ZAKLJUCCI MINISTARSKOG SASTANKA UPRAVNOG ODBORA SAVETA ZA IMPLEMENTACIJU MIRA U BIH

Osnovu Deklaracije, usvojene u portugalskom letovalistu, cine tri saznanja: da “Dejton nema alternative", da ce angazovanje na implementaciji mirovnog sporazuma morati da bude dugorocno i trece da bi to “dugorocno" lako moglo da preraste u “vecno"

Mirko Klarin
dopisnik “Nase Borbe" iz Brisela

Deklaracija koja je u petak uvece usvojena u Sintri, ako dobro brojimo, osmo je “ozbiljno upozorenje" koje je potpisnicima Dejtonskih sporazuma upuceno sa najvisih nadleznih mesta: od strane sefova diplomatije Saveta za implementaciju mira (cetrdesetak zemalja), njegovog Upravnog odbora (deset sila i Evropska komisija) ili Kontakt grupe (petorica “velikih" plus Italija i predsedavajuci EU). Pre Sintre, “ozbiljna upozorenja" su prosle godine upucivana iz Rima (18.02); Zeneve (18.03); Moskve (23.03); opet Zeneve (02.06); pa iz Firence (12.-13.06); Pariza (14.11.) i Londona (04-05.12). Izmedju ovih ministarskih skupova, potpisnicima Dejtona upuceno je jos nekoliko tuceta “ozbiljnih upozorenja" sa sednica Saveta ministara i Politickog komiteta EU, zatim Saveta NATO, te redovnih sastanaka pomenutih nadleznih tela (Upravnog odbora Saveta za implementaciju mira i Kontakt grupe), ali na nizem diplomatskom nivou. Koliko su ta upozorenja ozbiljno shvacena i kakav su efekt imala, najbolje se moze videti iz deklaracije koja je u petak usvojena u Sintri. Ona, naime, predstavlja detaljan katalog neispunjenih obaveza potpisnika Dejtonskih sporazuma: pre svega u Bosni i njenim entitetima, a potom i u zainteresovanim susednim drzavama: SR Jugoslaviji i Hrvatskoj.

Zasto bi, posle Sintre, moralo - ili barem moglo - da bude drugacije nego posle Rima, Zeneve, Moskve, Firence, Pariza ili Londona? I tada su, naime, bosanske i ostale zainteresovane strane upozoravane da “tako dalje ne ide", uz pretnje da ce im se - ako ne promene stav prema preuzetim obavezama - dogoditi ovo ili ono. A upozoravani su se svecano zaklinjali da su shvatili poruku, obecavali da ce se popraviti... i nastavljali po starom. Bilo je jasno da tako nece moci da ide u nedogled, te da ce pre ili kasnije stvari morati da se prelome. Nije se, jedino, znalo kako: da li tako sto ce sile koje su garanti Dejtona dici ruke od “corava posla" prepustiti Bosnu na milost i nemilost njenim vladarima i njihovim pokroviteljima u Beogradu i Zagrebu; ili ce lupiti sakom o sto i naterati te vladare i njihove pokrovitelje da zive u skladu sa preuzetim obavezama. U Sintri je, izgleda, prelomljeno na tu drugu stranu. Kazemo “izgleda" jer ce ishod, kao i uvek, zavisiti od odlucnosti i upornosti tzv. medjunarodne zajednice, odnosno politicke volje da se primene instrumenti kojima se moze iznuditi zeljeno ponasanje bosanskih i ostalih zainteresovanih strana. Za sada, cini se da takva politicka volja postoji, ali je pitanje koliko ce trajati sadasnja medjunarodna koncentracija na Bosnu i njene probleme.

