NA KRAJU SLEDI PODVLACENJE CRTE

Francuska ce uci u 21. vek kao sampion sveta jer je, jednostavno, bila bolja od drugih, a igrala je i kod kuce

Vladimir Stankovic
specijalni izvestac “Nase Borbe"

Francuzi su imali pravo da se raduju jer su finalu protiv svetskog prvaka Brazila “igrali brazilski" i “giljotinirali" svetske sampione, sto su u celini gledano bili najstandardniji i najbolji tim, sa cvrstom odbranom i sjajnim golmanom Bartezom, sa odlicnim veznm redom i, kakvog li fenomena, sa najslabijom napadackom linijom od svih zemalja koje nesto znace u fudbalu. Ni Givars, ni Dugari, ni Trezege nisu uverili nikoga da su veliki golgeteri, ali je, eto, Francuska dokazala da se moze postati prvak sveta i bez pravog centarfora. Golove nije davao odredjeni igrac vec igra, a ona je u ulogu golgetera dovodila i bekove Turana i Lizarazua, i centarhalfa Blana (zlatni gol protiv Paragvaja u produzetku) i veziste Petita i Zidana i polu-spiceve kakvi su Tjeri Anri ili Juri Djorkaef. Ako jedna reprezentacija od sedam meceva dobije sest i samo jedan igra 0-0, ako postigne 15 golova i primi samo dva (od toga jedan iz penala), ako u finalu “razbije" vladajuceg sampiona sa 3-0, onda je svako pitanje o “opravdanosti" titule bespredmetno.

Ivan Curkovic, sef nase delegacije u Francuskoj, rekao nam je jos prvih dana boravka u Sent Etienu da je za njega Francuska favorit broj jedan.Obrazlozio je to vrlo jasno: - Imaju odlicne igrace, odlicnog trenera, dugo su zajedno i igraju pred svojom publikom...

Ispostavilo se da je bio sasvim u pravu. I nije problem Francuza sto su drugi bili slabiji, umorniji, stariji, nespremni, povredjeni, nesrecni li ko zna koji se sve razlozi potezu da bi se opravdao slabiji rezultat. To su problemi drugih, Francuzi su zasluzli da se raduju jer su konacno od zemlje koja je “izmisljala takmicenja" (svetsko i evropsko prvenstvo, Kup sampiona) postali zemlja koja “osvaja takmicenja". Istina, iskljucivo kod kuce (1984. je bila evropski prvak predvodjena Platinijem na terenu), sada je prvak sveta sa Platinijem u lozi kao covekom koji je sa pokojnim Fernandom Sastrom bio dusa sampionata. I zato je preksinoc u 23,45 na oba velika semafora , uz sliku Fernanda Sastra koji je doziveo da sampionat kome je posvetio poslednju deceniju zivota pocne ali ne i da se zavrsi, bilo ispisano:“ Hvala, Fernand". U potpisu je stajalo samo “Misel". Platini je tako zahvalio coveku sa kojim je godina najtesnje saradjivao, sa kojim je sanjao da se sve zavrsi bas onako kako se zavrsilo.

Ako bi se, po krajnje subjektivnom kriterijumu, trazila lista deset “naj,naj", onda bi po oceni vaseg izvestaca to izgledalo ovako:

Najbolja reprezentacija: Francuska Najbolji igrac:Zinedin Zidan Najbolji selektor:Eme Zake Najbolji golman: Bartez (Francuska) i Cilavert (Portugal) Najvece iznendjenje:Hrvatska Najvece razocarenje: Brazil (za igru u finalu) i Spanija Najveci talenat: Dejvid Oven Najbolja utakmica: Engleska-Argentina Najlepsi gol: Oven i Zaneti u mecu Engleska-Argentina Najslabija tacka:sudjenje.

Sudjenje je bilo problem broj jedan, ali ne zato sto sudije ne znaju svoj posao vec zato sto su ih Blater i Platini stalnim prozivkama i podsecanjima sta treba da rade samo zbunjivali. Zato je bilo neujednacenih kriterjuma, cesto nepotrebne parade kartona a previda prekrsaja koji su zasluzivali iskljucenje. Novi predsednik FIFA Sep Blater obecava poboljsanje na tom planu i smatra da ce profesionalizacijom sudija i stimulisanjem bivsih vrhunskih igraca da odmah po zavrsetku karije uzmu pistalje popraviti ako ne i resiti problem. Videcemo.

Francuzi su, osim sto su osvojili titulu prvaka sveta, zasluzili jos jednu:za organizaciju. Sve je proteklo bez i najmanjeg problema na stadionima (huligani su divljali na ulicama), atmosfera je bila izuzetno vesela, spontana, fudbal je zblizio i udruzio svet mada se ponegde , cak i u Evropi, jos uvek ratuje i gine dok se svet zabavlja, uzbudjuje i uziva...