajati gori".

I. Kisic
A. Djordjevic

Posaljite nam vas komentar! Izbor vasih reagovanja i misljenja objavljujemo.
© 1997 Yurope & ,,Nasa Borba" / Sva prava zadrzana /