U osnovi takve koncentracije, ciji je rezultat “Ultimatum iz Sintre" (kako su svetski mediji predstavili tamo usvojenu Politicku deklaraciju), jesu tri saznanja do kojih su u medjuvremenu dosle sile-garanti Dejtonskih sporazuma. Prvo je da “Dejton nema alternative", te da ga je zato neophodno primeniti u celosti. Drugo je saznanje da ce njihovo angazovanje na implementaciji tog sporazuma morati da bude dugorocno, odnosno da - kako je u Sintri rekao Bilt - “nece biti prevremenog izlaska iz Bosne." Treca, i posebno otreznjavajuca, bila je spoznaja da bi to “dugorocno" lako moglo da preraste u “vecno", ako se bosanskim stranama dozvoli da one diktiraju tempo i obim implementacije. U atlantskim diplomatskim krugovima vec kruzi vic da ce sadasnji Sfor zameniti Efor, a “E" je za Eternitdz, ili sto bismo mi rekli “Vecnost."

Posto su to, same sa sobom i izmedju sebe, rascistile, sile- garanti Dejtona su u Sintri sastavile detaljan katalog neispunjenih obaveza i prekrsaja njegovih potpisnika, sa uputstvima kako da se to ispravi, rokovima u kojima to treba obaviti i sankcijama koje, u suprotnom, slede. Katalog je prezentiran na 12 gusto kucanih stranica, podeljenih u 15 poglavlja i 94 tacke. Pokusacemo, ovde, da sazeto prezentiramo one najznacajnije:

BEZBEDNOST: Nece se tolerisati obnavljanje neprijateljstava bilo koje od bosanskih strana. Mora se odmah uciniti operativnim Stalni vojni komitet predvidjen Dejtonom. U istom roku mora se implementirati sporazum o merama za gradjenje poverenja, koji je postignut u okviru OEBS. Neophodno je udvostruciti napore za redukciju teskog naoruzanja: do sada su strane “redukovale" 1.800 teskih komada, a do kraja godine moraju jos duplo toliko. Izrazava se zabrinutost zbog zadrzavanja visokog nivoa naoruzanja i vojnih troskova, podseca se da to ide na ustrb ulaganja u obnovu zemlje, zdravstvo i naoruzanje, te se najavljuje pritisak za znacajno smanjivanje vojnih rashoda.

UJEDINJENA ZEMLJA: Da bi razbili eventualne iluzije nekih od - ili cak svih - bosanskih strana, sefovi diplomatije sila-garanta Dejtona ponavljaju da ce “Bosna i Hercegovina ostati ujedinjena i suverena zemlja, sastavljena od dva multietnicka entiteta." Nece se tolerisati tendencije u oba entiteta da se razvijaju “specijalni odnosi" sa susednim zemljama koji nisu u skladu sa suverenitetom i teritorijalnim integritetom BiH. U istoj meri nece se tolerisati ni bilo ciji - de fakto ili de jure - pokusaji otcepljenja i podele. Sporazumi koje su entiteti zakljucili sa Zagrebom i Beogradom, moraju se pod hitno - i pod nadzorom Visokog predstavnika - uskladiti sa Ustavom BiH. SR Jugoslavija i BiH moraju u roku odmah uspostaviti pune diplomatske odnose i otvoriti ambasade u Beogradu i Sarajevu.

PUNA IMPLEMENTACIJA USTAVA: Imperativ je da se zajednicki organi vlasti - Predsednistvo, Ministarski savet i Parlamentarna skupstina - sastaju redovno, te da njihovi clanovi prestanu da se medjusobno optuzuju i posvete se problemima zemlje. Odrzavanje starih organa i institucija (bivse Republike BiH i bivse Herceg-Bosne) neustavno je i nece se vise tolerisati. Predsednistvo BiH mora najkasnije do 1. avgusta 1997. da imenuje nove ili potvrdi postojece ambasadore, a nakon tog datuma medjunarodna zajednica ce kontaktirati samo sa onim diplomatskim predstavnistvima BiH koja predstavljaju nove vlasti ujedinjene zemlje. Do 1. septembra BiH treba da ima novu, zajednicku zastavu, a nakon toga nece se priznavati postojece nacionalne zastave i simboli ukoliko nisu predvidjeni Ustavom. Zakoni o drzavljanstvu i pasosima - zasnovani na Dejtonu i medjunarodnoj praksi - moraju se usvojiti do 1. avgusta, a u suprotnom ce Visoki predstavnik predloziti Upravnom odboru odgovarajuce mere.

