Sutiranje dinamita

Marica Vukovic

“Mora da je ovde tako lose da gore ne moze biti". Ovaj komentar slucajnog posmatraca kolone penzionera koja se s Trga Nikole Pasica uputila prema zgradi republicke vlade mogao je da kaze samo neko ko “nije odavde". Jer biti ovde znaci svakim danom se uveravati da ce sutra biti jos gore. I kao po pravilu - sto je narodu gore, to je vlast osionija i samozadovoljnija.

Protestno okupljanje nekoliko hiljada penzionera u centru Beograda iznenadilo je sve, pa cak i organizatore ovog skupa - rukovodstvo Nezavisnog udruzenja penzionera Srbije. Iako su prizeljkivali da prema Trgu Nikole Pasica krene nekoliko desetina hiljada najstarijih sugradjana, ipak su strahovali da ce se na prvom, tako reci premijernom, javnom buntu pojaviti samo najhrabriji. Znali su i oni dobro da je tesko preko noci osloboditi se decenijama trenirane vernosti vlasti i “stasom i glasom" pokazati da i najstrasnija ljubav nije vecna, pogotovo kad je stomak prazan.

Iznenadjeni su bili i celnici Saveza penzionera Srbije koji su i ovim povodom potvrdili da se svojski trude da cuvaju ledja republickoj vladi. Bez obzira sto ih niko nije prozivao niti protest na Trgu Nikole Pasica dovodio u vezu s njima, oni su se javnim saopstenjem ogradili od onih koji ce na “ulici traziti penzije", a te iste su nedavno nazvali stranim placenicima i sumnjivim drustvom. Ni u svojim nocnim morama nisu mogli da na najavljivanom skupu prebroje vise od stotinak, istina sumnjivih, penzionera. Cifra od nekoliko hiljada najneprijatnije je, ipak, iznenadila one zbog kojih je protest i organizovan. Kad su obavesteni o razmerama skupa na Trgu Nikole Pasica, u misju rupu toga dana sakrili su se cak i pomocnici pomocnika republickih ministara, a “glava kuce", premijer Mirko Marjanovic, cak ni pogledom nije udostojio penzionere koji su mu pretili dok je zasticen celicnom ogradom ulazio u sluzbeni automobil, iako je pre tri dana obavesten da mu u posetu dolazi njihova delegacija.

Od tog 29. maja, kad je odrzan protest, republickom premijeru i svima ispred i iza njega, ma koliko se oni trudili da glavu jos dublje sakriju u pesak i nekoliko hiljada ljudi ucine nevidljivim, odzvanjace u usima “nas glas moze da srusi vas". Kutija u kojoj je vise od milion i trista hiljada glasova opasan je dinamit, pogotovo ako ga neko tako ocigledno sutira. Premijera penzionerske pobune je dobila aplauze na otvorenoj sceni, a ponasanje vlasti iza scene uverava da ce reprize sasvim sigurno biti jos uspesnije.