Ponedeljak, 2. jun 1997. | ||
POTPISIVANJE UGOVORA IZMEDJU VLADE SRBIJE I STET U NAREDNE DVE NEDELJEKljucna je primena, a ne stavljanje potpisa
U diplomatskim krugovima tvrdi se da nijedan ozbiljan strani investitor ne bi pristao da Vladi Srbije isplati 1,7 milijardi DEM pre nego sto SRJ ostvari clanstvo u MMF i Svetskoj banci, sto bi znacilo da primena ugovora sa STET ne moze poceti pre pocetka iduce godine. Drugi izvori ostavljaju mogucnost da ovaj posao bude izuzetak od pravilaKljucno politicko, a i ekonomsko pitanje, vezano za potpisivanje ugovora Vlade Srbije i italijanske drzavne telekomunikacione kompanije STET nije kada ce ugovor biti potpisan (sto se najavljuje u naredne dve nedelje) vec kada ce taj ugovor poceti da vazi. Izvori bliski pregovarackim grupama tvrde da je rec o priblizno 1.7 milijardi nemackih maraka od kojih bi najmanje milijardu maraka italijanski partner trebalo odmah da uplati u jednu banku u Srbiji. Kada je to “odmah" - medjutim je nejasno. Vecina sagovornika u diplomatskim krugovima sklona je da tvrdi da sam cin potpisivanja ugovora treba jasno razlikovati od datuma njegove primene - rec je naime o ogromnoj sumi novca koju, kako tvrde ovi izvori, nijedan ozbiljan strani partner ne bi pristao da isplati ukoliko iza sebe nema garancije MMF i Svetske banke. S obzirom da SRJ svakako (o cemu svedoci i najnovija izjava mr Danka Djunica) pre januara ne moze biti primljena u clanstvo ovih medjunarodnih finansijskih institucija, to bi znacilo da ce italijanska strana u ugovor ugraditi niz “osiguraca" kojima se isplata kesa za 49 odsto Telekom Srbija vezuje za ovaj termin. To prakticno znaci da iz prodaje dela Telekoma socijalisti ne bi mogli da finansiraju svoje predizborne aktivnosti i gotovo izvesno osiguraju trijumf na decembarskim izborima. Poslovi “Simensa" i nekih velikih francuskih kompanija ostali su zamrznuti jer je za velike infrastrukturne projekte (zeleznica, putevi, PTT, naftna industrija) neophodna garancija drzave, a kako je nedavno izjavio Vilfrid Gruber, ambasador Nemacke u Jugoslaviji, njegova zemlja nije spremna da izda takve garancije sve dok SRJ ne ispuni uslove za clanstvo u vec pomenutim institucijama. Drugi izvori tvrde, medjutim, da “Italijani dobro znaju sta rade, i sta bi davanje sadasnjim vlastima tog novca znacilo za opstanak predsednika Srbije" i ne iskljucuju mogucnost da bi takva transakcija ipak mogla da se ostvari. U prilog takvom nacinu razmisljanja mogla bi se navesti i mnogo citirana izjava predsednika Srbije da ce “Jugoslavija do kraja godine zabeleziti dvostruko veci privredni rast od svih zemalja Evrope", sto bi moglo zvucati bar delimicno logicno, jedino ako domaca privreda zaista u najskorijem roku dobije svez kapital. Drugo, ali jednako vazno pitanje (opet i u politickom i u ekonomskom smislu), jeste cena koju ce Vlada Srbije u pregovorima sa STET postici. S obzirom da se prodaje jedan od najvaznijih resursa zemlje kakav su telekomunikacije (k tome jos i jedan od retkih koji se moze brzo prodati u gotovu) i da se takvi ugovori sklapaju na relativno duge rokove, losa pogodba mogla bi da kosta ne samo ovu nego i bilo koju buducu vlast, a pre svega gradjane Srbije.