SARADNJA SA HASKIM TRIBUNALOM: To se proglasava “kljucnim delom procesa implementacije mira." Izrazava se posebna zabrinutost zbog stanja u Republici Srpskoj i produzenog Karadzicevog uticaja. Upravni odbor prima k znanju predlog Visokog predstavnika da se osobama koje saradjuju sa Karadzicem i odobravaju njegovu ulogu - uskrate vize za putovanje u inostranstvo. Dalje, podrzava se preporuka Visokog predstavnika da se opstinama u kojima optuzeni za ratne zlocine i dalje obavljaju javne funkcije (npr. rade kao policajci), uskrati medjunarodna pomoc za obnovu. Podjednaka zabrinutost izrazava se i zbog cinjenice da SR Jugoslavija i Hrvatska takodje ne ispunjavaju svoje obaveze prema Tribunalu. Stalno ili privremeno prisustvo optuzenih na njihovoj teritoriji, precizira se u deklaraciji, “ne moze a da se ne odrazi na njihove ukupne odnose sa medjunarodnom zajednicom." Jugoslavija i Hrvatska se, takodje, podsecaju da se od njih ocekuje da svoje bliske veze sa Republikom Srpskom i hrvatskim delom Federacije BiH.... iskoriste kako bi ih navele da izruce optuzene za ratne zlocine.

EKONOMSKE REFORME: Ekonomski i socijalni problemi BiH se nikada nece resiti bez reformi, kojima bi se izvrsio otklon od birokratskog, socijalistickog ekonomskog sistema. Zahteva se hitna privatizacija i puno postovanje jedinstvenog, integrisanog ekonomskog prostora BiH, kao i otvaranje zemlje za trgovinu i druge poslovne kontakte. Insistira se na brzoj implementaciji sporazuma o Centralnoj banci, kao i zakona o carinama i spoljnoj trgovini. Nova konferencija donatora zakazana je za 24. jun u Briselu, ali na nivou visokih funkcionera (prosla je bila na ministarskom) i pod uslovom da se do tada zakljuci sporazum sa MMF. Visokom predstavniku je nalozeno da pripremi drugi paket osnovnih zakona, kojima ce se regulisati pitanja telekomunikacija i frekvencija; vazdusnog prostora; carine i carinske tarife; imigracija, kao i stalni izborni zakon.

POVRATAK IZBEGLICA: Reafirmise se pravo na “miran, uredan i postepeni povratak", bez cega nema trajne stabilnosti. Konstatuje se da nijedna od strana nije u praksi postovala principe povratka utvrdjene u Dejtonu. Pomoc za obnovu - posebno za stambenu izgradnju i lokalnu infrastrukturu - uslovljava se prihvatanjem izbeglica. Samo one sredine koje prihvataju izbeglice i saradjuju na njihovoj integraciji - mogu da ocekuju medjunarodnu pomoc. Prioritet ce, pri tome, imati oni gradovi koji prihvataju povratak manjina. Srbi se moraju vratiti u Sarajevo i Drvar, Bosnjaci i Hrvati u Brcko, Banjaluku i druge gradove. Republika Srpska i Federacija BiH su duzni da hitno izmene svojinske zakone kojima se postavljaju prepreke povratku i onemogucavaju izbeglice da ponovo dodju u posed svojih kuca i imanja.

JAVNA BEZBEDNOST: Oba entiteta, a posebno Republika Srpska, zaostaju u demokratizaciji i prestruktuiranju svojih policijskih snaga, te moraju to pod hitno nadoknaditi. Mora se postupiti po izvestajima medjunarodnih policijskih snaga (IPTF) o nasilnim incidentima u Mostaru, Brckom, Gajevima i Drvaru. Duznost lokalnih policija je da sprecavaju sverc, terorizam i kriminal duz medjunarodnih granica BiH, te da na tome saradjuju sa susednim zemljama.

LJUDSKA PRAVA: Izrazava se duboka zabrinutost zbog “matrice diskriminacije i sikaniranja etnickih manjina sirom zemlje." Policija ne samo sto to ne sprecava, nego je cesto upravo ona odgovorna za takve postupke. Uspostavljanje vladavine zakona ima prioritetan znacaj.

