Ljudi zabe

Pise: Bojana Lekic

Najnovije istrazivanje javnog mnjenja jedne od ovdasnjih agencija koje je izmedju ostalog obuhvatilo i slusanost radijskih stanica, pokazalo je da je Radio B92 najslusanija stanica u gradu i uprkos tehnicki ogranicenoj cujnosti u unutrasnjosti - druga po slusanosti u Srbiji. Ako ste pomislili da koristim ovu priliku da ishvalim Kucu koju osecam kao svoju, verovali ili ne, gresite. Namera mi je, stavise, sasvim drugacija. Ma koliko mi je ugodno zvucalo, ovoga puta nisam poverovala tim istrazivanjima. Ne zato sto agencija nije dobro uradila svoj posao i ne zato sto ne verujem da smo zaista slusaniji od drugih. Nisam poverovala, jer jos uvek negujem naviku da saslusam one koji su nasi slusaoci. A u njihovom sve ucestalijem javljanju i nalazi se “kvaka" ove price.

Naime, otkada se zakuvalo na Kosmetu, oni koji obicno zovu da hvale i kude, da predlazu ili prosto “olaksaju sebi dusu" sada zovu da bi bez ikakvih vecih elaboracija postavili samo pitanje. Najcesce “sta ima dole" ili jos direktnije “jel’ jos nase". Mada znam da je Vaske kao vojni analiticar i covek koji je u ekipi koja “duzi region" verovatno najblizi istini, trudeci se da budem ljubazna, ne iskoristim njegov opis i ne kazem im ono sto on kaze nama. Samo ih pitam zasto nas zovu da pitaju nesto sto ce ubrzo cuti ili u “Vestima" ili u nasem “Dnevniku". A onda me oni prosto “zakucaju".

“Sine, nemamo vise snage. Sve je gore i gore i ne mogu vise da slusam. Ni novine ne citamo. A ipak, nekako moram da znam, pa mislim vi ne lazete. I zato ovako je najbolje - usmeno i kratko", najdirektnije mi je objasnila jedna slusateljka.

Eto, zato ne verujem ni onome sto uhu godi. Posle svega sto nam se izdesavalo postala je deplasirana i prica o “pragu osetljivosti". Doslo je do dna na kome vise necemo biti u stanju da cujemo ni kad zakuca na nasem pragu. Da me utesi jedan moj drugar kaze mi da je nauci takva situacija vec odavno poznata. Ako sam ispravno zapamtila taj “fenomen" zove se “patoloska adaptacija" i studentima psihologije, na primer, egzemplarno se pokazuje u eksperimentu sa zabom. Stave je u vodu koju veoma polako, danima zagrevaju stepen po stepen tako da se jednog dana na pocetku eksperimenta zivahna zaba obari, a da toga nije ni svesna.

Da li nam je to uteha? Sto smo kao ljudi-zabe zaronili duboko?

(Autor je urednik Informativnog programa Radija B92)