Strucnjaci su vec ostro kritikovali nacin na koji je prodaja Telekoma otpocela, kategoricki tvrdeci da se privatnom prodajom a priori ne moze ostvariti povoljna cena. Prema dostupnim informacijama, Vlada Srbije odredila je cenu prikljucka na 1.500 DEM u uverenju da je rec o veoma dobroj ceni. Prema navodima “Politike" Dzon Krouli iz kompanije “Nat Vest", koja je savetnik Vlade u privatizaciji PTT, izjavio je da ce “to biti veliki trijumf za PTT i Vladu Srbije (posebno za Ministarstvo za ekonomsku i vlasnicku transformaciju)... jer je transakcija toliko povoljna za PTT i drzavu da ce visoka cena i uslovi transakcije staviti medjunarodni pecat saglasnosti na ovaj poduhvat i srpska nastojanja u celini". Strucnjaci za telekomunikacije tvrde, medjutim, da je rec o prilicno niskoj ceni (oko 900 dolara po prikljucku) pogotovo kad se to uporedi sa ceskih 2.630 dolara po prikljucku i 2.610 dolara po prikljucku u Madjarskoj. Vladin argument da je u tim primerima bila rec o dokapitalizaciji (ceski slucaj) ili kombinovanoj prodaji i dokapitalizaciji (kao sto je to slucaj sa Madjarskom) i da je to nemoguce uporedjivati, samo delimicno stoji, tvrde strucnjaci “jer ta okolnost samo indirektno utice na cenu jer ako se ide na dokapitalizaciju imaju se u vidu bolji poslovni rezultati preduzeca". Druga vazna tacka procene povoljnosti ugovora je procenat povecanja prikljucaka. U Vladi kazu da je napravljen kvalitetan poslovni plan, a Krouli tvrdi da je PTT trazio veoma visoku stopu povecanja prikljucaka i brzu digitalizaciju mreze. Ocenu da je rec o losoj pogodbi strucnjaci potkrepljuju i cinjenicom da je u ponudjenu cenu od nepunih 1,7 milijardi DEM ukljucena i mobilna telefonija (pominje se i celuilarna sto je nesto siri pojam od mobilne telefonije i ukljucuje i celijsku stacionarnu telefoniju). “U dosadasnjoj praksi privatizacije telekoma u Istocnoj Evropi fikasna telefonija prodavana je odvojeno od mobilne i u Madjarskoj je, na primer, americki partner, koji je izgubio na prethodnom tenderu za fiksnu telefoniju, dobio licencu za mobilnu", kaze jedan strucnjak. Takodje, kaze on, veoma je bitno razjasniti i sta se podrazumeva pod fiksnom telefonijom jer je rec o veoma sirokom i nepreciznom pojmu koji obuhvata segment mreze i segment usluga. Davanje monopola na osam godina je po recima strucnjaka relativno, ali ipak ne preterano dug rok (pet do sest godina bilo bi optimalnije), a jedno od zanimljivih pitanja je i da li je, na primer, u taj monopol ukljucena i kablovska televizija. “Veoma je vazno sta ce se dogadjati po isteku monopola, odnosno da li ce i kako biti omogucen ulazak novih operatora", kaze ovaj sagovornik “Nase Borbe".
Vest koju prenosi agencija Beta da je prema pisanju atinskog dnevnika “Ekskusija" grcka drzavna telekomunikaciona kompanija OTE zainteresovana za otkup deonica i da “prema informacijama koje nisu zvanicno proverene, OTE razmatra mogucnost da kupi akcije 'Telekom Srbija' od 'Stet-a', sa kojim je u stalnom kontaktu", strucnjaci tumace kao “veoma neobicnu" s obzirom da se pri sklapanju ovakvih ugovora obicno regulise i trajanje embarga koji strateski investitor ima na prodaju svojih akcija.
T. Jakobi
|
Posaljite nam vas komentar!
Izbor vasih reagovanja i misljenja objavljujemo. © 1997 Yurope & ,,Nasa Borba" / Sva prava zadrzana / |