SLOBODA KRETANJA I KOMUNICIRANJA: Jos jedna kljucna odredba Dejtona i Ustava. Niko nema prava da sprecava punu slobodu kretanja ljudi, robe, usluga i kapitala. Mora se, pod hitno, uspostaviti jedinstveni sistem registracije vozila: nakon 1. januara 1998. samo ce vozila sa novim registarskim tablicama, koje dogovore vlasti BiH, moci da predju medjunarodne granice. Integracija telefonskog sistema mora poceti najkasnije 15. jula 1997, inace ce Upravni odbor doneti mere kojima ce se to osigurati. Neophodno je, takodje, integrisati civilnu kontrolu vazdusnog saobracaja i otvoriti aerodrome u Mostaru, Tuzli i Banjaluci. Ako kontrola leta ne bude integrisana do kraja jula, Upravni odbor ce od medjunarodnih vlasti traziti da vise ne saradjuju sa BiH.

LOKALNI IZBORI: Uz podvlacenje njihovog znacaja, podrzavaju se koraci koje preduzima OEBS da bi se osigurali visoki standardi slobodnih i postenih izbora i sveobuhvatna kontrola izbornog procesa, sve do uspostavljanja novih organa lokalne vlasti.

MEDIJI: Upravni odbor najavljuje mere za unapredjenje nezavisnih medija, za koje se konstatuje da su “od sustinskog znacaja za razvoj demokratskih institucija." Cilj je da do kraja godine svaka veca lokalna zajednica u BiH ima mogucnost pracenja nezavisnog tv i radio programa. Uz konstataciju da mediji “ne cine dovoljno za unapredjivanje slobode izrazavanja i pomirenje", Upravni odbor je potvrdio pravo Visokog predstavnika da “krese ili suspenduje one medije ili programe koji uporno i otvoreno krse duh ili slovo Dejtonskog sporazuma."

BRCKO: Opet “duboka zabrinutost", ovog puta zbog propusta Republike Srpske da obezbedi slobodu kretanja u podrucju Brckog, kao i zbog odbijanja Federacije da saradjuje u izbornom procesu, a posebno zbog blokiranja ekonomske pomoci Brckom i sprecavanja povratka izbeglica time sto ne prihvata dogovorenu proceduru. Sve strane se, s tim u vezi, podsecaju da ce konacna odluka medjunarodne arbitraze o tome kome ce pripasti Brcko, zavisiti od njihove saradnje sa nadzornikom Robertom Farandom i postovanja svih obaveza po Dejtonskom sporazumu.

PREGOVORI O SUKCESIJI: Pregovori koji se vode uz posredovanje Biltovog specijalnog opunomocenika ser Artura Votska mogu biti uspesni “samo ako je pet zainteresovanih drzava spremno da naprave znacajne kompromise, koji su neophodni da bi se doslo do sporazuma." Uz konstataciju da to, do sada, nije bio slucaj, Upravni odbor poziva drzave-naslednice da se “kao prvi i neposredni korak dogovore o nekim specificnim akcijama, ne cekajuci da se postigne konacni dogovor." Takvim, parcijalnim, resenjima (da se, recimo, odmah podeli ono sto je nesporno) do sada se suprotstavljala SR Jugoslavija, koja se u deklaraciji iz Sintre podseca da je resenje pitanja sukcesije preduslov za normalizaciju njenih odnosa sa medjunarodnim finansijskim institucijama.

VISOKI PREDSTAVNIK: Uz odavanje priznanja Karlu Biltu za ulogu koju je odigrao u dosadasnjoj implementaciji Dejtonskog sporazuma, Upravni odbor je za novog Visokog predstavnika imenovao Karlosa Vestendorpa, aktuelnog spanskog ambasadora pri UN i bivseg ministra inostranih i evropskih poslova vlade u Madridu. Vestendorpovo imenovanje treba da potvrdi Savet bezbednosti, a primopredaja duznosti ce se izvrsiti 20. juna.