MERE SAVEZNE VLADE ZA REANIMACIJU POLJOPRIVREDNOG SEKTORA

Poljoprivredno-prehrambeni sektor zabelezio je lane u spoljnotrgovinskoj razmeni deficit od 300 miliona dolara i to je najveci deficit u poslednjih nekoliko decenija, kakav nije bio ostvaren ni u bivsoj SFRJ. U prvih sest ovogodisnjih meseci negativna kretanja su nastavljena, pa je naspram izvoza ovih proizvoda od 168,2 miliona dolara, njihov uvoz istovremeno bio vredan 313,6 miliona dolara, sto znaci da je deficit ovog sektora u razmeni vec dostigao 145,4 miliona dolara. Uz ove podatke mr Vojislav Stankovic iz Instituta za spoljnu trgovinu podseca da za “popravni ispit" na izvoznom planu u drugom polugodistu (kad se odbiju avgustovski odmori i decembarski praznici) preostaju prakticno samo tri aktivna poslovna meseca. Imajuci sve to u vidu ovaj strucnjak procenjuje da su mere Savezne vlade dosle u poslednjem trenutku da poprave sto se jos popraviti moze u uravnotezenju uvoza i izvoza poljoprivredno-prehrambenih proizvoda.

Do sada je bio stimulisan rast uvoza i iako se SRJ nije clan STO, niti je pokrenula zahtev za prijem, kreatori domace ekonomske politike su se potrudili da limitiraju standarde ove organizacije u spoljnotrgovinskom rezimu, tako sto su sirokogrudo liberalizovali carinske tarife. Prosecna nominalna stopa zastite za ove proizvode kod nas iznosi oko 16,4 odsto i poprilicno je manja od vazece u EU, a do najnovije odluke Savezne vlade, kod poljoprivredno-prehrambenih proizvoda svega 150 tarifnih pozicija bilo je obuhvaceno prelevmanima. Rezultat toga je razmak uvoza. U prvom polugodistu, na primer, na uvoz voca i povrca odbrojano je 86,5 miliona dolara, dok je jugoslovenski izvoz ovih proizvoda istovremeno iznosio 45,3 miliona dolara. Istovremeno, u grupi secera i konditorskih proizvoda za uvoz je potroseno 81,7 miliona dolara, a izvoz je bio vredan tek 8,9 miliona dolara. Posebna prica su akcizni proizvodi. Sestomesecni uvoz kafe je odneo 74,5 miliona dolara, duvana jos deset miliona, a pica 19,3 miliona dolara, objasnjava Stankovic. Po njegovim recima, dobar deo ovih proizvoda ulazio je preko Makedonije, po osnovu sporazuma o medjusobnoj trgovinskoj saradnji, i tako su na jugoslovensko trziste stizali sezonsko voce, povrce, sokovi i slicno iz Bugarske, Turske i africkih zemalja.

Ocenjujuci nove mere Savezne vlade kao dobre, Stankovic istice da ce zahvaljujuci njima prelevmani obuhvatiti jos 70 novih tarifnih pozicija, sto znaci da ce sada ukupno biti obuhvaceno 220 pozicija. Ovaj strucnjak, medjutim, podseca da ovakva zastita domace poljoprivredno-prehrambene proizvodnje nema i dugorocnu perspektivu, jer STO dozvoljava kontigentiranje i upotrebu prelevmana, samo u unicijalnom periodu prilagodjavanja u ovoj oblasti spoljno-trgovinskog rezima za razvijene zemlje, u kojoj su svrstane sve zemlje u tranziciji. Rok istice krajem 1999. godine, neovisno od toga kada je neka zemlja pokrenula postupak za prijem u STO, sto u slucaju Jugoslavije znaci da smo dobar deo tog vremena vec potrosili. Stankovic ocenjuje dobrim potezom i centralizaciju uvoza akciznih proizvoda, obzirom na spoljnotrgovinski i platno-bilansni deficit zemlje. Ujedno, istice da postoji bojazan da ove mere mogu dati i nepovoljne efekte, ucvrscujuci monopolski polozaj nekih uvoznika. Istovremeno pomenute dodatne carine uticace na rast maloprodajnih cena na domacem trzistu, jer ce to opterecenje od oko 20 odsto, uvoznici zasigurno ugraditi u cene uvoza robe, pa ce ceh platiti domaci potrosaci. Produbice se i dispariteti cena, obzirom na to da cene nekih strateskih poljoprivrednih proizvoda, koje su pod administrativnom kontrolom, nisu menjane jos od 1996. godine, a posledice takve politike dugorocno su pogubne i u ovoj godini cemo ih osetiti na manjku, na primer, oko 100.000 tona secera.

Kako ce drzava podsticati izvoz poljoprivredno-prehrambenih proizvoda? Ovogodisnjom politikom za njih je predvidjena stimulacija od jedan do pet odsto (u medjunarodnom prometu to u proseku iznosi oko 20 procenata) a u prvom polugodistu u te svrhe utroseno je svega 40 miliona dinara budzetskih para. Da li ce nove mere doneti i vise para za podsticanje izvoza poljoprivredno-prehrambenog sektora ostaje da se vidi, a trenutno, prema procenama, ovi proizvodi u izvozu su nekonkurentni od pet do 30 procenata, dobrim delom zato sto su u drugim zemljama znacajno subvencionirani.

B. Jager